Deset nevladinih organizacija usprotivilo se uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji.
"Ponovne kampanje o uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji predstavljaju besmislenu i ciničnu propagandu u funkciji su militarizacije, patrijarhalne kontrole i straha", navodi se pored ostalog u saopštenju nevladinih organizacija 11. maja.
U saopšenju se podseća da je pravo na prigovor savesti u Srbiji priznato 27. avgusta 2003. godine, a da je Skupština Srbije početkom 2011. godine usvojila Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
"Ustavom je zagarantovano pravo na prigovor savesti, tako da nema mogućnosti uvođenja vojnog roka za one koji to ne žele, a oni koji žele mogu to da ostvare kroz dobrovoljno služenje vojnog roka", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da država, "umesto da ulaže ogroman novac u vojsku, treba da ulaže novac u ljudsku bezbednost - zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne okoline, zaštitu žena od nasilja".
Saopštenje su potpisale organizacije Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju, Građanska akcija, Grupa za konceptualnu politiku, Omladinski centar CK13, Ravangrad, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Mirovni pokret Bečej, Duhovna Republika Zicer i Građanski otpor.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. maja da je javna debata o vraćanju obaveze služenja vojnog roka tek otvorena i da se može desiti da njegov predlog i ne bude usvojen.
"Ja sam za, ali videćemo kako će da se odluči. Ima argumenata za i protiv, ali ovo je demokratska država i mora da se razgovara o svemu", rekao je Vučić.
Ideju o obaveznom vojnom roku podržao je ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji je rekao da je formirana radna grupa koja će ispitati sve mogućnosti za vraćanje obaveznog vojnog roka.
On je dodao i da se očekuje da definitivna odluka bude doneta do septembra ili oktobra.
U Srbiji je obavezni vojni rok ukinut 1. januara 2011. godine, od kada u vojsku idu samo oni koji to dobrovoljno žele.
Prema objašnjenju predsednika Srbije od 6. maja, ukoliko ideja bude prihvaćena, obavezni vojni rok bi trajao 90 dana. Regrutacije bi počele od 2023. godine i obuhvatile bi sve mladiće od 18 do 26 godina.
Tema ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka nije nova u izjavama zvaničnika, pa je tako 2021. godine ministar Stefanović kao jedan od ključnih razloga za vraćanje obaveznog vojnog roka istakao činjenicu da se "Srbija opredelila da bude vojno neutralna zemlja i da je za to potrebna snažna vojska koja ima dovoljno kapaciteta za sve svoje misije, vojne i civilne".
Zvaničnici Srbije u svojim izjavama ističu da Srbija nema i neće imati namere da se pridruži NATO.
Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja nema želju da se pridruži tom vojnom bloku.
