Samo 8.000 dinara.
Toliko je profesor Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu Petar Vrgović dobio kao drugi deo plate za februar mesec.
To je omogućeno novom Uredbom o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, kojom se menja struktura rada na visoko obrazovnim ustanovama.
Uredbu je 24. marta donela Vlada Srbije u tehničkom mandatu, za šta, kako objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, nije nadležna.
"Postoji jedan vrlo sužen domen i u izuzetnim okolnostima sa vrlo jasnim i taksativno navedenim razlozima kada to može da čini (vlada u tehničkom mandatu). Ništa od toga zaista u ovom slučaju ne postoji i očigledno je da je reč o jednom potpuno osvetničkom aktu prema univerzitetu koji je već na prvi pogled neustavan", kaže Jovanović.
Ova Uredba Vlade doneta je u jeku protesta, koje mesecima predvode studenti.
Njima podršku pruža deo profesora.
Više od 5.000 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta širom Srbije potpisalo je pismo podrške studentima koji blokiraju više desetina fakulteta i zahtevaju odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Šta je promenjeno Uredbom?
Uredbom Vlade promenjena je struktura radnog vremena nastavnika i saradnika.
Prema prethodnim propisima, bilo je predviđeno da se 20 sati nedeljno bave nastavom i povezanim aktivnostima, a drugih 20 sati je bilo posvećeno naučnoistraživačkom, odnosno umetničkom radu.
Nova Uredba taj odnos značajno menja, te se za nastavu odvaja 35 sati nedeljno, a za naučnoistraživački ili umetnički rad pet sati.
To je, kaže profesor FTN-a Petar Vrgović, nedovoljno za bilo kakav ozbiljniji naučni ili umetnički rad.
"Uredba je doneta na brzaka i samo da bi se praktično nastavnicima na fakultetima na kojima se nastava ne izvodi na neki način osvetilo za to što ne rade i što podržavaju studente, tako što država neće da nas isplati i želi da praktično time, ja pretpostavljam, napravi razdor između profesora i studenta", kaže Vrgović.
Ističe da Uredba sama po sebi ne može biti primenjena.
"Sve i da pokušamo da je primenimo, to bi bili katastrofani rezultati, jer pet sati nedeljno je praktično samo sat vremena dnevno, što je apsolutno neprihvatljivo za nas, ali i nije moguće sprovesti kao takvo, jer mi imamo akreditacijom uređen već broj časova nastavne aktivnosti, koji se ovim apsolutno menja", kaže profesor.
Objašnjava da profesori nedeljno smeju da drže 12 časova nastave, a da se u ostatku vremena pripremaju za nastavu, drže konsultacije i prate trendove u nastavi.
"Mi smo dobili 15 sati nedeljno više, znači tri sata dnevno više rada na nastavi i nije jasno šta tu treba da se radi", kaže Vrgović.
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Miodrag Jovanović kaže da je fond časova ostao isti, te da smatra da je cilj Uredbe bio "kazniti" univerzitete i profesore koji podržavaju studente u blokadi.
"To što to obesmišljava naučnu dimenziju univerziteta, što nije u sladu sa brojnim drugim pravilima i principima koji se tiču nauke i naučnog napredovanja nastavnika, potrebe da se univerzitet u naučnom smislu takmiči sa drugim univerzitetima gde su naučni kriterijumi značajniji nego ovi nastavni – to koga briga. Važno je da mi zadovoljimo ovu potrebu i svrhu u sadašnjem političkom trenutku", kaže Jovanovič.
Uredba je sa sobom donela i manje plate za profesore i saradnike, jer oni poslednjih meseci ne drže nastavu na fakultetima u blokadi.
Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o kritikama profesora i potencijalnim posledicama Uredbe.
Inicijativa Ustavnom sudu
Zaposleni na Univerzitetu u Beogradu podneli su 26. marta Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nove Uredbe Vlade, sa predlogom za određivanje privremene mere.
Inicijativu je potpisalo 470 profesora, saradnika i članova univerzitetskog osoblja.
Oni su Ustavnom sudu predložili i da donese odluku kojom se utvrđuje da navedena Uredba nije u saglasnosti sa Zakonom o vladi, Zakonom o visokom obrazovanju i Ustavom Srbije.
U inicijativi je navedeno sedam najvažnijih razloga zbog kojih smatraju da Uredba neustavna i nezakonita.
Kao prvi se navodi da je Vladi u trenutku donošenja Uredbe prestao mandat, odnosno da se ona nalazila u tehničkom mandatu. Time je, kako kažu, povređen Zakon o Vladi.
Navodi se i da je bilo proceduralnih nepravilnosti u donošenju Uredbe. Zakon o visokom obrazovanju propisuje da normative i standarde rada visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija, Vlada utvrđuje na predlog Nacionalnog saveta i po pribavljenom mišljenju Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola.
"Prilikom donošenja sporne Uredbe nije poštovana propisana zakonska procedura, zato što Vlada takve obavezujuće predloge i mišljenja nije ni tražila ni pribavila. Vlada je u ovom slučaju proizvoljno normirala rad nastavnika i saradnika, bez predloga i mišljenja tela iz oblasti visokog obrazovanja, čije je učešće u tom procesu zakonom propisano i obavezno", piše u inicijativi.
Razlozi su i povreda ustavnog načela vladavine prava, povredom načela pravne sigurnosti, kao i povreda ustavnog načela autonomije univerziteta i akademskih sloboda.
Navedeno je da je Uredbom povređen Zakon o visokom obrazovanju, ali i pravo na rad, odnosno na pravičnu naknadu za rad.
Poslednji razlog koji navode u incijativi jesu posledice primene Uredbe po akademsku zajednicu .
"Vreme za naučno-istraživački/umetnički rad je svedeno na minimum, što bi srednjoročno i dugoročno unazadilo naučnoistraživačku/umetničku produktivnost univerziteta, a time i kvalitet nastave (koja treba da počiva na savremenim naučnim saznanjima/umetničkim ostvarenjima)", navodi se u obrazloženju.
Ne očekuje se reakcija Ustavnog suda
Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović objašnjava da Ustavni sud nema nikakve rokove u kojima bi trebalo da odgovori na inicijativu.
"U njihovom slučaju to je najzgodniji alibi za nedelanje i nepostupanje u svim politički osetljivim slučajevima", kaže Jovanović.
On ističe da su zaposleni na Univerzitetu u Beogradu predali inicijativu kako bi uradili sve što je moguće.
"Mi očekujemo da ova država jednog dana bude država vladavine prava i ustavnosti i podneli smo tu inicijativu, ali nismo ni ludi ni naivni da očekujemo da će se išta od toga uzeti brzo u razmatranje", kaže profesor.
Iz Ustavnog suda nisu odgovorili na upit RSE o ovoj inicijativi.