Grupa nevladinih organizacija iz Srbije zatražila je od Visokog saveta tužilaštva da na funkciju Glavnog javnog tužioca za ratne zločine imenuje "osobu s profesionalnim integritetom, čije će rukovođenje unaprediti rad Javnog tužilaštva za ratne zločine i doprineti efikasnijem procesuiranju ratnih zločina".
U pismu objavljenom 7. aprila, potpisnici su izrazili zabrinutost zbog činjenice da je dosadašnja glavna tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković ponovo među kandidatima za ovu poziciju.
Kako kažu, prethodni mandat Snežana Stanojković je "bio obeležen ozbiljnim manjkavostima i urušavanjem kredibiliteta" Tužilaštva za ratne zločine.
"Tokom sedam godina njenog rukovođenja, Javno tužilaštvo za ratne zločine je podiglo svega 16 optužnica zasnovanih na sopstvenim istragama. Tako mali broj optužnica je neprimeren i s obzirom na kapacitete Tužilaštva koji su u istom periodu udvostručeni pa je broj tužilaca u periodu od 2017. do 2023. porastao sa pet na 12", navodi se u pismu.
Autori pisma navode da je regionalna saradnja "svedena na preuzimanje optužnica iz Bosne i Hercegovine", a da je Tužilaštvo u Beogradu "istovremeno izbegavalo ustupanje predmeta u kojima su optuženi strani državljani uhapšeni u Srbiji".
Navode i da je rad Snežane Stanojković na čelu Tužilaštva za ratne zločine "dovelo i do ugrožavanja pojedinih postupaka i ozbiljno narušilo kredibilitet i ugled institucije".
"U predmetu 'Srebrenica II' Tužilaštvo je ostalo bez važnog dokaza kojim zastupa optužnicu, jer je 2021. godine angažovalo Mileta Stojkovića kao veštaka za vojnu struku za izradu stručnog mišljenja i veštačenje, iako on nije bio upisan u registar sudskih veštaka, a zvanje mu je prestalo još 2005. godine", navodi se u pismu.
Potpisnici javnog pisma ističu i da je kolegijum Javnog tužilaštva za ratne zločine u martu 2024. godine, prilikom prethodnog konkursa koji je poništen, doneo negativno mišljenje o kandidaturi Snežane Stanojković.
"Čak sedam od deset tužilaca ocenilo je da Stanojković ne ispunjava uslove stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti za obavljanje funkcije", navodi se.
Devet nevladinih organizacija koje potpisuju pismo smatraju da bi ponovno imenovanje dosadašnje glavne javne tužiteljke za ratne zločine predstavljalo "nastavak neefikasnog i nedelotvornog procesuiranja ratnih zločina".
Podsećaju da je, nakon više od tri decenije od okončanja oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, "predstojeći mandat Glavnog javnog tužioca je od izuzetnog značaja budući da je sve manje vremena da se odgovorni za zločine izvedu pred lice pravde".
Pismo su potpisali Fond za humanitarno pravo, Udruženje KROKODIL
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Žene u crnom, te Međunarodna mreža pomoći I.A.N.
Među potpisnicima su i Inicijativa mladih za ljudska prava, Crta, Građanske inicijative i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
