Dostupni linkovi

SAD navode da nema promene u ograničenju Ukrajine u upotrebi američkog oružja


Britanskli premijer Kir Starmer i ministar spoljnih poslova Dejvid Lami u Vašingtonu pred sastanak s predsednikom SAD DŽoom Bajdenom, 13. septembar 2024.
Britanskli premijer Kir Starmer i ministar spoljnih poslova Dejvid Lami u Vašingtonu pred sastanak s predsednikom SAD DŽoom Bajdenom, 13. septembar 2024.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) i britanski premijer Kir Starmer (Keir) u petak bi u Vašingtonu trebalo da razgovaraju o popuštanju ograničenja Ukrajini za upotrebu doniranog oružja dugog dometa, mada je portparol Bele kuće uoči sastanka rekao da nema promene u stavu Vašingtona.

Bajden i Starmer se sastaju usred naznaka da saveznici postaju sve prijemčiviji za ublažavanje ograničenja upotrebe dalekometnog oružja kako bi se Ukrajini omogućilo da pogodi ciljeve duboko u Rusiji, ali SAD ne planiraju da objave novu politiku, rekao je novinarima portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi (John Kirby).

"Nema promene u našem stavu o odredbama za kapaciteta za dugometne udare koje bi Ukrajina koristila unutar Rusije", rekao je Kirbi. "Prepustiću (Starmeru) da odluči o čemu želi... da razgovara, ali trenutno nema promene u našoj politici u pogledu tog... kapaciteta iz svih razloga zbog kojih smo ranije rekli da to ne podržavamo."

SAD su ranije navele da su ograničile upotrebu oružja iz zabrinutosti da bi dopuštanje Ukrajini da udari duboko u Rusiji moglo da izazove eskalaciju rata i da bi Rusiju verovatno podstaklo da upotrebi nuklearno oružje.

Bajden i Starmer se sastaju dan pošto je američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) završio turneju po Evropi u kojoj je čuo ponovljene apele Ukrajine i njenih saveznika da se ukinu ograničenja. On je na kraju putovanja rekao da će to preneti Bajdenu, napominjući da su SAD već prilagođavale svoju politiku kako bi odgovarale na situaciju na bojnom polju.

Bajden je u maju promenio američku politiku kako bi dozvolio Ukrajini da u Rusiju ispaljuje rakete koje su donirale SAD kako bi se odbranila od velike ruske ofanzive koja je uključivala raketne i dronove ispaljene s ruske teritorije. Bajden je zadržao ograničenje na distance koju bi američki projektili mogli da pogode, što znači da je Ukrajina mogla da gađa mete samo u regionima blizu granice.

List Gardijan (The Guardian), citirajući izvore iz britanske vlade, izvestio je u četvrtak da je London već dao Ukrajini dozvolu da koristi svoju raketu Storm šedou (Storm Shadow) za udare duboko u ruskoj teritoriji. Drugi britanski mediji su, međutim, izvestili da bi Velika Britanija možda prvo trebalo da dobije dozvolu Vašingtona jer oružje sadrži komponente američke proizvodnje.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u četvrtak protiv promene politike koja bi omogućila da se zapadno oružje koristi za dalekometne udare na teritoriju njegove zemlje, rekavši da bi to značilo da će NATO biti "u ratu" s Rusijom.

"Ako je to slučaj, onda ćemo, uzimajući u obzir promenu prirode sukoba, doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji s kojima ćemo se suočiti", rekao je Putin.

Putin je rekao da će ukrajinska vojska moći da izvodi takve udare samo kada koristi podatke s satelita NATO-a i da samo vojno osoblje NATO-a "može da izvodi letove za ove raketne sisteme".

Nemački kancelar Olaf Šolc (Sholz) je u četvrtak ponovio odbijanje Berlina da pošalje rakete dugog dometa Ukrajini, rekavši na konferenciji za novinare da je Nemačka "donela jasnu odluku o tome šta ćemo, a šta nećemo. Ova odluka se neće promeniti".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pojačao pozive zapadnim partnerima Kijeva da olabave ograničenja na donirano oružje. Zelenski je naveo da je mogućnost dalekometnih napada potrebna kako bi se Ukrajini omogućila bolja odbrana od napada pošto je Rusija pomerila svoje oružje dugog dometa izvan dosega Ukrajine.

Rusija je takođe ostvarila značajne teritorijalne prednosti na terenu na istoku Ukrajine usred tekuće ofanzive. Takođe je počela kontranapad da bi ponovo preuzela rusku teritoriju koju je zauzela Ukrajina posle iznenadnog upada u Kursku oblast, prvog napada na teritoriju Rusije od Drugog svetskog rata.

Zelenski je u petak rekao da je kontranapad u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina uzela više od 1.300 kvadratnih kilometara teritorije za nekoliko nedelja, bio očekivan ali da do sada nije bilo "ozbiljnog uspeha".

Ukrajinski predsednik je takođe rekao na konferenciji u Kijevu da je situacija oko strateškog grada Pokrovsk na istoku Ukrajine, koji ruske snage nameravaju da zauzmu dok napreduju u Donjeckoj oblasti, i dalje teška, ali da se stabilizuje.

Zelenski je rekao da planira da Bajdenu kasnije ovog meseca predstavi "plan pobede" za okončanje rata sa Rusijom.

Prema izveštajima Reutersa i AFP-a

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG