Pronalaženje načina za povratak Srba u policiju Kosova i izgradnja poverenja, povlačenje Specijalnih jedinica sa severa Kosova, priznavanje dokumenta koje izdaju organi Srbije, te odluka srpskih sudova, neke su od preporuka koje je nevladina organizacija Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) uputila Vladi Kosova na razmatranje.
Ove preporuke su deo istraživanja u okviru projekta "Refleksija interesa Srba sa Kosova radi formulisanja političkih predloga za multietničko Kosovo", koji je podržala ambasada Velike Britanije u Prištini sa ciljem integracije kosovskih Srba.
Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves), ambasador Velike Britanije na Kosovu, ocenio je da pripadnici srpske zajednice "trpe pritiske" od zvaničnog Beograda kada je reč o integracji u kosovsko društvo, te izrazio nadu da se većim angažovanjem Vlade Kosova njihov život može "olakšati".
"Da se osećaju dobro došlo, da je to (Kosovo) njihov dom koji imaju sada, da je to dom u kojem žele da budu . Verujem i da zajednica (Srba) može puno toga uraditi, pogotovo kada ima alat, ideje i predloge koje mogu unaprediti saradnju. Ova studija doprinosi tome", rekao je Hargrivs.
Inače, podaci za istraživanje "Refleksija interesa Srba sa Kosova radi formulisanja političkih predloga za multietničko Kosovo" su, pored ostalog, prikupljani kroz upitnike na koje je odgovorilo 303 ispitanika, anonimna svedočenja i javne forume koji su okupljali predstavnike Srba iz opština sa srpskom većinom severno i južno od reke Ibar.
Povratak Srba u policiju Kosova uz proveru integriteta
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije CASA je rekao građani na severu Kosova u poslednje vreme na policiju često gledaju kao na "alat za kažnjavanje" ili "alat koji se koristi u političke svrhe", te da je to posledica istupanja Srba iz kosovskih institucija novembra 2022.
Tada je policiju Kosova napustilo više od 550 Srba, koje su zamenili policajci uglavnom iz redova albanske zajednice.
U međuvremenu je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) u novembru prošle godine rekao da povratak policajaca koji su napustili funkcije nije moguć, jer tako nešto ne dozvoljavaju zakoni na snazi. Objasnio je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova čekalo 30 dana da srpski policajci povuku svoje ostavke, te da je nakon toga počeo proces regrutacije novih.
Međutim, Marinković smatra da novi regrutovani policajci ne mogu da zamene sve oni koji su napustili kosovsku policiju, te da je preporuka Vladi Kosova da omogući da se vrate oni koji žele uz sprovođenje temeljne provere integriteta.
U istraživanju koje je sprovela CASA navodi se i da pokretanje nove kampanje za zapošljavanje treba biti obavljeno uz podršku Vlade Srbije i međunarodne zajednice, kako bi se povećala zastupljenost Srba u policiju Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon što je najpre podržao izlazak Srba iz kosovskih institucija, prošle godine zatražio njihov povratak.
Takođe, jedan od predloga upućenog Vladi Kosova je razmatranje postepenog povlačenja Specijalnih jedinica Kosova iz opština sa srpskom većinom na severu, nakon čega bi trebalo da se radi i na izgradnji poverenja.
"Trenutna politička klima čini da je to veoma mało verovatno, naročito nakon napada u Banjskoj, koji je poljuljao napore srpske zajednice na Kosovu da predstavi prisustvo specijalne jedinice kao nepotrebno i prekomerno", navodi se u istraživanju.
Kosovo je svoje specijalne snage na sever rasporedilo nakon kriza koje su usledile od istupanja Srba iz kosovskih institucija, stalnih protesta i barikada. Situacija je kulminirala septembra 2023. kada je oružana grupa Srba u Banjskoj ubila jednog policajca u napadu.
Izazovi Srba u pristupu administrativnim
Istraživanje "Refleksija interesa Srba sa Kosova radi formulisanja političkih predloga za multietničko Kosovo" bavilo se i izazovima sa kojima se kosovski Srbi suočavaju kada je u pitanju civilna administracija, dobijanje dokumenta ili vraćanje imovine.
Neki od njih su nepriznavanje dokumenta izdatih od strane Srbije, nepriznavanje odluka sudova pod upravom Srbije, te jezička barijera.
Inače, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je krajem prošle godine donelo odluku da se državljanstvo i druga dokumenta mogu dobiti na osnovu onih koje izdaju srpski organi. Implementacija ove odluke je trenutno u toku i trajaće do 30. aprila.
Kosovo je do sada dokumenta koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije smatrala ilegalnim.
Tijana Grujić iz nevladine organizacije CASA je podvukla da je pitanje dobijanja kosovskih dokumenta i ostvarivanje drugih prava velika prepreka ka integraciji u kosovsko društvo. U tom kontekstu je navela da se brojni pripadnici srpske zajednice suočavaju i sa problemom oko povratka imovine jer Kosovo ne priznaje odluke neintegrisanih srpskih sudova od 1999. do 2017.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa postigli Sporazum o integraciji pravosuđa, koji je implementiran 2017. godine.
Ipak, ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode (Jörn Röhde) je tokom diskusije ocenio da srpski civilni sektor na Kosovu preporuke o integraciji svoje zajednice treba da uputi i političkim predstavnicima a ne samo Vladi Kosova.
"Razumevanje mora da postoji sa obe strane", zaključio je Rode.
Nekoliko srpskih nevladinih organizacija je februara prošle godine zatražilo od Vlade Kosova "da ih čuje", te uputilo nekoliko zahteva koji bi trebali da unaprede život Srba, među kojima je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ovi zahtevi srpskog civilnog sektora su usledili nakon što je Kosovo ukinulo dinar, srpsku valutu u koju se isplaćuju primanja iz budžeta Srbije, te počelo sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije.
