Kandidatkinja za predsednicu nove Vlade Srbije Ana Brnabić u svom ekspozeu plana Vlade pred Skupštinom 25. oktobra navodi da je energetika apsolutni prioritet ove vlade, a da je rat u Ukrajini “postala gotovo jedina spoljnopolitička tema”.
Brnabić je navela da od 24. februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, svet "klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku".
“U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade”, rekla je Brnabić dodajući će u budućnosti "najveća jagma biti za hranom i energentima".
Srbija će, prema njenim rečima, uložiti u novu energetsku politiku oko 12 milijardi evra u narednim godinama.
"Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade", rekla je Brnabić.
Srbija i Mađarska, inače, dogovorile su izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)", saopštile su mađarske vlasti. Izgradnja naftovoda dogovorena je nakon što je Evropska unija (EU) nametnula 6. oktobra nove trgovačke sankcije Rusiji.
Brnabić je navela i da Srbija završava izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske "koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj”.
Inače, izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad počela je 1. februara 2022. Ovaj projekat bi trebalo Srbiju da poveže sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj i na taj način obezbede alteanativni izvori snabdevanja gasom.
Invazija na Ukrajinu koju je 24. februara pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju je zatekla u potpunoj zavisnosti od gasa iz Rusije.
Brnabić o EU integracijama
Brnabić je navela da će Srbija, “bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja”, nastaviti da radi na evropskim integracijama Srbije.
“Evropskoj uniji se može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji”, navela je ona.
Brnabić je rekla i da uspešnost pregovora sa EU u narednom periodu "svakako zavisi od čitavog niza faktora, ali, da budemo sasvim iskreni, nažalost, deluje da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi”.
Ona navodi da je jasno da napredak Srbije u EU integracijama zavisi od dva pitanja: od usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji i koliko brzo je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom.
Srbija se, inače, nije usaglasila sa sankcijama koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu iako je kandidat za članstvo u EU.
"U interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo, na prvom mestu zato što su te reforme dobre za nas, zato što snaže našu ekonomiju i privredu, zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom, i zato što je vladavina prava važna za nas”, rekla je Brnabić.
O Kosovu i regionalnoj saradnji
Brnabić je navela da Kosovo, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština.
"Očekujemo od EU i Prištine da bez daljeg odlaganja obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma", rekla je ona.
Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), u kojima većinski žive Srbi, dve strane su dogovorile u aprilu 2013. godine, ali ono nije sprovedeno. Za kosovske vlasti problem u vezi sa osnivanjem ZSO je pitanje njenih nadležnosti. Ustavni sud Kosova 2015. doneo je odluku da njeni principi nisu u potpunosti usklađeni sa kosovskim Ustavom.
Brnabić je istakla da Srbija ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, ali da "pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran".
Brnabić navodi i da će Srbija nastaviti da radi na projektu "Otvoreni Balkan" i da se nada da će se inicijativi pridružiti Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
"Inicijativa je otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim
temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i
bezbednost Srba (na Kosovu)", rekla je ona.
Brnabić je rekla i da će Srbija nastaviti da neguje "specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom (BIH entitetom), poštujući Dejtonski sporazum čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa BiH".
O spoljnoj politici i bilateralnim sastancima
Brnabić je navela da Vlada Srbije ima obavezu da "brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese".
"Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država", rekla je ona.
Srbija, inače, ne priznaje nezavisnost svoje nekadašnje južne pokrajine Kosovo koja je poglasila nezavisnost 2008. godine.
Među najznačajnije bilateralne sastanke u prethodnom sazivu Vlade Brnabić je ubrojila oproštajnu posetu nemačke kancelarke Angele Merkel i posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, kao i posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Brnabić je spomenula i da je "izuzetno značajna" za dalji razvoj "čeličnog prijateljstva" Srbije sa Kinom "poseta njihovog ministra spoljnih poslova, Vang Jia, kao i učešće
predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u
Pekingu i susret sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom".
"Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD,
čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo, i sa
kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju", rekla je ona.
Ona je spomenula i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prethodne dve godine tri puta sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Kritike iz redova opozicije
Nakon ekspozea Brnabić, poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o novoj Vladi i njenom programu.
Lider desno orijentisanog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je da je Vlada koju je Brnabić predstavila "neozbiljna i preskupa".
On je kritikovao povećanje broja ministarstava u odnosu na prethodni saziv, kao i to da pojedini ministri "nisu stručne za resore koji vode".
Obradović je rekao i da je vlada "marionetska", kao i da je u prethodnom sazivu popustila pod pritiskom ambasadora Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kada je u pitanju održavanje Parade ponosa.
Inače, Obradović se protivio održavanju Evroprajda, međunarodnog događaja posvećenog LGBT+ pravima, u septembru u Beogradu, a 18. septembra zatražio povlačenje osam udžbenika za osnovne i srednje škole zbog "promovisanja homoseksualne propagande i transrodnosti maloletnicima".
Radomir Lazović iz opozicione poslaničke grupe "Zeleno-levi klub" je rekao da ta poslanička grupa neće olakšati rad Vlade u narednom periodu jer smatraju da vlada ne radi dobro.
Lazović je novu Vladu nazvao "pro SNS-ovskom".
"O ovoj vladi možda najbolje govori činjenica da njene ministre javnosti nije saopštila mandatarka danas, već predsednik partije (Aleksandar Vučić, prim. aut.). Ova, kao i vlada pre nje u desetogodišnjoj vladavini Srpske napredne stranke vlada je jednog čoveka koji je uzurpirao ustavna i sva druga ovlašćenja", naveo je Lazović.
Prema njegovim rečima, "to najbolje govori čije će interese nova Vlada da brani".
Šefica opozicione poslaničke grupe "Ujedinjeni - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA" i potpredsednica Stranke slobode i pravde Mirinika Tepić rekla je da je "skandalozno što Ana Brnabić buduću Vladu zove Vladom kontinuiteta", navodi se u saopštenju te partije.
"To znači da će ona biti ista ili još gora nego prethodna - da će je voditi nestručni i nekompetentni ljudi, a da će se se sve odluke donositi na Andrićevom vencu u Predsedništvu Srbije", rekla je ona.
Tepić je rekla i da sve više ljudi odlazi iz Srbije "zbog lošeg života, zato što imamo najmanje plate, a najskuplju hranu i energente u regionu, nemamo institucije".
Rasprava o novoj Vladi biće nastavljena i 26. oktobra.
Ko će činiti novu Vladu?
Nova vlada će imati četiri ministarstva više nego prethodna.
Nova ministarstva su Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Ukupno će biti 25 ministarstava.
Ministri u novoj Vladi, prema predlogu, su:
- Ministarstvo spoljnih poslova - Ivica Dačić (SPS)
- Ministar unutrašnjih poslova - Bratislav Gašić (SNS)
- Ministarstvo odbrane - Miloš Vučević (SNS)
- Ministarstvo finansija - Siniša Mali (SNS)
- Ministarstvo za evropske integracije - Tanja Miščević
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Goran Vesić (SNS)
- Ministarstvo rudarstva i energetike - Dubravka Đedović
- Ministarstvo privrede - Rade Basta (SPS)
- Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine - Tomislav Momirović
- Ministarstvo zdravlja - Danica Grujičić
- Ministarstvo kulture - Maja Gojković (SNS)
- Ministarstvo prosvete - Branko Ružić (SPS)
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija - Jelena Begović
- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Jelena Tanasković
- Ministarstvo životne sredine - Irena Vujović (SNS)
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Aleksandar Martinović (SNS)
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Nikola Selaković (SNS)
- Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji - Darija Kisić (SNS)
- Ministarstvo omladine i sporta - Husein Memić
- Ministarstvo sporta - Zoran Gajić
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - Tomislav Žigmanov
- Ministarstvo za brigu o selu - Milan Krkobabić (PUPS)
- Ministarstvo informisanja i telekomunikacija - Mihailo Jovanović
- Ministrstvo za javna ulaganja - Marko Blagojević
Nova i stara lica Vlade Srbije
Objavljeno je i da će u novoj vladi biti i tri ministra bez portfelja.
Novica Tončev, koji je i u prethodnoj vladi bio ministar bez portfelja, biće zadužen za razvoj nerazvijenih opština. Za Đorđa Milićevića, dugogodišnjeg šefa poslaničke grupe SPS-a u parlamentu, resor će naknadno biti dogovoren.
Edin Đerlek, potpredsednik manjinske Stranke pravde i pomirenja (SPP), dobio je takođe mesto ministra bez portfelja.
Ko neće biti u novoj Vladi?
Na spisku novih ministara nema Zorane Mihajlović, koja je bila na čelu Ministarstva rudarstva i energetike.
Takođe, na spisku ministara nema Aleksandra Vulina, koji je bio na čelu Ministarsva unutrašnjih poslova i Nenada Popovića, koji je vodio Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj.
Zorana Mihajlović smatra se proevropski orijentisanom, dok su Vulin i Popović važili za proruske članove vlade.
Dosadašnji ministri Branislav Nedimović, koji je bio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Jadranka Joksimović, koja je bila zadužena za evrointegracije, neće biti u novoj vladi.
Deo Vlade neće biti ni Nebojša Stefanović, koji je vodio resor unutrašnjih poslova, a tokom njegovog mandata za ovo ministarstvo su bile vezane mnogobrojne afere. Neke od tih afera se nalaze pred sudom.
Na spisku ministara nije ni ime dosadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 3. aprila.
Konačni rezultati izbora proglašeni su 5. jula zbog više ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu na jugu Srbije.
