Kenija, jedna od afričkih zemalja, je 26. marta zvanično priznala nezavisnost Kosova, potvrdila je predsednica Kosova Vjosa Osmani, navodeći da je priznanje stiglo od njenog kolege Vilijama Ruta (William Ruto).
Ovim priznanjem broj zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova povećao na 118, podaci su kosovskih vlasti.
"Republika Kosovo pozdravlja odluku Republike Kenije da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, kroz odluku koju je potpisao predsednik Ruto, koja je zvanično upućena Predsedništvu", napisala je Osmani na Facebook nalogu.
Priznanje Kosova od strane Kenije je prvo u poslednje četiri godine.
Prethodno je ovu vest javnosti saopštio bivši predsednik Kosova Bedžet Pacoli (Bexhet Pacolli), navodeći da je priznanje od Kenije stiglo "na nezaboravnoj ceremoniji" u sredu.
"Republika Kenija – jedna od najvažnijih zemalja Afrike – zvanično je priznala Republiku Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu", napisao je Pacoli na svom Facebook nalogu.
Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga zvanični Beograd ne priznaje. Dve strane od 2011. godine posredstvom EU vode razgovore o normalizaciji odnosa.
Poslednjih godina gotovo da nije bilo novih priznanja Kosova, a poslednje je došlo od Izraela 2021. kao rezultat Vašingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji Prištine i Beograda.
Pacoli je naveo kako je priznanje od Kenije njegova zasluga, te da je "od 2009. lično lobirao i razgovarao sa kenijskim vlastima da ovaj dan postane stvarnost".
"Ova pobeda nije došla slučajno. To je plod dugog, neumornog rada", napisao je Pacoli.
Predsednica Osmani je navela da posebna zahvalnost za priznanje Kosova ide i Pacoliju.
Ona je navela da će se odnosi Kosova i Kenije produbljivati u različitim oblastima.
"Očekujemo da vrlo brzo uspostavimo diplomatske odnose, izgrađujemo snažno i dugoročno partnerstvo između dve države i naših naroda", poručila je Osmani.
'Grubo kršenje međunarodnog prava', reakcija Beograda
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo je odluku Kenije da prizna nezavisnost Kosova. U saopštenju su naveli da je takav potez "grubo kršenje međunarodnog prava".
"Ovakva odluka podriva i napore usmerene ka konstruktivnom dijalogu, regionalnoj stabilnosti i poštovanju međunarodno-pravnog poretka", navelo je Ministarstvo.
Dodali su da će Srbija "preduzeti sve neophodne diplomatske i političke mere u odgovoru na ovaj neprihvatljiv i neprijateljski čin".
