"Kao da su zauzeli stav – najbolje bi za nas bilo da njih uopšte nema".
Ovako dekan beogradskog Fizičkog fakulteta Voja Radovanović vidi odnos aktuelne vlasti u Srbiji prema državnim univerzitetima.
Upozorenja da je njihova autonomija ozbiljno ugrožena sve glasnije se čuju širom akadamske zajednice.
Prstom upiru u aktuelnu vlast predvođenu Srpskom naprednom strankom.
"Te indicije postoje na mnogo mesta. Imate predsednika vladajuće stranke koji otvoreno govori o tome da ne treba upisivati državne fakultete, onda narodnog poslanika iz redova SNS-a koji priča o tome da državne fakultete treba ukinuti", kazao je za RSE Radovanović.
Na pitanje RSE kako vide budućnost državnih fakulteta, Ministarstvo prosvete nije odgovorilo.
Profesori su mahom stali uz studente koji su deset meseci blokirali državne fakultete. Između ostalog zahtevali su krivičnu i političku odgovornost za pogibiju 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Mi se borimo da se autonomija univerziteta ne uruši, međutim, ima dosta pokazatelja da bi političari vladajuće stranke to voleli i da teže ka tome. Kao i ka gušenju slobodnog mišljenja i izražavanja, što je zapravo osnova slobodnih univerziteta", kazao je dekan Fizičkog fakulteta.
U međuvremenu, režim je povukao niz poteza koji se tumače kao pritisci na univerzitete.
Neisplaćivanje plata zaposlenima, negativni komentari na račun akademske zajednice, uskraćivanje ili prolongiranje uplata novca za struju, vodu, grejanje... Zbog čega nekima preti zatvaranje.
Jake policijske snage danima su prisutne na novosadskom univerzitetu. Akademske mreže svakodnevno upozoravaju na "policijsku okupaciju" kampusa i nasilje nad studentima, građanima i profesorima tokom protesta.
Profesor sa Odseka za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta Vladimir Mihić smatra da je upravo to odlika autokratskih i totalitarnih režima.
"Takve države, a to je i Srbija, najviše se boje obrazovanja, zato što su obrazovani ljudi mogu da uoče sve ono što vlast radi, a što nije na dobrobit naroda i zbog toga vlast vrlo često udara na univerzitet, želeći da ga na neki način stavi pod kontrolu", kaže on.
Recept za to vlast u Srbiji mogla je naći već u susednoj Mađarskoj. Na to ukazuje naučni saradnik Instituta za istraživanje manjina mađarskog ELTE univerziteta Đerđ Horvat (György Horváth).
"Režim (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića kopira (premijera Mađarske) Viktora Orbana, ponekad i obrnuto. Tako je i u oblasti akademskih sloboda, nauke, naučnih istraživanja, unverziteta, medija, kulture, umetnosti, civilnog društva, slobode okupljanja i govora", objašnjava on.
"To je totalni napad na neistomišljenike", kaže i dodaje da je u svim oblastima reč o "zarobljenim državama".
"Dakle, režim radi što god poželi, ali, kao, donosi odgovarajuće zakone, da sve bude kao u okviru pravne države", podvlači.
Mađarski recept
Neke od prvih poteza protiv univerziteta i akademske zajednice, vlasti u Mađarskoj povukle su 2017. godine. Tada je vlada premijera Viktora Orbana predložila zakon koji je ugrozio opstanak prestižnog Srednjoevropskog univerziteta (CEU) u Budimpešti.
"Zbog novog zakona o univerzitetu CEU, 2019. se preselio u Beč", podseća Đerđ Horvat sa ELTE univerziteta.
On za RSE objašnjava kako je režim u Budimpešti postepeno stavljao pod kontrolu akademske i naučne institucije u zemlji.
Prema njegovim rečima, drugi ozbiljan napad na akademske slobode počeo je u slično vreme, protiv Akademije Nauke Mađarske (MTA), koja je imala mrežu centara za istraživanje.
"Oni su oduzeti od MTA, a u novi sistem došli su ljudi koji su bliski režimu", dodaje.
Horvat napominje da su četiri centra kasnije premešteni u okvir univirziteta ELTE, koji je, kako kaže, još uvek državni i jedan je od najstarijih i najprestižnijih u zemlji.
On objašnjava da se radi o istraživačkim centrima koji se bave sociologijom, politologijom, istorijom književnosti i jezikom.
"Dakle, o onim oblastima gde naučnici nisu baš ideološki podobni", kaže.
"Ali novca nema. I ja sam prebačen tamo, a plate su mizerne. Svakako, važno je da su ti instituti opstali, međutim, od 2010. Orbanova vlada počela je da osniva nove institute u oblasti društvenih nauka, kako bi se 'istina' saznala", dodaje Horvat.
U međuvremenu, većina državnih univerziteta – poput najvećih u Segedinu, Miškolcu, Pečuju i Budimpešti – od 2021. postali su "nedržavni", objašnjava.
Pripali su privatnim fondacijama koje se finansiraju iz javnih fondova i koje uglavnom vode političari bliski Orbanovom režimu.
"Ti univerziteti uglavnom su bili ucenjeni: ili ćete preći u ovu formu gde nove čelnike delegira vlada, ili nećete dobiti pare", kaže Horvat.
Kao jedan od primera gušenja državnih univerziteta on pominje i Mathius Corvinus Collegium.
"To nije univerzitet, ali pruža dopunsko obrazovanje. Tamo su izmislili novi model. Dobili su novčana sredstva kao i deonice najvećih državnih firmi kao što je MOL".
"Dakle, situacija je grozna. Nije ni čudo da po nekim ispitivanjima barem polovina gimnazijalaca razmišlja da studije nastavi u inostranstvu".
Kakva je situacija u Srbiji?
Možda tek kao opipavanje pulsa javnosti, slične tendencije mogle su se naslutiti iz izjava predstavnika vlasti u Srbiji.
Lider naprednjaka Miloš Vučević misli da su "državni univerziteti u Srbiji doživeli potpuni krah".
U objavi na Instagramu od 29. avgusta kazao je i da je "na ivici" da preporuči privatne fakultete umesto državnih na kojima, kako je rekao, ne može da kaže "da je neka svetla budućnost".
Narodni poslanik i član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović predložio je gašenje državnih univerziteta.
"Naše visoko obrazovanje može spasiti samo na taj način što će se svi državni univerziteti ugasiti i što će otpočeti proces pravljenja jednog integrisanog univerziteta kojim će država adekvatno upravljati", izjavio je Đukanović.
Kao "glavnog krivca" oni označavaju studente u blokadi i univerzitetske profesore koji su ih podržali.
Profesor Vladimir Mihić veruje da vlast želi da uruši ugled koji državni fakulteti tradicionalno imaju u društvu, kako bi kritičko mišljenje koje se odatle čuje izgubilo na važnosti.
"Naša država sada već otvoreno šalje poruke da treba pozatvarati neke državne fakultete koji nisu 'profitabilni' za državu i za društvo, što je besmisleno, i usmeriti taj novac ka privatnim fakultetima", ukazuje.
"Kažnjavanje fakulteta i univerziteta traje već dugo, pre svega finansijsko, a sve sa ciljem da se oduste od bilo kakave pomisli da na bunt i protest."
Dekan beogradskog Fizičkog fakulteta Voja Radovanović veruje, ipak, da bi javnost u Srbiji stala na put idejama o potpunom urušavanju autonomije ili gašenju državnih univerziteta.
"Ne sumnjam da bi naše vlasti to želele ili pokušale da urade, ali meni se čini da bi naše društvo na to reagovalao veoma negativno, jer postoji vrlo jasna svest o tome koliki je značaj državnih univerziteta za čitavo društvo", smatra.
Najave dovođenja stranih univerziteta
Pre studentskih pobuna i blokada Vlada Srbije pokušala je da izmenama zakona omogući dolazak stranih fakulteta bez obaveze akreditacije. Ovo je takođe naišlo na protivljenje domaće akademske zajednice.
Ključna zamerka bila je da bi se time urušio kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji, stavilo domaće univerzitete u neravnopravan položaj i dodatno oslabilo njihovu autonomiju.
Nakon pritiska stručne javnosti predlog ovog zakona krajem prošle godine je povučen iz skupštinske procedure.
Međutim, ta da ideja dalje živi, što se u više navrata se moglo čuti i od predsednika Srbije.
Vučić je u junu, između ostalog, izjavio da će "nastaviti da insistira" na dolasku stranih univerziteta, ali i "značajniju podršku" države privatnom sektoru.
Šta podrazumeva autonomija univerziteta u Srbiji?
Autonomiju univerziteta u Srbiji garantuje Ustav.
"Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu".
Zakon o visokom obrazovanju detaljno propisuje principe autonomije.
Po sadašnjim propisima država finansira univerzitete, ali oni samostalno donose ključne odluke o svom funkcionisanju.
"Univerzitet je jedan od aktera koji bi trebalo da ima ulogu pomagača, savetnika u društvu i zbog toga mora biti nezavisan, autonoman. Jer ako država upravlja univerzitetom ili ocenjuje univerzitet, onda to više nije nezavisno telo, nego postaje produžena ruka vlasti", ukazuje profesor na Filozofskom fakultetu Vladimir Mihić.
Dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović smatra da korist koju bi vlast imala urušavanja državnih univerziteta bila kratkoročna, "jer bi na kratko obezbedili da ne postoji kritički glas" koji bi ukazivao da se nešto "ne radi valjano".
"I sad, našim vlastima očigledno to ne odgovara i zato univerzitet smeta. A zapravo je obrnuto. Trebalo bi baš da im odgovara, da nam nadstrešnice sutra ne bi padale na glavu. Dugoročno ne odgovara nikome jer to onda vodi ka urušavanju čitavog društva", smatra.
"Državni fakulteti su nešto što je nacionalno blago ove zemlje. Njegovo prodavanje i rasparčavanje bi, po meni, bilo na nivou nacionalne izdaje, zato što razvoj čitavog našeg društva zavisi od razvoja i kvaliteta univerziteta."
Šešeljev zakon iz devedesetih
Autonomija univerziteta u Srbiji bila je na udaru i pre dve i po decenije, kada je usvojen takozvani "Šešeljev zakon".
Zakon iz 1998. koji je ukinuo je autonomiju Univerziteta nazvan je po njegovom najglasnijem zagovorniku Vojislavu Šešelju, lideru radikala i tadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije koji je kasnije osuđen za ratne zločine.
Nadležno ministarstvo i država kao osnivač mnogo direktnije su upravli univerzitetima kroz izbor svojih kadrova.
Ministar u toj Vladi bio je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Šešelj se i danas nalazi na čelu desničarske Srpske radikalne stranke. Vladajuću SNS su 2008. formirali njegovi dotadašnji najbliži saradnici.
Sporni zakon je ukinut 2002. godine.
Upozorenja Evropske asocijacije univerziteta
Upravni odbor Evropske asocijacije univerziteta (EUA) u julu je ukazao na "očigledno narušavanje univerzitetske autonomije", što, kako se navodi, može imati ozbiljne posledice po same univerzitete i društvo u celini, ali i na narušavanje uslova za međunarodnu saradnju.
Odbor EUA naglasio je da su osnovne vrednosti, uključujući institucionalnu autonomiju i akademsku slobodu, ključne da bi univerziteti mogli da ispune svoju društvenu ulogu.
Evropska asocijacija univerziteta je vodeća organizacija koja predstavlja univerzitete i nacionalne konferencije rektora iz 48 zemalja u Evropi.