Poslanici iz najmanje šest zemalja kažu da kineske diplomate vrše pritisak na njih da ne prisustvuju samitu na Tajvanu usredsređenom na Kinu, u, kako navode, naporima da se izoluje ostrvo sa samostalnom vladom.
Političari iz Bolivije, Kolumbije, Slovačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i još jedne azijskoj zemlji koja su odbili da bude imenovani kažu da dobijaju poruke, pozive i hitne zahteve za sastanke koji bi bili u sukobu s planovima da odu u Tajpej, glavni grad Tajvana, preneo je Asošijetid pres (Asscoiated Press).
Kina žestoko brani svoje pretenzije na Tajvan i gleda na njega kao na sopstvenu teritoriju koja će biti anektirana silom ako je potrebno.
Samit počinje u ponedeljak, a održava ga Interparlamentarna alijansa za Kinu, ili IPAC, grupa od stotina poslanika iz 35 zemalja zabrinutih zbog toga kako se demokratske zemlje odnose prema Pekingu.
IPAC se dugo suočavao s pritiskom kineske vlade: neke članove je sankcionisao Peking, a 2021. grupa je bila na meti hakera koje je sponzorisala kineska država, navodi se u optužnici objavljenoj u SAD ranije ove godine.
Direktor IPAC-a Luk de Pulford (Luke) kaže da pritisak kineskih zvaničnika proteklih dana ranije nije viđen. Tokom prethodnih sastanaka IPAC-a na drugim lokacijama, poslanicima su se obratile kineske diplomate tek pošto su skupovi završeni. Ove godine, kada se godišnji samit IPAC-a prvi put održava na Tajvanu, čini se da postoji koordinisan pokušaj da se učesnici spreče da prisustvuju.
AP navodi da je je razgovarao s tri poslanika i pregledao tekstove i mejlove koje su kineske diplomate poslale s pitanjem da li planiraju da učestvuju na samitu.
"Ja sam Vu iz kineske ambasade", glasila je poruka poslata Antoniju Milošoskom, poslaniku u skupštini Severne Makedonije. "Čuli smo da ste dobili poziv od IPAC-a, hoćete li da prisustvuje konferenciji koja će se održati sledeće nedelje na Tajvanu?"
U nekim slučajevima, poslanici su opisali nejasne upite o planovima da odu na Tajvan. U drugim slučajevima, kontakt je bio više preteči: jedna poslanica je za AP rekla da su kineske diplomate poslale poruku šefu njene stranke sa zahtevom da je spreči da ode.
"Kontaktirali su predsednika moje političke stranke, tražili su da me spreči da putujem na Tajvan", rekla je Sanela Klarić, poslanica u Parlamentu Federacije BiH. "Pokušavaju u mojoj zemlji da me spreče da putujem... To zaista nije u redu."
Kina rutinski preti političarima i zemljama koje pokazuju podršku Tajvanu, koji zbog kineskog diplomatskog pritiska ima samo neformalne odnose s većinom zemalja. Klarić je rekla da je pritisak bio neprijatan, ali je samo ojačao njenu odlučnost da krene na Tajvan.
"Zaista se borim protiv zemalja ili društava u kojima je strah oruđe za manipulaciju i kontrolu ljudi", rekla je Klarić i dodala da je podseća na pretnje i zastrašivanja sa kojima se suočavala tokom ratova u BiH 90-ih godina prošlog veka. "Zaista mrzim osećaj kada te neko zastrašuje".
AP navodi da kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na upit za komentar.
Čitajte i ovo
Kina na Balkanu
De Pulford je rekao da pritisak predstavlja "grubo strano mešanje".
"Kako bi se osećali zvaničnici NR Kine kada bismo pokušali da im govorimo o njihovim planovima za putovanje, gde mogu a gde ne mogu da idu", rekao je on.
Očekuje se da će poslanici iz 25 zemalja prisustvovati ovogodišnjem samitu i sastaće se na visokom nivou sa tajvanskim zvaničnicima, navodi se u saopštenju za javnost. Tajvansko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na upit za komentar AP-a.
Prošle nedelje, Peking je kritikovao Tajvan zbog njegovih redovnih godišnjih vojnih vežbi, navodeći da tajvanska vladajuća Demokratska progresivna partija "izvodi provokacije tražeći nezavisnost".
"Svaki pokušaj da se podignu tenzije i upotrebi sila za traženje nezavisnosti ili odbijanje ponovnog ujedinjenja osuđen je na neuspeh", rekla je novinarima portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
Kina koristi obećanja o razvojnoj pomoći kako bi od Tajvana otuđila saveznike, u dugotrajnoj borbi koja se poslednjih godina okrenula u korist Pekinga. Pacifička ostrvska država Nauru okrenula se Pekingu ranije ove godine, čime se broj tajvanskih diplomatskih saveznika smanjio na 12.
Međutim, ponekad grubi pristup Kine otuđuje od nje druge zemlje.
Peking je 2021. godine smanjio odnose i blokirao uvoz iz Litvanije, članice i EU i NATO, nakon što je baltička zemlja prekršila diplomatske običaje dogovorom da će predstavništvo Tajvana u njenom glavnom gradu Vilnjusu nositi ime Tajvan umesto Kineski Tajpej, koje druge zemlje koriste da ne bi uvredile Peking. Sledeće godine, EU je usvojila rezoluciju u kojoj se kritikuje ponašanje Pekinga prema Tajvanu i preduzela akciju prema Kini u Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog ograničenja uvoza.
Ovog puta kineski pritisak takođe izaziva reakciju.
Bolivijska senatorka Senta Rek (Centa) rekla je da je podnela protestno pismo pošto ju je pozvao kineski diplomata i rekao da ne ide na Tajvan, rekavši da je domaćin samita organizacija koja "nije prihvaćena u okvirima politike kontinentalne Kine". Kada je Rek odbila, diplomata je rekao da će njenu odluku prijaviti svojoj ambasadi, što je Rek protumačila kao "prikrivenu pretnju".
"Rekla sam mu da je to neprihvatljivo zadiranje, da neću prihvatiti naređenje ili naturanje bilo koje vlade", rekla je Rek. "To su lične odluke i činilo mi se da je prekšio sve međunarodne političke norme".
Čini se da je većina poslanika koji su na meti Pekinga iz manjih zemalja, za šta je direktor IPAC-a de Pulford rekao da je verovatno posledica toga što Peking "oseća da može da se provuče s tim".
On je dodao da je taktika prinude, učesnike učinila još odlučnijim da učestvuju na samitu.
Slovačka poslanica u Evropskom parlamentu Mirijam Leksman (Miriam Lexmann), čijoj su šefu partije pristupile kineske diplomate, rekla je da je pritisak istakao razlog njenog dolaska na Tajvan.
"Želimo da razmenimo informacije, načine kako da se nosimo sa tim izazovima i pretnjama koje Kina predstavlja za demokratski deo sveta i naravno da podržimo Tajvan", rekla je ona.
