Kako je čečenski sportski funkcioner sa kriminalnom prošlošću dobio državljanstvo Srbije

Pišu: Kavkaz.Realii i Balkanski servis RSE

Nakon što su de facto zaustavile izdavanje državljanstva Rusima, vlasti Srbije su ove godine uručile pasoš Iman Halidovoj – verovatnoj ćerki Sumajda Halidova.

Čečenski sportski funkcioner i biznismen, poznat po kriminalnom prošlošću, i sam je postao državljanin Srbije 2023. godine, kao osoba koja je "od interesa" za zemlju.

Šta je poznato o Halidovima i kako su oni dobili državljanstvo u uslovima kada je to odbijeno drugim Rusima?

'Od interesa' za Srbiju

Osobe koje se prijavljuju za srpsko državljanstvo moraju se odreći postojećeg državljanstva druge zemlje.

Ipak, postoje izuzeci od ovog pravila. Prema lokalnom zakonu, osobe koje su "od interesa" za Srbiju, mogu da dobiju pasoš bez da se odreknu državljanstva druge zemlje. Odluke o izdavanju pasoša donosi Vlada Srbije na poseban način.

Iako se takve odluke objavljuju u Službenom glasniku, ne navodi se osnov za dodelu državljanstva niti "resorno ministarstvo" koje je donelo takvu odluku. Međutim, tu se može pronaći ime i prezime, ime oca, te datum i mesto rođenja novog državljanina.

U Službenom glasniku br. 8 za januar 2025. godine objavljeno je rešenje o prijemu u državljanstva 33-godišnje Iman Sumajdovne Halidove.

Zašto je ona "od interesa" za Srbiju nije poznato, niti ima dodatnih informacija o njoj.

Po svemu sudeći, Iman je ćerka Sumajda Halidova, preduzetnika i sportiste iz Čečenije, majstora sporta i zasluženog trenera Rusije u boksu, člana Izvršnog komiteta ruskog Bokserskog saveza i potpredsednika Evropske bokserske konfederacije.

U maju 2023. godine, i sam dobio srpsko državljanstvo u posebnom postupku.

U Službenom glasniku br. 42 za maj 2023. godine navedeni su datum i mesto rođenja Halidova (16. avgust 1966. godine u selu Kenj-Jort) i otac (Aindijevič). Ove informacije o Halidovu mogu se naći i u otvorenim izvorima podataka – na primer, u čečenskim medijima.

To potvrđuje da je reč upravo o tom funkcioneru, a ne o njegovom imenjaku i prezimenjaku.

Ni Halidov, ni njegova ćerka se ne spominju kao osnivači ijedne kompanije u Srbiji, o njima nema reči u medijima u Srbiji i drugim publikacijama.

Nema nikakvih podataka o njihovim mogućim vezama sa Srbijom ni u tekstovima na internetu na ruskom jeziku.

Pres-služba Vlade Srbije nije odgovorila na pitanje Kavkaz.Realii, servisa Radija Slobodna Evropa u Sjevernom Kavkazu, o tome zašto je njihov prijem u državljanstvo "od interesa" za Srbiju i koje je resorno ministarstvo preporučilo izdavanje pasoša.

Ko je Sumajd Halidov

U junu 2017. godine, u moskovskom okrugu Krilatskije Holmi, dogodila se pucnjava i napad nožem, što su mediji nazvali "masakrom" i "obračunom čečenskih klanova".

U sukobu je učestvovalo do 40 osoba, a poginuli su braća Šarpudi i Ruslan Bajsurov, takođe poreklom iz Čečenije, dok su još dvojica Bajsurova takođe ranjeni.

Sumajda Halidova i njegovog brata Magomeda, koga zovu "milijarder" i "kralj nameštaja", ozbiljno su povredili Bajsurovi protivnici.

Tačan uzrok sukoba još nije poznat, ali, prema izvorima, mogao bi da bude povezan sa velikim moskovskim trgovačkim kompleksima "Grand" i "Tri kita".

Novinska agencija "Rosbalt" je prenela da su ranije ti trgovački kompleksi pripadali moskovskom biznismenu Sergeju Zuevu, dok su braća Magomed, Sumajd i Arbi Halidov bili njegovi partneri.

Tabloid "Life", pozivajući se na bivšeg istražioca koji je ranije vodio slučaj o švercu protiv "Tri kita", je tvrdio da je Magomed Halidov obezbedio sredstva da Zuev kupi taj trgovački centar 1998. Izvor koji je govorio za tabloid nije imenovan.

Prema informacijama iz medija, Zuev je 2004. godine preneo vlasništvo nad trgovačkim centrom "Grand" na kompanije povezane sa Halidovima, verovatno pod pritiskom.

To indirektno potvrđuju podaci sa SPARK komercijalnog privrednog registra u Rusiji.

Upravo je 2004. Sumajd Halidov postao generalni direktor kompanija "Alijanse-95", koju je pre njega vodio Zuev, i "Grandpari". Magomed Halidov bio je suvlasnik "Grandparija". Obe kompanije sada su likvidirane.

Prema izvorima "Rosbalta", Zuev je istovremeno bio povezan i sa Šarpudijem Bajsurovim, koji je obezbeđivao "pokriće" za njegov biznis.

Porodice Bajsurov i Halidov ušle su u sukob nakon što je "Grand" prešao u vlasništvo Halidovih. Istovremeno, telegram-kanal Mash je preneo da je Magomed Halidov navodno dugovao Bajsurovu milion dolara.

Trgovački centri "Grand" i "Tri kita" postali su poznati 2000. godine zbog glasnog kriminalnog slučaja o švercu nameštaja. Prema rečima carinika, dobavljači nameštaja značajno su umanjivali težinu robe, što je uticalo i na njenu cenu, koja je nekoliko puta bila manja.

Istragom je bilo obuhvaćeno nekoliko bezbednosnih agencija. Posle izvesnog vremena, sami zvaničnici uprave carine i istražioci postali su osumnjičeni. Slučaj je doveo do smene niza visokih zvaničnika, uključujući sudiju, rukovodstvo uprave carine, šefa Federalne službe za kontrolu narkotika i zamenika direktora Federalne službe bezbednosti (FSB), izvestio je centar "Dossier".

Prema podacima "Važnijih priča", mnogi učesnici u ovoj švercerskoj šemi bili su povezani sa Aleksandrom Romanovim, bivšim kolegom ruskog predsednika Vladimira Putina iz perioda obaveštajne službe Komiteta državne bezbednosti (KGB) i sa Sergejom Šojguom, tadašnjim šefom Ministarstva za vanredne situacije (MČS).

Godine 2010. Sergej Zuev je zbog slučaja šverca osuđen na osam godina zatvora. Preminuo je 2024. godine.

Magomed Halidov je bio uključen u istragu o švercu, ali nije krivično odgovarao. Predstavnik Kancelarije glavnog tužioca je to obrazložio tvrdnjom da su zapisnici telefonskih razgovora koji su ga razotkrili navodno izgubljeni.

Pucnjava u u moskovskom okrugu Krilatskije Holmi takođe nije imala pravne posledice za braću Magomeda i Sumajda Halidova. Dve godine kasnije, slučaj ubistva je zatvoren jer su istražioci smatrali da su njihovi postupci bili nužna samoodbrana.

U izveštajima o ovoj pucnjavi, pored Magomeda i Sumajda Halidova, pominje se još jedno njihovo ime – Arbi. Takođe, spominje se i otac Magomeda – Aindijevič (ovo je drugi način pisanja očevog imena, koje je izvedeno od imena Aindi).

"Nova gazeta" u objavi iz 2003. godine o slučaju šverca poziva se na izveštaj policije, prema kojem oni takođe imaju brata po imenu Samhad.

Ovo omogućava da se utvrdi da je Sumajd Halidov, ranjen u sukobu u Moskvi, i bivši bokser i funkcioner u okviru Bokserskog saveza – ista osoba.

U objavi koju je državna agencija "Grozni-Inform" navela 2011. godine pominju se braća Sumajda Halidova, Arbi i Samhad, takođe bokseri, i njihov otac Aindi (na drugom mestu u istom materijalu spominje se drugo ime oca – Ahmud, čini se da je to greška, možda je Ahmud ime drugog rođaka).

Prema podacima SPARK-a, Sumajd Halidov je prethodno bio rukovalac i suvlasnik niza kompanija sa osnovnim kapitalom od 10 hiljada do 400 miliona rubalja, sa osnovnom delatnošću u oblasti upravljanja nekretninama, građevinarstva, skladištenja, trgovine automobilima, itd.

Za neke od njih njegova braća Magomed i Arbi se navode kao suosnivači. Većina njih je sada likvidirana ili je u stečaju.

Okružni sud u Adleru je 2023. usvojio tužbu Glavnog tužilaštva, proglasivši nezakonitim zakup zemljišne parcele na saveznoj teritoriji "Sirius" u Kubanu, gde se nalazi pansion "Jutro", Sumajdu Halidovu.

Halidovu je naređeno da sruši građevinske objekte i da plati 887,3 miliona rubalja u okviru naknade za ekološku štetu. U žalbenom postupku u septembru prošle godine, zahtev za naknadu štete od Halidova je ukinut, dok je ostatak presude postao pravosnažan.

Godine 2013. u glavnom gradu Bugarske, Sofiji, otvorena je sala za boks i tajlandski boks, kojoj je dato ime Sumajda Halidova. Nije bilo izveštaja o tome da li je sam Halidov imao ikakve veze sa tim.

Prema informacijama sa bugarske web-stranic o sportskim borilačkim veštinama, ova sala je 2018. godine još uvek funkcionisala, ali je 2020. nosila drugo ime.

U poslednjim godinama ime Sumajda Halidova se uglavnom pominje u izveštajima o aktivnostima bokserske konfederacije. Njegov sin Islam je 2010. godine postao majstor sporta u boksu, a 2021. godine je vodio direkciju Ruske bokserske federacije u Centralnom federalnom okrugu.

Prema podacima istraživačkog medija "Proekt", Magomedu Halidovu trenutno pripada parcela od 38 ari u Moskvi, u blizini inovacionog centra "Skolkovo", čija se vrednost procenjuje se na 291 milion rubalja.

Njegov sin Ruslan poseduje još skuplju nekretninu – parcelu od 93 ari u selu Razdori na Rubljovskoj magistrali, vrednu 352 miliona rubalja. Njegove komšije su ministar finansija Rusije Anton Siluanov, bivši zamenik ministra odbrane Ruslan Calikov, guverner Tverske oblasti Igor Rudenja i drugi visoki zvaničnici.

"Obavezno mora biti usaglašeno sa Kadirovim"

Iz podataka sistema "SPARK" proizilazi da je Sumajd Halidov tokom različitih godina bio direktor i suvlasnik niza kompanija sa osnivačkim kapitalom od 10.000 do 400 miliona rubalja, sa glavnom delatnošću u oblasti upravljanja nekretninama, građevinarstva, skladištenja, trgovine automobilima i dr. U nekima su kao suosnivači navedena njegova braća Magomed i Arbi. Većina tih kompanija je sada likvidirana ili je u procesu bankrotstva.

Godine 2023. Adlerski okružni sud je usvojio tužbu Generalnog tužilaštva, priznajući nezakonitom predaju Sumajdu Halidovu u zakup zemljišta na federalnoj teritoriji "Sirius" na Kubanu, gde se nalazi pansion "Jutro". Halidovu je naloženo da sruši građevine i da plati 887,3 miliona rubalja kao naknadu za ekološku štetu. Na apelaciji u septembru prošle godine, zahtev za naknadu štete od Halidova je ukinut, dok je ostatak presude stupio na snagu.

Godine 2013. u glavnom gradu Bugarske, Sofiji, otvorena je sala za boks i tajlandski boks, kojoj je dato ime Sumajda Halidova; nije bilo objavljeno da li je sam Halidov imao veze sa njom. Prema izveštajima bugarskog sajta o borilačkim sportovima, teretana je još uvek radila 2018. godine, ali je do2020. godine imala drugačiji naziv.

Poslednjih godina ime Sumajda Halidova se uglavnom pojavljuje u izveštajima o aktivnostima bokserske federacije. Njegov sin Islam je 2010. godine postao majstor sporta u boksu, a 2021. je predvodio direkciju Ruske bokserske federacije u Centralnom federalnom okrugu.

Prema podacima istraživačkog medija "Projekat", Magomedu Halidovu trenutno pripada parcela površine 38 ari u Moskvi blizu inovacionog centra "Skolkovo" – procenjena na 291 milion rubalja. Njegov sin Ruslan poseduje još skuplju nekretninu – parcelu od 93 ara vrednu 352 miliona rubalja u selu Razdori na Rubljevskom putu. Njegovi susedi tamo su ministar finansija Rusije Anton Siluanov, bivši zamenik ministra odbrane Ruslan Calikov, guverner Tverske oblasti Igor Rudenja i drugi visoki zvaničnici.

U jednoj od starih beleški se pominje da je Sumajd Halidov bio organizator Evropskog prvenstva u boksu u Groznom, održanog u čast prvog proruskog lidera Čečenije Ahmata Kadirova, a takmičenje je otvorio šef republike Ramzan Kadirov. Redakcija nije uspela da pronađe druge dokaze o direktnim vezama braće Halidov sa režimom u Čečeniji.

Međutim, prema mišljenju politikologa iz Čečenije i predsednika Skupštine naroda Kavkaza Ruslana Kutaeva, bilo koja aktivnost preduzetnika čečenskog porekla ne može se obavljati drugačije nego pod kontrolom vlasti republike.

"Osim, možda, porodice Bažaev (misli na dolarskog milijardera čečenskog porekla Musu Bažaeva – prim.aut.), ne znam ni jednog čoveka, ni jednu kompaniju, koja danas na neki način nije povezana sa vlašću Kadirova, sa kadirovcima. Svi im nešto plaćaju – ako nisu potpuno pod njihovom kontrolom", kaže Kutaev.

Prema njegovim rečima, čečenski zvaničnici pokušavaju da uspostave takve odnose sa ljudima iz republike širom sveta.

"Nisam svedok takvih dogovora, ali sam uveren, i praksa i ponašanje čečenskih vlasti to potvrđuju, da je, kada se Putin dogovarao sa Kadirovim-starijim, poslednjem bilo dozvoljeno da prema Čečenima širom sveta, gde god da se nalaze, preduzima bilo kakve akcije: bilo kakvo nasilje, povezano sa oduzimanjem, pritiskom, progonima. Zato su širom Rusije, pa čak i van njenih granica – u zemljama ZND, u Turskoj – Kadirovi izaslanici pokušavali da potčine čečenske biznismene", nastavlja Kutaev.

Zato, smatra ekspert, da bi "napredovali", čečenski biznismeni moraju da se usaglase sa Ramzanom Kadirovim. U suprotnom, preduzetnik neće dobiti podršku u federalnom centru.

U maju 2023. godine predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao je Sumajda Halidova medaljom ordena "Za zasluge prema otadžbini" II stepena za "razvoj fizičke kulture i sporta, dugogodišnji savestan rad". U tom istom mesecu Halidov je dobio i srpsko državljanstvo.

"O sportu, ti... pasoše!"

Srbija nije članica Evropske unije, ali njeni građani imaju pravo na bezvizni ulazak, posebno u zemlje Šengenske zone i Japan. Nakon početka punog obima invazije Rusije na Ukrajinu i uvođenja sankcija protiv Rusije, uključujući vizne, "potražnja" za srpskim pasošima je naglo porasla. Balkanska redakcija Radija Slobodna Evropa je pisala da je 2022. godine državljanstvo po posebnom postupku dobilo 50 Rusa – što je tri puta više nego u 2021. godini. Trend se nastavio i 2023. godine: samo u prvih sedam meseci Vlada Srbije je ocenila da su još 43 Rusa "od interesa" za državu. U tih istih sedam meseci, građanima svih ostalih zemalja po posebnom postupku ukupno je izdato samo 33 pasoša.

Prema dostupnim podacima, Srbija posebno favorizuje sportske radnike, posebno boksere, ruskog porekla. Tako su, zajedno sa Iman Halidovom, u januaru ove godine srpske pasoše po posebnom postupku dobili majstor sporta u boksu Karina Fejzulina, potpredsednik bokserske federacije Jaroslavske oblasti Maksim Kotkov, evropska šampionka u veslanju Jelena Orjabinska, kao i ruski milijarder Sergej Lomakin, koji je mesec dana ranije postao generalni direktor Bokserskog saveza Srbije.

Lomakin je suosnivač, suvlasnik, investitor i rukovodilac u ruskim trgovinskim lancima "Kopejka", "Monetka", "Centrobuv" i Fix Price. Godine 2016. bio je tražen zbog optužbi za proneveru kredita Gazprombanke, ali je slučaj zatvoren dve godine kasnije.

Godine 2018. Lomakin je, pored ruskog, dobio i kiparski pasoš kroz investicioni program, ali ga je Kipar u decembru prošle godine lišio državljanstva zajedno sa drugim ruskim oligarsima. Rusko izdanje Cyprus Daily News, bez navođenja izvora, tvrdilo je da je formalni razlog bio Lomakinovo davanje lažnih informacija o odsustvu krivičnog gonjenja u domovini u trenutku podnošenja zahteva. U istom mesecu, program Cutia Neagră ("Crna kutija") moldavske televizije TV8 otkrio je da je Lomakin takođe pokušao da dobije državljanstvo Moldavije, ali je predstavio lažne dokumente o svom navodnom moldavskom poreklu i dobio odbijenicu.

Od oktobra 2022. godine Lomakin je pod sankcijama Ukrajine.

Ove godine, preuzevši funkciju u Bokserskom savezu Srbije (BSS), Lomakin je najavio održavanje dva važna međunarodna turnira u boksu u zemlji – ženskog svetskog prvenstva u Nišu i evropskog prvenstva za juniore. BSS je član Međunarodne bokserske asocijacije (IBA), koju vodi biznismen blizak ruskim vlastima, Umar Kremlev. Godine 2023. Međunarodni olimpijski komitet je oduzeo priznanje IBA zbog njenog odbijanja da uvede ograničenja na učešće ruskih i beloruskih sportista na takmičenjima.

Potpredsednik IBA je stanovnik Ujedinjenih Arapskih Emirata, rodom iz Dagestana, Abdulmutalim (Abuk) Abakarov – bivši sportista i trener boksa. Abakarov takođe vodi nadzorni odbor BSS. On je dobio srpsko državljanstvo po posebnom postupku u aprilu 2021. godine.

Ako učešće Abakarova i Lomakina u sportskom životu Srbije donekle objašnjava zašto je njihov prijem u državljanstvo "predstavljao interes", u slučaju Sumajda i Iman Halidovih nema javnih dokaza o njihovim vezama sa zemljom.

Programski direktor Transparency Serbia Nemanja Nenadić je u komentaru za sajt Kavkaz.Realii istakao da su motivacija za takve odluke i procedura po kojoj se donose nepoznati javnosti, pa društvo ne može da proceni da li je zaista postojao interes srpske države za prijem u državljanstvo tih osoba.

"U nedostatku tih informacija, ne može se isključiti mogućnost da prijem u državljanstvo nije zbog nacionalnog interesa Srbije, već zbog finansijskog interesa onih koji promovišu takve odluke", smatra Nenadić.

Rusi različitih kategorija

U kontekstu dodele privilegovanih pasoša sportskim zvaničnicima sa polukriminalnom prošlošću, Srbija je de facto prestala primati Ruse u državljanstvo po uobičajenom postupku – bilo po porodičnim vezama, bilo po prebivalištu, uz odricanje od ruskog državljanstva.

Poznata je priča prevoditeljke i autorke popularnog telegram-kanala "Vesti Srbije" Viktorije Martinove, koja živi u zemlji od 2011. godine. Martinova je dobila odobrenje za dobijanje srpskog državljanstva pod uslovom da se odrekne ruskog. Ona je prestala da bude ruski državljanin u decembru 2023. godine, ali srpski pasoš još uvek nije dobila – već više od godinu dana Martinova je bez državljanstva.

Njen slučaj nije jedini, ali drugi Rusi koji se suočavaju sa istim problemom često izbegavaju da o tome govore javno. Oni koji su odlučili da se bore, udružili su se u inicijativnu grupu na Fejsbuku –obraćaju se ombudsmanu Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova i prikupljaju potpise za peticiju predsedniku zemlje. Do sada ove akcije nisu donele rezultate.

Aktivistica, koordinatorica beogradske feminističke zajednice i zajednice "Antiratna Srbija" Ana Gorelik priznala je da poslednjih nekoliko godina ne zna ni jedan slučaj dobijanja srpskog pasoša od strane Rusa: "ni lično, ni preko bilo koje veze".

"Ogroman broj 'novopridošlih' i dalje naivno veruje da će im za tri godine biti dodeljeno državljanstvo: to je glavni odgovor na pitanje zašto ostaju u Srbiji. Gotovo sam sigurna da će svi ti ljudi biti surovo razočarani, i to vrlo brzo: mnogi će tokom 2025. godine imati formalnu mogućnost da podnesu dokumente za državljanstvo, proći će još nekoliko meseci... i postati očigledno da ih niko ne očekuje i ne žuri da ih pozove na zakletvu", kaže Gorelik.

Nema zvaničnih izjava, a kamoli dokumenata koji potvrđuju nepoželjnost bivših Rusa kao novih građana Srbije. Ali, nastavlja Gorelik, preko trećih lica je poznat komentar neimenovanog službenika srpske specijalne službe BIA ("Agencija za bezbednost i informisanje"), prema kojem je izdavanje pasoša Rusima "zaustavljeno sa samog vrha". Istog mišljenja je i srpski advokat sa kojim je Gorelik pripremala pravni vodič za ugrožene grupe Rusa koji žive u Srbiji.

Aktivistkinja smatra da takva odluka može biti izazvana dvema grupama razloga.

"S jedne strane, proevropskim političarima i zvaničnicima je očigledno da mogući masovni prijem u državljanstvo Srbije emigranata iz Rusije može izazvati zabrinutost kod Evropske unije i, kao posledicu, otežati pregovore o pristupanju zemlje. S druge strane, simpatizeri 'ruskog sveta' su do ovog trenutka jasno videli da 'Rusi' koji su došli u Srbiju nisu oni koje bi rado ovde pozdravili. U Beogradu je održano nekoliko vrlo velikih protestnih akcija Rusa – i to su bile hiljade ljudi sa antiratnim i antiputinovskim plakatima u samom centru grada; to je teško ne primetiti. U martu 2024. godine ogromni 'Protest u podne protiv Putina' (tokom predsedničkih izbora u Rusiji – prim.aut.) privukao je pažnju medija ceo dan. Rezultati glasanja su pokazali da se stavovi ovog talasa emigracije takođe oštro razlikuju od onih koji se odobravaju unutar Rusije. Saradnja ruskih i srpskih specijalnih službi – nije tajna, svi učesnici se time ponose. Ne mogu da zamislim da se pri takvoj bliskosti pitanje o desetinama hiljada građana Rusije koji su se preselili u Srbiju ne razmatra detaljno i često. I isto tako je nemoguće zamisliti da se u takvim razgovorima ne dotiče tema mogućeg srpskog državljanstva za ove emigrante", zaključila je Ana Gorelik.

U januaru prošle godine delegacija iz Srbije posetila je Čečeniju – zemlje su odlučile da sarađuju u oblasti boksa. Prema izjavi Bokserske asocijacije Srbije, Ramzan Kadirov namerava da organizuje pripreme reprezentacija Srbije i Rusije u Groznom i dalje razvija odnose sa Beogradom "na dobrobit obe zemlje". U kojoj fazi se trenutno nalazi ovaj rad, nije poznato.

Srbija i Čečenija nemaju bliske ekonomske i političke odnose, ali Beograd i Kremlj ih takođe karakterišu kao "bratske". Glavni razlog za to je podrška Rusije u pitanju normalizacije odnosa sa Kosovom putem pregovora. Konkretno, prošle godine se govorilo da je u Srbiji navodno odlučeno da se jedna od ulica nazove po Ahmatu Kadirovu, pokojnom ocu šefa Čečenije, kao i da se razmatra mogućnost izgradnje škole njegovog imena za proučavanje Kurana.

• U novembru 2022. godine predstavnik šefa Čečenije u arapskim i muslimanskim zemljama Turko Daudov posetio je Srbiju, gde se sastao sa predsednikom zemlje Aleksandrom Vučićem i poklonio mu burku i papahu.
• Koji je bio cilj sastanka i šta je na njemu diskutovano, nije poznato. Biznismen čečenskog porekla Musa Bažaev se našao među Rusima koje Mađarska pokušava da izuzme iz sankcija Evropske unije. Sajt Kavkaz.Realii je detaljno pisao o njegovoj biografiji i poslovnim aktivnostima.