Evropska unija (EU) ne uspeva da razvije načine da odvrati migrante iz Afrike da neovlašćeno dolaze u Evropu i mogla bi da učini više da ograniči zloupotrebe ljudi koji pokušavaju da putuju, upozorio je u sredu finansijski revizor EU.
Evropski revizorski sud je analizirao korišćenje Fonda za hitne slučajeve za Afriku, programa vrednog više milijardi evra koji je na brzinu uspostavljen 2015. godine nakon što je više od milion migranata stiglo na obale Evrope, od kojih su mnogi bežali od rata u Siriji.
Cilj Fonda je bio pomoć u rešavanju osnovnih uzroka migracija u Africi, poput siromaštva, sukoba ili nezaposlenosti. U početku je bilo na raspolaganju 1.8 milijardi evra za raspodelu na stotine projekata, ali je taj iznos danas narastao na oko 5 milijardi evra.
Fondom upravlja Evropska komisija.
"Uprkos naučenim lekcijama… Komisija još uvek nije u stanju da identifikuje najefikasnije pristupe smanjenju neregularnih migracija", rekla je novinarima glavni revizor EU Betina (Bettina) Jakobsen.
Ona je istakla da bi Komisija trebalo da "temeljnije usmeri pomoć na ono što je zaista hitno i potrebno u određenim oblastima i zemljama".
Dodala je i da "Komisija nije adekvatno adresirala rizike po ljudska prava i da postoje slabosti u tačnosti i održivosti prijavljenih rezultata".
Osim toga, Briselu "nedostaju adekvatne procedure za evidentiranje i praćenje navoda o kršenju ljudskih prava", navela je Jakobsen.
Revizori su znali da je deset službenika prijavilo moguće zloupotrebe prava u različitim delovima Afrike, ali Komisija je imala evidenciju samo o jednoj optužbi. Revizori nisu mogli utvrditi da li je taj slučaj praćen.
Upotreba fonda u Libiji — jednoj od glavnih polaznih tačaka za ljude koji očajnički pokušavaju da pređu Sredozemno more u Evropu — takođe je bila tačka fokusa u izveštaju.
Istražitelj kojeg su imenovale Ujedinjene nacije (UN) rekao je da je pomoć koju je EU pružala libijskom odeljenju za migracije i obalskoj straži "zapravo omogućavala činjenje nezakonitih dela", uključujući zločine protiv čovečnosti.
Evropska komisija je odbacila ove optužbe.
Revizori su upozorili na nedostatke koji uključuju korišćenje sredstava i opreme za poboljšanje pomorskog nadzora i smanjenje smrtnih slučajeva na moru u Libiji. Međunarodna organizacija za migracije procenjuje da je oko 30 hiljada ljudi umrlo ili nestalo pokušavajući da pređe Sredozemno more od 2014. godine.
U izveštaju se navodi da "opremu koju finansira EU mogu da koriste akteri koji nisu za to predviđeni", ili da libijsko osoblje koje su obučavali Evropljani "možda neće biti posvećeno principu nenanošenja štete". Korisnici sredstava takođe mogu da uskrate dozvolu posmatračima da provere kako troše novac.
U decembru su revizori posetili lokaciju pomorskog centra za koordinaciju spasavanja na libijskoj obali. Italija je 2017. godine dobila zadatak da pomogne Libijcima da ga postave. Za taj zadatak i poslate kontejnere sa opremom predviđeni su milioni evra, ali sedam godina kasnije još nije u funkciji.
Prema međunarodnim pravilima koja regulišu bezbednost života na moru — koja priznaje i prihvata EU — Libija mora imati takav centar i stalno osoblje u njemu. U međuvremenu, Italija je uglavnom koordinirala napore u libijskim vodama, odlučujući koji brodovi treba da reaguju na hitne slučajeve.
Komisija je, sa svoje strane, uglavnom prihvatila preporuke iz izveštaja kako da se stvari poboljšaju.
Ona je priznala da "postoji potreba da se dodatno ojača njen kapacitet za identifikaciju i ublažavanje rizika, uključujući definisanje specifičnih aktivnosti ili indikatora rezultata u sektorima visokog rizika za ljudska prava. Ovo će biti rešeno pružanjem detaljnijeg materijala za sektorske smernice i obuke".
Komisija je istakla da je prošle godine fond pomogao da se 73.215 migranata dobrovoljno vrati u matične zemlje. Navodi da je u prvoj polovini 2023. godine otvoreno ili podržano 11.087 radnih mesta, uglavnom u Gvineji i Senegalu, dok je 23.266 ljudi prošlo stručnu obuku.
