Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves) upozorava da zemlja zbog dugotrajnog političkog zastoja nema "pun i kredibilan glas" na međunarodnoj sceni, uz blokadu vitalnih prioriteta – od budžeta do reformi.
Hargrivs je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa pozvao sve partije da dozvole Ustavnom sudu da radi svoj posao, da nedvosmisleno poštuju njegove odluke i da omoguće funkcionisanje Skupštine, izbor Vlade, kao i početkom proleća predsednika.
Prema njegovim rečima, odgovornost za rešenje je zajednička – pravna i politička – dodajući da ako se to ne postigne, onda novi izbori ostaju opcija, ali pod uslovom da se prvo dobro održe lokalni izbori i da se rezultati poštuju.
Očekuje se da Ustavni sud do 30. septembra donese novu presudu o procesu konstituisanja Skupštine Kosova, posle žalbe Srpske liste o razdvajanju glasanja za zamenike predsednika iz manjinskih zajednica.
Hargrivs takođe kaže da je "razočaravajuće i zabrinjavajuće" što dijalog sa Srbijom sporo napreduje zbog neformiranih institucija na Kosovu i političkih dešavanja u Srbiji.
Komentarišući uslov koji je postavio vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin), za nastavak dijaloga – ekstradiciju Milana Radoića – Hargrivs kaže da je neophodno da Radoičić i ostali počinioci napada u Banjskoj budu što pre izvedeni pred lice pravde, jer nekažnjivost za taj napad "ne može da se nastavi".
Britanski diplomata je govorio i o pitanju integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija, rekavši da je njihova integracija "izuzetno osetljiva", ističući da se rešenje mora pronaći u pravnom okviru Kosova, kroz osnivanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Radio Slobodna Evropa: Čekamo da Ustavni sud donese novu odluku u vezi s konstituisanjem Skupštine i pitanjem izbora potpredsednika iz zajednica. Kakva su vaša očekivanja?
Džonatan Hargrivs: Hvala vam puno na pozivu! Pre nego što pređem na to, želim da naglasim da se ove nedelje navršava druga godišnjica užasnog napada u Banjskoj. Želim da izrazim saučešće porodici (ubijenog policajca Afrima) Bunjakua i da iznesem uveravanja da i dalje insistiramo da se počinioci tog napada pronađu i izvedu pred lice pravde.
RSE: Vratićemo se kasnije na Banjsku. Vaša očekivanja od Ustavnog suda?
Hargrivs: Što se tiče Ustavnog suda, da, svi željno iščekujemo odluku sledeće nedelje i nadam se da će Sud moći da je donese na vreme. Naravno, ne znam kakva će biti, i ne mislim da bilo ko od nas zna to sa sigurnošću.
Mislim da je važno da sve uključene strane shvate to veoma ozbiljno, da javno izjave da će sprovesti sve što Sud predloži ili naloži, i, iznad svega, da urade nešto povodom toga.
U ovoj situaciji bez Skupštine i bez pune Vlade, mislim da smo previše dugo da bi bilo u interesu Kosova. I, mislim, sada je zaista urgentno. Dugo je već urgentno da se Skupština prikladno konstituiše da bi mogla da se napravi Vlada.
Mislim da Kosovo gubi tokom ovog perioda, nemajući pun i kredibilan međunarodni glas. Koliko sam shvatio, skoro milijardu evra grantova i kredita je blokirano u Skupštini. Takođe postoji mnogo zakona koje treba usvojiti. Dakle, narod Kosova gubi zbog nepostojanja pune skupštine i vlade.
RSE: Ali zašto Velika Britanija oseća potrebu da naglasi poštovanje odluka Suda? Da li postoji zabrinutost da je neki neće poštovati?
Hargrivs: To je naravno suštinski deo Ustava Kosova i suštinski deo sprovođenja vladavine prava, u kojem je Kosovo postiglo veliki napredak u poslednjem periodu. I to je nešto za šta mislim da Kosovo treba da bude veoma ponosno. Od sticanja nezavisnosti, postignut je veliki napredak u snažnoj primeni vladavine prava.
Zabrinuti smo, kao i drugi, zbog nekih izjava o Ustavnom sudu i posledica koje bi one mogle imati, da li bi Sud mogao pravilno da obavlja svoj posao i da li bi njegove odluke bile u potpunosti poštovane.
Dakle, zaista se nadam i očekujem da će sve partije i celo društvo omogućiti Sudu da radi i, iznad svega, da se sprovode odluke koje donosi.
RSE: Da li mislite na izjave koje je iznela pobednička stranka vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija?
Hargrivs: Mislim da je veoma važno da sve partije jasno stave do znanja da su, bez obzira na politička uverenja, na istoj strani kada je u pitanju Ustavni sud i da ga puste da radi svoj posao i da poštuju njegove odluke.
RSE: Koje rizike vidite ako se ovaj zastoj nastavi?
Hargrivs: Mislim da postoji mnogo rizika. Jedan ima veze s vremenom. Zaista nam je potrebno da Skupština koja može da izabere novog predsednika (države) početkom proleća. Kosovu zaista treba odobren budžet. Mora biti aktivno na međunarodnoj sceni. Radimo s Kosovom već mnogo godina, ne samo ovde, već i na međunarodnom nivou.
Želimo da vidimo Kosovo u više međunarodnih organizacija. Želimo da ga vidimo kao partnera u evropskoj bezbednosti. Želimo da vidimo kosovsku Vladu kako radi stvari koje su zaista važne za sve različite ljude koji žive na Kosovu.
A sve je to sada na pauzi. Ne mislim da je to u interesu Kosova.
RSE: Ali čuli smo i za opciju održavanja još jednog izbornog ciklusa. Da li Kosovo može to sebi da priušti?
Hargrivs: Ako je to potrebno i ako partije zaključe da je neophodno da bi se stvari pomerile, onda neka se održe. Pre svega, mislim da je veoma važno da lokalni izbori prođu dobro. Veoma naporno radimo s (Centralnom) izbornom komisijom i drugima kako bismo osigurali da se lokalni izbori dobro sprovedu. I nadam se da će biti. Zaista se nadam da će mnogi građani širom zemlje učestvovati. Zaista se nadam da će rezultati biti uvaženi i sprovedeni. Mislim da je to prvi korak.
Ako kasnije bude potrebe za novim izborima na nacionalnom nivou, zato što bi bili jedini način da Kosovo izađe iz trenutnog zastoja, onda neka se održe. Verujem da će ih sve partije i institucije sprovesti barem jednako dobro kao izbore u februaru.
RSE: Gde vidite glavnu odgovornost kada je u pitanju rešavanje ove pat pozicije?
Hargrivs: Mislim da je to na svim partijama. Naravno da postoje pravna i institucionalna pitanja, i to je posao Ustavnog suda. Ali potrebna je kombinacija institucionalno pravnih i političkih pristupa.
Ne mislim da ćemo prevazići to osim ako partije ne urade ono zbog čega je, iskreno, kosmopolitski sistem uspostavljen – da partije i ljudi rade zajedno, da pronalaze politička rešenja u najboljem interesu zemlje, poštujući i sprovodeći Ustav.
Stoga pozivam sve partije da zajedno pronađu bilo koje rešenje koje mogu. Ne znam koja bi bila najbolja kombinacija, ali verujem da je, pored poštovanja zakonskih procedura, potrebno mnogo napornog rada, mnogo političke hrabrosti lidera ove zemlje.
Znam da to nije lako i znam da je situacija teška za sve njih, ali upravo ta politička hrabrost za kompromis i zajednički rad u interesu zemlje jeste ono što je potrebno.
RSE: Ranije ste pomenuli iznete izjave. Kritika Ustavnog suda je upravo ono što je podstaklo SAD da obustave planirani strateški dijalog s Kosovom. Kosovo je i dalje pod merama EU, uvedenim pre dve godine. Kakvo je trenutno partnerstvo ili odnos između Velike Britanije i Kosova?
Hargrivs: U ovoj zemlji sam 18 meseci. Izuzetno sam privilegovan što sam ovde, u ovoj ulozi, britanskog ambasadora. Prva stvar koja me je pogodila, na skoro svakom sastanku koji sam imao tokom mog boravka ovde, jeste dubina i toplina odnosa između Kosova i Velike Britanije, koji, kao što znate, datira još iz 1999. godine, kada su britanske trupe bile među prvima koje su stigle u okviru NATO operacije. Velika Britanija je 2008. bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova.
Dugo i duboko smo sarađivali u oblasti bezbednosti i verujemo da Kosovo treba da bude i jeste nezavisna i suverena zemlja. Dakle, mislim da odnos Velike Britanije i Kosova duboko ukorenjen i mi smo veoma ponosni na to i nastavljamo da budemo, i nastavićemo da budemo.
Imamo neke zabrinutosti koje delimo s drugim međunarodnim partnerima. Pomenuo sam neke od ovih zabrinutosti u vezi s izjavama o Ustavnom sudu. Javno smo ih izneli. Javno sam rekao da sam zabrinut zbog nekih akcija koje su preduzete, posebno na severu Kosova poslednjih meseci, koje nisu urađene u odgovarajućim konsultacijama sa zahvaćenim zajednicama i koje su podstakle strah i nestabilnost u tim zajednicama.
Zabrinut sam kada čujem ljude kako dovode u pitanje temelje ove države, koji je, s našeg gledišta, zasnovan na Ahtisarijevom planu, kako je odraženo u Deklaraciji o nezavisnosti i Ustavu; koji čini fundamentalnu vezu između naših zemalja, jer upravo na tim temeljima smo zasnovali našu pomoć Kosovu da dobije priznanje od više od 100 zemalja.
RSE: Da li mislite da se Kosovo ne oslanja dovoljno na to?
Hargrivs: Zabrinut sam kada čujem ljude kako otvaraju tu diskusiju, jer mislim da je izuzetno važno da Kosovo ostane apsolutno posvećeno toj temeljnoj osnovi na kojoj je država priznata. Posebno je izuzetno važno zaštititi nevećinske zajednice, što je bilo u srži sva tri dokumenta koja sam pomenuo. A imamo neke...
Želeli bismo da vidimo aktivnije prihvatanje tih principa stvarne zaštite prava nevećinskih zajednica, zaista aktivan jezik i postupke koji osiguravaju da se sve nevećinske zajednice koje žive u ovoj zemlji osećaju zaista zaštićeno, osećaju da imaju budućnost ovde, osećaju da su deo ove zemlje.
RSE: Verujem da ste ove poruke preneli vršiocu dužnosti premijera Kurtiju, tokom vaših sastanaka. Da li vidite spremnost?
Hargrivs: Mislim da su me ljudi čuli kako često govorim te stvari u javnosti i, naravno, govorim iste stvari i privatno. Ohrabrilo me je ono što je premijer rekao u svojoj video poruci srpskoj zajednici pre oko nedelju dana, kada je govorio o svojoj posvećenosti zajednici kosovskih Srba, posebno o svojoj posvećenosti saradnji s novim gradonačelnicima kosovskih Srba, ako i kada budu izabrani, posebno u četiri severne opštine.
Govorio je o vođenju iskrenih razgovora s njima o nekim odlukama koje bi mogle uticati na njihove živote. Dakle, ono što sam čuo bilo je zaista ohrabrujuće. Ono što bismo želeli da vidimo sada i u narednim mesecima i godinama nisu samo reći već dela koja zaista vidljivo pokazuju da on i vlada to misle ozbiljno. I da kosovski Srbi i druge nevećinske zajednice mogu da osete da je ovo zemlja u kojoj imaju budućnost. Da imaju ista prava na usluge i zaštitu kao i svi ostali.
RSE: Da li verujete da bi ovo trebalo da bude među prioritetima sledeće vlade? I koje druge prioritete mislite da bi sledeća vlada trebalo da ima?
Hargrivs: Svakako mislim da je to jedna od zaista važnih stvari i to je ono na šta se mi, kao međunarodna zajednica, mnogo fokusiramo, iz razloga koji sam pomenuo, da je to bilo toliko fundamentalno za osnovu našeg odnosa.
Ali, naravno, dosad sam, srećan sam što mogu da kažem, posetio skoro svaku opštinu na Kosovu. Ostalo mi je samo nekoliko koje treba da posetim. Tokom mojih poseta tim opštinama, razgovarao sam s gradonačelnicima i ljudima. Naravno, čujem mnogo drugih stvari koje ih brinu. Čujem zabrinutost ljudi zbog upravljanja vodom i otpadom.
RSE: Čujemo te stvari tokom predizborne kampanje...
Hargrivs: Tačno. Čujem ljude kako govore o kvalitetu obrazovanja. I čujem mlade ljude, kao prošle nedelje na jednom od događaja Berlinskog procesa ovde, kako govore o tome šta ih podstiče da ostanu, rade i budu produktivni u ovoj zemlji, umesto da osećaju da bi mogli imati bolji život negde drugde. Često razgovaram sa ženskim grupama koje su zabrinute zbog rodno zasnovanog nasilja. U ovoj zemlji postoji mnogo stvari kojima se svaka nova vlada mora pozabaviti, pored nekih fundamentalnih stvari koje, kao što kažem, čine temelj ove zemlje.
RSE: Šta je s dijalogom sa Srbijom? Okolnosti, kako u Srbiji tako i na Kosovu, ne deluju pogodno za nastavak ovog procesa. Po vašem mišljenju, kako ovaj proces može napredovati?
Hargrivs: Nije tajna da trenutno ne ide baš brzo. I to nije iznenađujuće, s obzirom na nedostatak Skupštine i pune vlade ovde. Takođe razumemo da trenutno u Srbiji postoji mnogo dešavanja koja dobijaju veliku političku pažnju. Stoga je razočaravajuće i zabrinjavajuće što se dijalog trenutno ne odvija brzo. Međutim, EU ima odličnog specijalnog predstavnika i odličan tim, za koje znam da vredno rade na pripremi terena za trenutak kada se ukaže bolja prilika da se krene napred.
Velika Britanija je svakako posvećena podršci EU u tom procesu. A u međuvremenu, osigurava da uslovi na Kosovu budu što bolji, kako bi se omogućilo dobro okruženje za to. To je nešto što Kosovo može da uradi, bez obzira na bilateralne ili trilateralne razgovore. Ali na osnovu dijaloga će u velikoj meri uticati uslovi na terenu. I to je nešto što mislim da je pod kontrolom Kosova i njegove vlade.
RSE: Ali postoji još jedan uslov koji je premijer Kurti postavio za nastavak dijaloga, a to je izručenje Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Da li smatrate da je to legitiman zahtev?
Hargrivs: Mislim da je veoma važno da se Milan Radoičić i ostali počinioci napada u Banjskoj što pre izvedu pred lice pravde.
RSE: Gde?
Hargrivs: Mislim da je to inicijalno pitanje za srpske vlasti i mi dosledno i redovno o tome razgovaramo sa srpskim vlastima. Ne želim da ulazim u to šta će se dalje desiti, zato što mislim da je, pre svega, stvar srpskog pravosudnog sistema da se time bavi. Ali je zaista važno da se to desi. Ne možemo nastaviti s nekažnjivošću za taj užasan napad i moraju se preduzeti mere protiv gospodina Radoičića i njegovih kolega.
RSE: Dakle, kažete da bi premijer trebalo da se drži tog uslova?
Hargrivs: Nisam govorio da li bi to trebalo da bude uslov za dijalog ili ne. Mislim da je to proces koji mora da se desi. Takođe, mislim da što se Kosovo i Srbija pre vrate na put s konstruktivnim dijalogom između njih, to će biti bolje za narod Kosova.
RSE: Takođe se sada vodi diskusija i pomenuli ste poruku premijera srpskoj zajednici prošle nedelje, o integraciji zdravstvenog i obrazovnog sistema. Lider Srpske liste Zlatan Elek rekao je da je to, na neki način, crvena linija za njih. Kako vidite taj proces? Da li ste uključeni u razgovore s kosovskom vladom o tome?
Hargrivs: To je veoma osetljiva tema i, naravno, svaka porodica će veoma ozbiljno razmisliti o kvalitetu obrazovanja i zdravstvene zaštite, odakle dolazi, kako će se nastaviti, kako će se finansirati, kako će njihova deca nastaviti da imaju pristup tome. Ta dva pitanja su izuzetno osetljiva i, istovremeno, velika pitanja za ljude na celom Kosovu i važne su za porodice širom zemlje.
Njih (usluge) trenutno pružaju srpske strukture. I uvek smo bili dosledni da bi primarni način na koji bi trebalo da se njima upravlja i reguliše, u okviru pravnog okvira Kosova, bio kroz dogovoreni mehanizam Zajednica opština sa srpskom većinom. I dalje verujemo da je to krajnji cilj, da se dogovori, formira i sprovede Zajednica koje nadgleda te usluge.
RSE: Da li se slažete da te usluge budu rešenje u okviru Zajednice, kako je predviđeno u nacrtu statuta koji je predstavljen premijeru Kurtiju?
Hargrivs: Mislim da Zajednica treba da bude krajnja tačka, a svaki rad na zdravstvu i obrazovanju treba da bude u skladu s uspostavljanjem Zajednice. Mislim da je druga zaista važna poneta, a možda još važnija poenta, kao što sam rekao, to su usluge koje direktno utiču na porodice i pojedince. I, mislim da bi se svaki kreator politike, bilo gde u svetu, složio da prave konsultacije, pravo uključivanje zajednica na koje će promene uticati, na način na koji im se saopštavaju tako važna pitanja, mora biti pravi razgovor.
Kao što sam rekao, bio sam veoma zadovoljan kada sam čuo premijera kako kaže da je spreman da razgovara o takvim pitanjima s novim gradonačelnicima. Ali, takođe, mislim da postoje različiti kanali putem kojih je zaista neophodno da kosovske vlasti imaju stvarnu, ličnu i direktnu komunikaciju sa zajednicama koje su zahvaćene i da pronađu način da, šta god da se desi s tim uslugama, one ostanu dostupne, visokog kvaliteta i pristupačne.
I, kao što sam rekao, to bi trebalo da se desi u okviru dijaloga koji vodi EU, jer je to dugoročna obaveza Kosova. Ali takođe, i što je najvažnije, mislim, (u konsultaciji) sa zajednicama na koje će one uticati.
RSE: Ali, nakon onoga što se dogodilo u poslednje dve godine na severu, čini se kao da dijalog, komunikacija, nikada nisu bili dalje između lokalnih Srba i zvaničnih vlasti u Prištini. Lider Srpske liste je već izjavio da su to crvene linije. Na koji način da Vlada Kosova trebalo da pristupi tim ljudima tamo i možda obnovi njihovo poverenje i uvede ih diskusije o tome?
Hargrivs: Svakako ne tvrdim da je to lako, a mi, u Velikoj Britaniji, imamo neko iskustvo sa zajednicama koje dugo nisu verovale jedna drugoj. Naravno, mislim na situaciju u Severnoj Irskoj. Vremenom smo pronašli načine, te zajednice su našle načine, bolje načine da imaju dijalog.
Mislim da je važan deo toga korišćenje različitih mehanizama za autentične razgovore, bilo preko političkih predstavnika, ali takođe i preko civilnog društva i drugih predstavnika zajednica, autentičnih predstavnika zajednica. Ali možda je još važnije to što Kosovo, kako mi se često govori i s čim se slažem, ima veoma dobar pravni okvir za zaštitu prava nevećinskih zajednica. Okvir postoji, ali ono što se ne dešava uvek jeste njegovo sprovođenje na jasan, pristupačan i održiv način.
Postoje veoma korisne institucije i mehanizmi koji mogu pomoći u tom pogledu. Mislim na stvari kao što je Policijski inspektorat – dobra organizacija, ali mora biti još pristupačnija i odgovornija na žalbe koje su joj upućene. Uloga ombudsmana je takođe izuzetno važna. Postoji i Kancelarija za pitanja zajednica pri kabinetu premijera koja bi trebalo da se bavi jezičkim pitanjima, Kancelarija poverenika za jezike i mnoge druge.
Te strukture postoje, ali često postoje nepopunjena mesta, nedostatak sredstava ili prepreke za zajednice da imaju pristup njima ili da tačno znaju kako funkcionišu. Zato mislim da postoji mnogo praktičnih koraka koji se mogu preduzeti, pored dobrih reči i izjava o nameri, a koji bi zaista pokazali da kosovske vlasti žele da olakšaju kosovskim Srbima da se osećaju delom ovog društva.
RSE: Zadržaću se malo na dijalogu. Čini se da dijalog sa Srbijom ometa napredak Kosova ka novim priznanjima i članstvu u raznim organizacijama, kao što su Savet Evrope, ili čak NATO. Ako Srbija nastavi da ne sarađuje – ovo je pomalo hipotetički – ali ako Srbija nastavi da ne sarađuje, da li postoji tačka u kojoj će međunarodna zajednica reći "dosta je bilo odlaganja za Kosovo, hajde da mu pomognemo"?
Hargrivs: I Srbija i Kosovo su preuzeli obaveze u različitim tačkama tokom ovog procesa dijaloga, ako mogu da tako to nazovem, tokom godina, i želeli bismo da vidimo kako obe strane – i Srbiju i Kosovo – te obaveze potpuno sprovode.
To znači da, naravno, Srbija ima odgovornost za stvari na koje se obavezala, ali i Kosovo mora da krene napred sa stvarima na koje se samo obavezalo. Mislim da je to najbolji način da Kosovo ostvari veći napredak ka institucijama u kojima zaista želimo da ga vidimo.
Želimo da Kosovo bude deo NATO-a. Želimo da Kosovo bude deo Evropske unije. Želimo da Kosovo bude deo Saveta Evrope. Često branimo slučaj Kosova. Ali je teže kada postoje zemlje koje vide šta se dešava i vide neke obaveze koje još nisu ispunjene. Teže nam je da ubedimo druge da Kosovo treba da postane deo klubova čiji su članovi, ako ne ispunjava obaveze koje je samo preuzelo.
Ono što mislim da brine mnoge ljude u ovoj zemlji – i što je, kao što sam pomenuo na početku ove diskusije, fundamentalno za naše odnose – jeste sigurnost i bezbednost naroda Kosova. I, po mom mišljenju, najbolji način da se narod ove zemlje oseća bezbedno jeste da Kosovo bude član tih međunarodnih organizacija koje garantuju tu bezbednost.
Voleo bih, kao što sam rekao, da vidim kako Kosovo više napreduje ka NATO-u. Voleo bih da vidim Kosovo kako igra još veću ulogu u onome što ponekad nazivamo "izvozom bezbednosti". Kosovo ima izuzetne kapacitete i sposobnosti na kojima radimo zajedno, na primer u operaciji Interfleks, u kojoj su Kosovske bezbednosne snage pomogle u obuci Ukrajinaca.
Zato mislim da je u interesu Kosova da radi stvari koje nam omogućavaju da pomognemo Kosovu da postane deo tih međunarodnih organizacija. Ali Kosovo takođe mora biti u stanju da ubedi postojeće članove tih organizacija da može biti njihov član.
RSE: Pošto ste pomenuli bezbednost, Velika Britanija je, na neki način, izrazila zabrinutost pre događaja u Banjskoj. Znam da je prethodni ambasador, u jednom intervjuu, rekao da je zabrinut zbog onoga što bi se moglo dogoditi u narednim nedeljama – a onda se dogodila Banjska. Kako biste opisali trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu?
Hargrivs: Mislim da je trenutno na površini mirno i nadam se da će tako i dalje biti. Ali mislim da postoji krhkost koje moramo biti veoma svesni. Banjska i drugi incidenti pokazali su da uvek postoji ranjivost na takve događaje – posebno kada postoji razlog da zajednice ne veruju jedna drugoj ili kada postoje incidenti koje ukazuju na pokušaje potkopavanja institucija.
Dakle, generalno je mirna, ali krhka. I hajde da radimo zajedno da osiguramo da se ta krhkost može kontrolisati i da je pomerimo u drugom pravcu – ka većoj stabilnosti za sve, jer mislim da je to u interesu svih.
Mi, naravno, imamo trupe ovde, u okviru KFOR-a. Trenutno imamo 350 vojnika koji su deo strateške rezerve. Ova situacija, dakle, utiče ne samo na Kosovo, već i na Veliku Britaniju. To je razlog zbog kojeg nastavljamo da pozivamo Kosovo da osigura da situacija ne samo ostane mirna, već i suštinski stabilnija.
RSE: Direktor Kosovske policije Gazmend Hodža (Hoxha) izjavio je da su zabeleženi letovi dronova, za koje se sumnja da dolaze s teritorije Srbije na severni deo Kosova, i da je policija u kontaktu s KFOR-om i partnerima. Da li znate nešto o tome?
Hargrivs: Ne, ne znam detalje ovog pitanja. Veoma sam uveren da će direktor Hodža i KFOR nastaviti veoma dobru komunikaciju za koju znam da imaju, kako bi razumeli šta se tačno dešava i šta treba učiniti u tom pogledu.
RSE: Bezbednosna situacija me takođe vodi do Berlinskog procesa. Migracije, bezbednost i ekonomski rast su prioriteti ovog samita, koji će se održati u oktobru u Velikoj Britaniji, u Londonu. Pored deklaracija, kakve konkretne rezultate Kosovo i region mogu očekivati od tog samita?
Hargrivs: Oduševljeni smo što smo domaćini Berlinskog procesa ove godine. Kao što ste pomenuli, sastanak lidera biće održan 22. oktobra u Londonu. Pre tog sastanka, ministri spoljnih poslova okupiće se u Severnoj Irskoj, dok će se ministri unutrašnjih poslova i ekonomije sastati i u Londonu.
Postoji razlog zašto se zove Berlinski proces – zato što je to kontinuirani napor, koji naši veoma dobri prijatelji u Nemačkoj vode poslednjih deset godina, da se pronađu različiti načini da vlade, civilno društvo i kompanije iz šest zemalja Zapadnog Balkana nastave da komuniciraju o pitanjima koja su zaista važna.
Ovog puta, verujem da imamo oko 16 različitih sastanaka o regionu. Želeli smo da osiguramo da se neki od ovih sastanaka održe u regionu i da ih vode zemlje regiona da se drži otvorena komunikacija, praktična saradnja različitih delova društava na Zapadnom Balkanu.
Naravno, postoje neke konkretne stvari za koje se nadamo da će proizaći iz tog procesa. Veoma smo zadovoljni što smo poslednjih godina sarađivali s Kosovom i Albanijom, a nedavno i sa Severnom Makedonijom, na zajedničkoj radnoj grupi za migracije, što nam pomaže da sarađujemo u toj oblasti. Nadamo se da će Berlinski proces stvoriti prostor za proširenje te saradnje na druge zemlje u regionu.
Koristićemo taj proces za unapređenje implementacije nekih aspekata CEFTA, kao i za praktična pitanja vezana za tehnologiju, roming i mnoge druge teme, uključujući priznavanja.
RSE: Na primer, dokumenata između Kosova i Bosne…
Hargrivs: To je jedan od elemenata na kojima veoma naporno radimo – priznavanje ličnih karata, a takođe i međusobno priznavanje univerzitetskih diploma – za koje se nadamo da će biti deo rešenja. Veoma smo srećni što smo domaćini procesa ove godine. Naš premijer je bio izuzetno zainteresovan da to uradimo zato što to predstavlja značaj koji Velika Britanija pridaje ovom regionu i njenu ulogu u stabilnosti širom Evrope – što je, u mnogo širem smislu, danas u mislima svih evropskih lidera.
Dakle, to je veoma važan deo šireg mozaika evropske bezbednosti i stabilnosti. Šest zemalja Zapadnog Balkana imaju zaista važnu ulogu u tom pogledu i zato Velika Britanija želi da olakša taj proces, na praktičan način, ove godine.
RSE: Kako biste odgovorili nekim stručnjacima koji su nam rekli da je Balkan u "novim 90-im"? Da li ste zabrinuti? Da li i vi to tako vidite, ili…
Hargrivs: Mislim da vrsta saradnje koju vidimo tokom ovog procesa pokazuje da nije uvek lako. Pokazuje da je teško prevazići sećanja i pokazuje da postoje stvari oko kojih se zemlje ne slažu u potpunosti. Ali važnost ovog procesa leži upravo u činjenici da je to prostor za toliko različitih pitanja, što omogućava bolju komunikaciju, bolju saradnju i, iznad svega, praktične koristi te saradnje između zemalja Zapadnog Balkana. I mislim da je to najbolji način da se osigura da idemo napred, a ne nazad.
RSE: Ambasadore, hvala vam puno na ovom intervjuu!
Hargrivs: Hvala vama puno!