Specijalno tužilaštvo Kosova podnelo je zahtev Osnovnom sudu u Prištini da naloži aktuelnom premijeru Kosova Aljbinu (Albin) Kurtiju da se odazove pozivu Tužilaštva u svojstvu svedoka u slučaju koji se vodi oko zloupotreba državnih rezervi.
Kurti je do sada dva puta odbio da se odazove ovom pozivu.
Mirljinda Gaši (Mirlinda Gashi), portparolka Osnovnog suda u Prištini potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da je zahtev prihvaćen, te da se razmatra.
Zakon o krivičnom postupku predviđa da sudija, po službenoj dužnosti ili na zahtev Državnog tužioca, može naložiti svedoku da se pojavi.
Gzim (Shala) Šalja iz Kosovskog instituta za pravdu je za RSE rekao da, iako ne postoji precizni vremenski rok u kojem sud mora doneti odluku o zahtevu Tužilaštva, „to treba da se uradi bez odlaganja“.
Ukoliko se i nakon sudskog naloga neka osoba ne odazive pozivu Tužilaštva, sudija može da izrekne kaznu od 250 evra svaki put kada se poziv odbije. Međutim, ukoliko odbijanje potraje i nakon izricanja novčanih kazni, svedok može biti pritvoren, ali ne duže od mesec dana.
"Zatvorska kazna traje sve dok svedok ne pristane da svedoči, dok njegovo svedočenje ne postane nepotrebno ili dok se postupak ne završi, ali ne duže od mesec dana", navodi se u Krivičnom zakoniku Kosova.
Vlada Kosova nije odgovorila na upit RSE da prokomentariše zahtev Specijalnog tužilaštva.
Specijalno tužilaštvo Kosova je decembra prošle godine uputilo pozi premijeru Aljbinu Kurtiju da se pojavi kao svedok u otvorenom predmetu koji se tiče zloupotreba državnih rezervi.
Kurti je ovaj poziv odbio, te pozvao tužioce da razgovor obave u njegovoj kancelariji, u kabinetu premijera.
Ovaj poziv Kurtija da tužioci obave razgovor sa njim u njegovoj kancelariji kritikovali su stručnjaci u oblasti pravosuđa, poput Ehata Miftaraja iz Kosovskog instituta za pravdu i Vione Bunjaku iz Pokreta FOL (Govori otvoreno).
Tri osobe su uhapšene 2023. godine zbog sumnje da su zloupotrebile državne rezerve, među kojima su bili i zaposleni u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine na čelu sa Rozetom Hajdari.
Slučaj zloupotrebe državnih rezervi je pokrenut nakon što je kosovski portal Nacionale objavio audio zapis u kome se tvrdi da količina ulja kupljena u Poljskoj i količina pšenice kupljene u Turskoj, nikada nisu stigle.
Ministarka Hajdari je tada saopštila da je kupovina državnih rezervi vršena u skladu sa zakonom, ali nije želela da iznosi detalje jer su podaci o njima “državna tajna”.
Ona je optužila policiju da je tokom akcije kao dokaz oduzela i dokumenta koja su klasifikovana kao državna tajna.
Premijer Kurti je stao u odbranu Rozete Hajdari ističući da "nema korupcije i zloupotrebe".
Na to je reagovao Tužilački savet Kosova i zatražio od Kurtija da se "uzdrži od ucenjivačkih izjava".
Aprila ove godine Specijalno tužilaštvo je pozvalo ministarku Hajdari na razgovor zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj u slučaju državnih rezervi ali se ona branila ćutanjem.
