Subota, 15. mart. Dan za koji predstavnici vlasti predviđaju "veliko nasilje", a studenti u blokadi poručuju da je momenat kada "Srbija mora biti u Beogradu, na najmasovnijem skupu ikad", ističući da oni nisu nasilni, niti na nasilje pozivaju.
Studenti koji od decembra blokiraju državne fakultete, mesecima predvode mirne proteste u širom zemlje. Traže, pre svega, odgovornost za pogibiju 15 ljudi u obrušavanju Železničke stanice u Novom Sadu.
Sada su najavili veliki skup u Beogradu.
Taj protest više puta je bio tema predstavnika vlasti u Srbiji.
U jednom od poslednjih obraćanja, predsednik države Aleksandar Vučić najavio je "nasilje" i hapšenja. Ne navodeći dokaze, niti detalje, izjavio je da očekuje da "opozicija 15. marta organizuje veliko nasilje", kao i da će "svi koji u tome budu učestvovali biti pohapšeni".
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Bojan Vranić ukazuje na to da "nije prvi put da predsednik Srbije predviđa nasilje na pojedinim događajima".
"Neretko, vrlo neobično, tačno pogodi šta će se to događati. Stoga ovo predviđanje treba uzeti vrlo za ozbiljno, a ja bih čak rekao i kao za najavu", rekao je Vranić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iz kabineta predsednika Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) na kojim saznanjima Vučić temelji takve tvrdnje i predviđanja.
"Ne bi me začudilo da tu dođe do nekakvih nereda. Ne mogu da tvrdim da bi bili veštački izazvani jer, nažalost, do sada nikada nisu bili otkriveni počinioci (nereda tokom protesta) ili ako jesu, uglavnom nemamo situaciju u kojoj možemo da otkrijemo motive", kazao je Vranić.
Šta je za vlast 15. mart?
U interpretaciji predstavnika vlasti, protest najavljen za 15. mart u Beogradu više puta je označen kao "dan D".
Oni koji su na skup pozvali, nisu isticali taj dan kao "prelomnu tačku" u protestima i studentskim blokadama koje traju mesecima.
Dosadašnji masovni skupovi koje su studenti organizovali u nekoliko većih gradova u Srbiji tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu bili su mirni i na njima nisu zabeleženi incidenti.
U jednom od svojih obraćanja, nedelju dana uoči najavljenog skupa, Vučić je poručio da će vlasti tog dana "svirati kraj" za proteste.
Tada je rekao i da očekuje da će učesnici protesta "sve baciti na jednu kartu" i "nasiljem" pokušati da "nešto urade".
Vučić je 10. marta prisustvovao sednici Vlade Srbije na kojoj je, kako je rekao, bilo reči i o "sveukupnim aspektima najavljenog protesta 15. marta". Detalje nije naveo.
Istog dana, gostovao je na Radio-televiziji Srbije kada je prognozirao da će "biti počinjena najteža krivična dela protiv Republike Srbije".
Takođe, zamolio je "mlade ljude, da ne učestvuju u nasilju" i upozorio ih da određeni predstavnici opozicije navodno žele da ih iskoriste "za svoje prljave političke ciljeve".
Zašto je akcenat na opoziciji?
Osim u izjavama vlasti, predstavnici opozicije ne pominju se kao organizatori protesta.
Na skup u Beogradu pozvali su studenti u blokadi, tokom masovnog okupljanja u Nišu 2. marta.
"Od tada članovi Srpske napredne stranke, odnosno visoki funkcioneri, nepristano pokušavaju narativno da oblikuju protest kao protest opozicije, da ga vežu za nekakve 'pokušaje obojene revolucije', jer je to teren koji njihovi birači razumeju. Oni to pokušavaju i sada da urade", ocenjuje Bojan Vranić profesor FPN-a.
Od optužbi za pokušaj "obojene revolucije", preko poziva na dijalog, pa do pretnji kontrarevolucijom - odnos vlasti u Srbiji prema studentskim protestima menjao se proteklih meseci.
Bojan Vranić smatra da nakon niza fizičkih napada na studente tokom protesta i blokada, "vlast je bila u pasivnoj fazi" kada je reč o odnosu prema buntu akademaca.
Usledili su i pozivi na pregovore sa akademskom zajednicom. Međutim, smatra Vranić, ta strategija nije dala željeni efekat.
"A to je da neko kaže: 'Evo, ipak se radi o nekom dobrom SNS-u koji hoće da pregovara i koji hoće da pruži neke ustupke'. Međutim, studenti su tu ostali principijelni i rekli ne, mi imamo naše zahteve i kad to ispunite protesti i blokade će stati", dodaje on.
Zbog toga, ocenjuje Vranić, "kako vreme prolazi, Srpska napredna stranka sve više ostavlja utisak da gubi kontrolu nad sistemom".
"I ovo ja sada tumačim kao resetovanje na neka fabrička podešavanja, na ono na što su birači SNS-a navikli. Dakle, da je SNS neko ko u potpunosti ima kontrolu, ko u potpunosti razume šta se dešava, neko ko neprestano imenuje stvari nekako. Recimo evo sad je to 'obojena revolucija'", dodaje.
"Obojenim revolucijama" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim zemljama.
Šta je 15. mart za studente u blokadi?
Nekoliko dana uoči skupa, u Beograd su se uputili studenti iz različitih krajeva Srbije.
Peške, u protestnom maršu, provešće nekoliko dana i preći desetine kilometara.
Jedan od njih je i Aleksa Mikić, student Univerziteta u Nišu. Komentarišući prognoze vlasti o dešavanjima 15. marta, kaže:
"Mislim da se studenti pitaju kako će biti."
Dodaje da oni pozivaju na miran protest, bez ikakve agresije.
"Mislim da su to samo provokacije koje će verovatno da se nastave tokom ovih dana, ali verujem da ćemo da odolimo tome i da će to da bude jedan veliki, veliki skup", zaključuje niški student.
Neformalna grupa "Studenti u blokadi" saopštila je nekoliko dana uoči protesta, da 15. mart "treba da bude dan koji Srbija neće zaboraviti".
"Neka svima bude jasno - nećemo stati, nećemo dozvoliti da nas ignorišu, nećemo dozvoliti da ovaj dan prođe u tišini. Ovo je naš trenutak. Ovo je naš glas. Neka svi znaju - 15. marta, Srbija je u Beogradu!", poručili su studenti.
Oni su pozvali građane da, uoči skupa, u mestima u kojim žive istaknu obeležja protesta.
"Zamislite Srbiju kao reku koja teče ka jednom cilju - neka svaki grad, svako selo, svaka ulica postane njena pritoka, noseći snažnu poruku ka 15. martu, danu kada Srbija mora biti u Beogradu, na najmasovnijem skupu ikad", naveli su.
Tenzije uoči protesta
Dani uoči protesta obeleženi su tenzijama ili incidentima u glavnom gradu.
Na poziv studenata u blokadi, 10. marta otpočela je višečasovna blokada zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u centru grada.
U jednom trenutku došlo je i do "koškanja" sa policijom. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potom je saopštilo da je jedan policajac u tom metežu povređen.
Ministar Ivica Dačić izjavio da policija nije dejstvovala protiv demonstranata, već da je bila napadnuta. Međutim, kako je prenela Beta, na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se da je policija napala pendrecima okupljene studente i građane.
Tokom osmomartovskog protesta, na koji su pozvali studenti u blokadi, kordon policije zaustavio je na Novom Beogradu poljoprivrednike na traktorima koji su krenuli da se priključe protestu u centru grada.
Kako studenti i građani koji su bili tu nisu želeli da nastave bez poljoprivrednika, ostali učesnici skupa iz centra su došli kod njih.
Traktori su se, u međuvremenu povukli, a za njima i policija, te je protest na kraju završen bez incidenata.
Od 6. marta grupa članovi novoosnovanog udruženja "Studenti 2.0", koji se protive blokadama fakulteta u Srbiji, kampuju u centru Beograda, ispred zgrade Predsedništva, tražeći da se vrate na nastavu.
Sebe nazivaju studentima "koji žele da uče".
Policija je 8. marta privela novinara KTV, i bivšeg člana Srpske radikalne stranke, Nemanju Šarovića dok je snimao anketu sa okupljenima.
MUP je potom saopštio da će protiv njega biti podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog ometanja studentskog skupa u Pionirskom parku.
Deo javnosti, optužio je Srpsku naprednu stranku da stoji iza organizacije tog protesta, što deo okupljenih u parku ispred Predsedništva demantuje.
Profesor FPN-a Bojan Vranić ukazuje na to da, osim vlasti, ulogu u pojačavanju tenzija ima i opozicija.
U prilog toj tvrdnji navodi incidente u parlamentu Srbije 4. marta, kada je deo opozicionih poslanika upotrebio priotehnička sredstva, kao i sukobi demonstranata i obezbeđenja beogradske Skupštine, dan kasnije.
"U takvoj jednoj polarizaciji, jednoj vrlo zaoštrenoj situaciji, jedino što možete da imate jeste nekakva tenzija i neka vrsta socijalne anksioznosti o tome šta će se to desiti u subotu", kaže.
Dodaje i da se "sasvim sigurno neće desiti ništa".
"Ono što se meni čini da je neki put ka smanjenju tenzija, iako ne izlaz iz krize, jeste da SNS prizna da je izgubila monopol nad istinom, a opozicija shvati da studenski protesti nisu nikakva osveta za poslednjih 12 godina vlasti SNS", smatra profesor FPN-a Bojan Vranić.
Meseci protesta u Srbiji
Talas protesta u Srbiji pokrenut je nakon pada nadstrešnice nedavno rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra.
U obrušavanju stanične zgrade poginulo je 15, a teško povređeno dve osobe.
Nevladina organizacija iz Beograda Arhiv javnih skupova (AJS) saopštila je 5. marta da su od tada protesti održani u 400 mesta i gradova u Srbiji.
Jedini protest koji je obeležilo nasilje desio se pet dana nakon nesreće, 5. novembra u Novom Sadu.
Reč je o jednom od najmasovnijih skupova ikada održanih u tom gradu. Na njega je pozvala ujedinjena lokalna opozicija.
Do nereda je došlo kada su grupe muškaraca, uglavnom pod maskama i kapuljačama, bacale kamenice i druge predmete ka sedištu Gradske kuće, na šta je policija odgovarala suzavcem.
Svemu je prethodila mirna šetnja građana od Železničke stanice do centra.
Dosadašnji masovni skupovi koje su studenti u blokadi organizovali, u nekoliko većih gradova u Srbiji, bili su mirni i na njima nisu zabeleženi incidenti.
Prvi zahtev studenata je objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske glavne železničke stanice kako bi se utvrdila krivična i politička odgovornost za tu tragediju.
Studenti blokadama i protestima traže i procesuiranje napadača na učesnike dosadašnjih protesta, kao i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih na demonstracijama.
Vlast tvrdi da je ispunila sve studentske zahteve, dok je grupa eksperata koju je formirao Senat Univerziteta u Beogradu u izveštaju to demantovala.