Izraelski i palestinski ambasador u Ujedinjenim nacijama (UN) izneli su međusobne optužbe na hitnoj sednici Saveta bezbednosti 5. januara sazvanoj zbog kontroverzne posete izraelskog ministra svetom mestu u istočnom Jerusalimu gde je džamija Al Aksa, preneo je AFP.
Ultranacionalistički ministar izraelske vlade Itamar Ben-Gvir posetio je u utorak, 3. januara sveto mesto u Jerusalimu, prvi put otkako je nova krajnje desničarska vlada premijera Benjamina Netanjahua stupila na dužnost prošle nedelje.
Ambasador Izraela Gilad Erdan je sednicu označio "patetičnom i apsurdnom", a palestinski izaslanik Rijad Mansur je optužio jevrejsku državu da je pokazala "apsolutni prezir" prema međunarodnoj zajednici i zatražio da UN preduzme konkretne korake.
Petnaest članova Saveta bezbednosti je u sedištu UN u Njujorku raspravljalo o poseti, koja je izazvala gnev Palestinaca, a održana je na zahtev Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine.
Pre početka sednice izraelski predstavnik u svetskom telu Erdan je rekao novinarima da "apsolutno nema razloga" da se ona održi.
Poseta Itamara Ben-Gvira svetilištu koje Jevreji zovu Brdo hrama, a muslimani Uzvišeno utočište (Haram al- Šarif), izazvala je oštre osude širom muslimanskog sveta.
Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Jordan i Egipat osudili su čin izraelskog ministra. Pozvali su Izrael da „zaustavi ozbiljna i provokativna kršenja koja se tamo dešavaju“.
Turska, koja je tek nedavno ponovo uspostavila pune diplomatske veze sa Izraelom, osudila je, kako je rekla, "provokativnu akciju" Ben-Gvira. Pozvala je Izrael "da se ponaša odgovorno", rekavši da bi takve posete mogle "prouzrokovati eskalaciju u regionu".
Potez su osudile i Sjedinjene Američke Države, dugogodišnji saveznik Izraela.
Poseta je izazvala i bojazan od izbijanja nereda jer su palestinske ekstremističke organizacije zapretile da će odgovoriti.
Brdo hrama gde su se nekada nalazili drevni jevrejski hramovi je najsvetije u judaizmu. Danas je tamo džamija Al Aksa , treća po značaju u islamu.
Izrael je osvojio istočni Jerusalim, u kojem se svetilište nalazi, u ratu 1967. godine. Jevrejima je dozvoljeno da ga posećuju, ali ne i da sa tamo mole.
Erdan je ocenio da je poseta Ben-Gvira, vođe partije Jevrejska snaga, bila "u skladu sa statusom kvo" i rekao da "ko god tvrdi drugačije samo potpaljuje situaciju".
"Tvrditi da je ta kratka i potpuno legitimna poseta trebalo da dovede do hitne sednice Saveta bezbednosti je patetično", dodao je izraelski ambasador.
Zapadne zemlje su upozorile da takvi potezi prete i inače "osetljivom" sporazumu o jerusalimskim svetim mestima.
"Koje crvene linije bi trebalo Izrael da pređe da bi Savet bezbednosti konačno rekao, ’što je dosta-dosta je’ i postupio u skladu sa tim?", pitao je palestinski ambasador u UN.
Američki diplomata Robert Vud (Wood) je rekao na sednici da se SAD protive "svim unilateralnim akcijama koje odstupaju od istorijskog statusa kvo, što je neprihvatljivo".
"Apelujemo i na Izraelce i na Palestince da preduzmu neophodne korake da povrate mir, spreče dalje krvoproliće i očuvaju mogućnost dvodržavnog rešenja za mir na Bliskom istoku", rekao je Vud.
Savet bezbednosti UN usvojio je nekoliko rezolucija o izraelsko - palestinskim sukobu tokom godina i podržava rešenje po modelu dve države za mir na Bliskom istoku.
Po završetku dvočasovne sednice Mansur je izrazio zadovoljstvo "zbog jednoglasnosti (Saveta) u odbrani statusa kvo", i dodao da nije očekivao dalju konkretnu akciju od međunarodne organizacije.
Ben-Gvir, poznat po zapaljivim izjavama protiv Palestinaca i izraelske arapske manjine, inspirisan rabinom rasistom, je Brdo hrama označio "najvažnijim mestom za jevrejski narod" i osudio, kako je rekao "rasističku diskriminaciju protiv jevrejskih poseta" svetilištu.
On je najavio da će se posete nastaviti, a na pretnje islamskog Hamasa, vladajućeg u pojasu Gaze, je odgovorio da se izraelska vlada neće "predati ubilačkoj organizaciji, podloj terorističkoj organizaciji".
Sukobi izraelskih bezbednosnih snaga i palestinskih demonstranata na svetom mestu i u blizini prerasli su 2021. godine u jedanaestodnevni rat sa Hamasom.
Pre nedelju dana Benjamin Netanjahu se vratio na vlast i on je sada šesti put premijer Izraela i to na čelu najviše desno orijentisane vlade u istoriji te zemlje. Ciljevi nove vlade su širenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i aneksija te okupirane teritorije.
Netanjahu je u odgovoru na Ben-Gvirovu posetu rekao da je Izrael posvećen "striktnom održavanju statusa kvo na svetom mestu" i da su tvrdnje o izmeni bez osnove.
