Nakon najava da bi obavezan vojni rok u Srbiji mogao opet biti uveden, neki od Beograđana, sa kojima je ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarala, nisu delili entuzijazam iz izjava zvaničnika.

"U vojsci se stiče obaveznost, muškarci dobijaju na zrelosti, uče šta je rodoljublje, šta je posao, šta su obaveze".

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obrazložio ideju da se, nakon široke javne rasprave, ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka.

Ovu ideju podržao je ministar odbrane Srbije, Nebojša Stefanović, koji je rekao da je formirana radna grupa koja će ispitati sve mogućnosti za vraćanje obaveznog vojnog roka. On je dodao i da se očekuje da definitivna odluka bude doneta do septembra ili oktobra.

U Srbiji je obavezni vojni rok ukinut 1. januara 2011. godine, od kada u vojsku idu samo oni koji to dobrovoljno žele.

Prema objašnjenju predsednika Srbije od 6. maja, ukoliko ideja bude prihvaćena, obavezni vojni rok bi trajao 90 dana. Regrutacije bi počele od 2023. godine i obuhvatile bi sve mladiće od 18 do 26 godina.

Nebojša Radovanović iz Beograda ne deli isto mišljenje kao i predsednik Srbije.

"Smatram da obavezni vojni rok nije rešenje. Današnja omladina, počinjem od sebe, kad su naterani na nešto, uradiće sve samo da ne bude onako kako je zamišljeno, kako im se nameće", rekao je on za RSE.

Nebojša Radovanović ima 23 godine i u Beogradu sa rođakom prodaje slatkiše. Kaže da bi branio svoju zemlju, jer je voli.

"Ja bih išao u vojsku, ali u onu staru vojsku, kakva je nekada bila vojska, da te nauče svemu, ali danas, koliko sam upućen nije tako", rekao je on.

Kako je objasnio, u vojsci bi mu jedino bilo korisno da nauči kako da se snalazi u prirodi u nepredviđenim okolnostima.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je 9. maja da bi obavezni vojni rok naučio mlade ljude "korisnim veštinama i disciplini, koje bi im koristile u životu".

Dvadesetogodišnji student slikarstva Ognjen Marković smatra da bi "tih devedeset dana mogao pametnije da iskoristi, zbog čega mu ne pada na pamet da ide u vojsku".

"Što se tiče te discipline, slušao sam ljude i utiske starih kevinih drugara i slično, sa vojnog roka, slušao sam priče kako su …()… slušali muziku, kako su bežali iz kasarne, kako su eskivirali sve žive obaveze, ja u životu nisam čuo da je neko tamo išta ikad radio, stvarno ne znam nikoga koga je vojni rok disciplinovao", rekao je on.

Kako je objasnio, vojska za njega znači nacionalističku indoktrinaciju.

"Mi nit smo neka vojna sila, niti bi ikad učestvovao u ratu za ovu državu. Prvo nikad mi ništa nije pružila da bi je sad ja nešto branio, drugo, ne mogu da zamislim sa ovakvim vlastima i situacijom u društvu da može rat ili vojni rok da ima neki plemeniti cilj", kaže Ognjen.

Ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i student istorije Lav Jovan Ivanović za RSE kaže da je obaveza služenja vojske "gubljenje vremena, i da nema veze sa rodoljubljem".

"Ja sam za tu stranu da treba svako da bude patriota i rodoljub, ali da sad baš svako ide u vojsku, to je moje i svačije pravo, sloboda, lični izbor, ako ja neću, ne vidim svrhu da me neko tera", rekao je on.

"Ja mogu da budem rodoljub čak i da neću da idem u vojsku, da neću da sutra ja ili neko drugi pogine samo zato što nam je neko dao naredbu da moramo da ubijemo nekoga".

"Kako da se borim za državu koja se ne bori za mene?"

Prema predlogu predsednika Vučića, obavezan vojni rok neće važiti za devojke, ali one će i dalje, kao i do sada, moći da se dobrovoljno prijavljuju.

"Svaka čast, ako neko hoće dobrovoljno da ide, posao kao i svaki drugi, poštujem ali stvarno smatram da to ne treba da se nameće mladima", rekla je za RSE studentkinja umetnosti Jelisaveta Petrović.

Ona kaže da se za Srbiju nikad ne bi borila.

"Kako da se borim za državu koja se ne bori za mene. Pošto sam žena u Srbiji, država mi se meša u sve živo i ne zalaže se za mene, i gde je tu njihov patriotizam prema meni, mislim da ne postoji", kaže ona.

Kako je objasnila, sa svojom drugaricom Kristinom Obrenović se zalaže za ravnopravnost žena i muškaraca, što je, kako kaže, u vojsci posebno teško postići.

"Ako bi žene išle u vojsku, pravila određuju muškarci. Onda bi se napravila podela, gde bi žene i muškarce razdvajali, drugačiji bi kriterijumi bili i za žene i za muškarce i onda gde je tu jednakost i gde je tu sloboda izbora, a ne možeš da budeš ravnopravan tu, meni je to sve besmisleno", rekla je Kristina Obrenović.

Prema podacima portala Balkanska bezbednosna mreža iz marta 2022, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane povećali su broj žena u svojim redovima u protekloj deceniji dok je na početku prošle školske godine više od polovine novih đaka Vojne gimnazije bilo ženskog pola.

Tema ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka nije nova u izjavama zvaničnika, pa je tako 2021. godine ministar Stefanović kao jedan od ključnih razloga za vraćanje obaveznog vojnog roka istakao činjenicu da se "Srbija opredelila da bude vojno neutralna zemlja i da je za to potrebna snažna vojska koja ima dovoljno kapaciteta za sve svoje misije, vojne i civilne".

Zvaničnici Srbije u svojim izjavama ističu da Srbija nema i neće imati namere da se pridruži NATO. Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja nema želju da se pridruži tom vojnom bloku.

Neutralnost Srbije je razlog zbog kojeg bi svoja dva sina poslao u vojsku Beograđanin Haris Jamili. On kaže da "tri meseca nije dug rok".

"Mislim da bi to bilo dobro za svakoga generalno, da je duže nešto mislim da ne, ali tri meseca da neko prođe neku osnovnu obuku i neke principe života koje možda kući neće naučiti, mislim da da".

Kako kaže, on nije išao u vojsku, jer je studirao, nakon čega je obavezni vojni rok ukinut.

Konačnu odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka, kako je najavio predsednik Srbije, doneće nova vlada i novi saziv parlamenta, posle šire javne rasprave.

Mogući razlog za ponovno pokretanje javne diskusije o ovom pitanju, kako piše "Deutsche Welle" u tekstu iz marta 2021, leži u podacima prema kojima se u posljednjih sedam godina za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo se svega oko 11.000 ljudi, dok Vojsku Srbije svake godine napusti 1.600 profesionalaca.

Prema podacima Demostata iz 2021. godine, od 40 evropskih zemalja koje imaju oružane snage, njih 15 ima neki oblik služenja vojnog roka, dok među nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije nijedna država nema obavezno služenje vojske.

U slučaju da aktuelna vlast odluči da služenje vojnog roka vrati u redovne okvire, Srbija će se naći među retkim zemljama Evrope, poput Švedske, Litvanije ili Gruzije, koje su tu obavezu ukinule, pa ponovo uvele.

Evropske zemlje koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar.