Štrajk zaposlenih u prosveti za povećanje plata održava se je 1. novembra u većini škola u Srbiji, rekla je Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Nastava je u školama obustavljena, dok zaposleni u vrtićima protestuju tako što decu primaju od devet sati i poštuju minimum procesa rada", navela je Gašić.
Dodala je da će tokom dana sindikat objaviti precizne podatke o broju škola u štrajku.
Istovremeno su pred zgradom Skupštine Srbije u Beogradu, treći put od septembra i početka školske godine, prosvetni radnici održali protest zahtevajući veće zarade i bolje uslove rada.
Protest je organizovan pod parolom “I naše porodice zaslužuju dostojanstvo”.
„Danas smo tu da postavimo pitanje: Državo trebaju li ti škole?”, rekla je Snježana Pavlović, iz Sindikata radnika u prosveti Srbije.
Marina Milenković, iz Sindikata obrazovanja Srbije, rekla je da godinu i po traje izrada posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje.
„Sva ministarstva su se saglasila ali Ministarstvo finansija ne prihvata. Kaže da smo veliki izdatak. Nismo mi izdatak, visoko obrazovanje je ulaganje u budućnost“, navela je Milenković.
Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je 1. novembra da je 17,6 odsto škola obustavilo rad, da 32,7 odsto radi u izmenjenom režimu i da 49,5 odsto radi redovno.
Vlada ponudila 11 odsto
Reprezentativni sindikati u prosveti prethodno su odbili ponudu Vlade Srbije da predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju plate poveća za 11 odsto od januara iduće godine.
"Smatramo je nedostojnom profesije koju obavljamo. Tražimo od vlasti da ispuni obećanje da će od septembra naše plate biti izjednačene sa republičkim prosekom", saopštili su sindikati.
Oni su najavili da će u novembru organizovati seriju štrajkova.
Premijer Miloš Vučević prethodno je izneo, kako je rekao, konačnu ponudu – povećanje plata od 11 odsto i jednokratnu pomoć od 15.000 dinara (oko 130 evra).
Tu ponudu sindikati su odbili jer tako, kako su saopštili, ne bi dostigli prosečnu zaradu u državi.
Početna plata nastavnika je 86.681 dinar (740 evra) i za oko 80 evra je manja od prosečne plate u Srbiji koja je 818 evra.
Prethodna ponuda sa kojom je premijer Miloš Vučević pred prosvetne radnike izašao 1. oktobra podrazumevala je povećanje plate od 12 odsto za nastavno i osam odsto za nenastavno osoblje. Sindikati su tu ponudu odbili, između ostalog, jer nisu želeli podele unutar kolektiva u školama.
Plate zaposlenih u obrazovanju, osim za republičkim prosekom, zaostaju i za onima u zdravstvu i u državnoj upravi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, ima 1.274 osnovnih škola i 581 srednjih, u kojima je ukupno zaposleno 116.215 ljudi. Oni vode brigu o više od 750.000 đaka.
Budžet Ministarstva prosvete u 2024. je uvećan u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 314,19 milijardi dinara (2,7 milijarde evra).
Međutim, sa oko 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koji izdvaja za obrazovanje, Srbija ne prati prosek u Evropskoj uniji (EU), koji iznosi 4,7 odsto BDP-a.
Treći put na ulicama
Deo zaposlenih u prosveti dva puta je u 2024. protestovao od početka školske godine ne odustajući od zahteva za povećanjem zarada. Insistiraju i na tome da ne budu prilikom raspodele novca podeljeni na nastavno i nenastavno osoblje.
Među ključnim zahtevima prosvetnih radnika je i unapređenje bezbednosti u školama.
Do načelnog dogovora sindikata zaposlenih u prosveti i Vlade o uvođenju strožih mera za napade na nastavnike došlo je nakon protesta 16. maja. Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je u junu da će izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje se odnose na zaposlene u prosveti, biti usvojene do kraja godine.
Nezadovoljni dinamikom izmena zakona, više od 10.000 nastavnika u osnovnim i srednjim školama Srbije sprovodi "beli štrajk", odnosno svim učenicima upisuju samo ocene "odličan 5", prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ipak, Srbija sa trenutnih 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se izdvaja za obrazovanje ne prati prosek u Evropskoj uniji, koji iznosi 4,7 odsto BDP-a.
