Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je u svom završnom izveštaju o oktobarskim parlamentarnim izborima u Gruziji u petak navela da su brojna pitanja "negativno uticala" na izbore i narušila poverenje javnosti.
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je objavila konačan izveštaj, ubrzo posle izbora 26. oktobra saopštila da je zabeležio slučajeve kupovine glasova, duplog glasanja, fizičkog nasilja i zastrašivanja.
Konačni izveštaj ponavlja zabrinutost ODIHR-a i nudi preporuke za poboljšanje izbora u Gruziji, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.
"Brojna pitanja navedena u našem konačnom izveštaju negativno su uticala na integritet ovih izbora i narušila poverenje javnosti u proces", rekao je Eogan Marfi (Eoghan Murphy), koji je bio na čelu posmatračke misije ODIHR-a u Gruziji.
Marfi je pozvao vlasti u Gruziji da hitno reše sva sporna pitanja u vezi s izborima, na kojima je, prema zvaničnim podacima, vladajuća partija Gruzijski san osvojila više od 54 odsto glasova.
Gruzijski premijer Irakli Kobahidze priznao je da konačni izveštaj sadrži "kritičke primedbe", uključujući i za sprečavanja glasanja.
"Na 76 odsto biračkih mesta na kojima je posmatrao, OEBS/ODIHR uopšte nije identifikovao nikakve nepravilnosti", rekao je on na konferenciji za novinare, dodajući da je u drugim slučajevima bilo "izolovanih nepravilnosti" koje su identifikovane.
"To se odnosi na netačan upis glasačkih listića, nepravilno uređenje biračkog mesta, takozvana curenja, video snimanje itd", rekao je Kobahidze.
Prema njegovim rečima, vlada Gruzijskog sna je spremna da sarađuje sa OEBS-om u sprovođenju preporuka.
U izveštaju se ukazuje na usvajanje zakona o "stranim agentima" po uzoru na sličan ruski zakon ranije ove godine, i navodi se da su izbori održani usred "ozbiljne zabrinutosti zbog uticaja nedavno usvojenog zakona na osnovne slobode i građansko društvo".
Zakon, koji nalaže da se organizacije koje dobijaju značajno strano finansiranje registruju kao "strani agenti", stupio je na snagu 1. avgusta, izazvavši značajnu reakciju međunarodnih i domaćih faktora.
Konačni izveštaj takođe navodi pritisak na birače i prakse na dan izbora koje su "ugrozile mogućnost nekih birača da daju svoj glas bez straha od odmazde".
Pored toga, nije bilo dovoljne reakcije na žalbe u postizbornom periodu, navodi se u izveštaju, i dodaje da je ODIHR "utvrdio da slučajevi nisu dovoljno razmatrani, ograničavajući pravne lekove".
Izveštaj ponovo ukazuje na negativan uticaj "polarizovanih i instrumentalizovanih medija" i ograničenog nadzora finansiranja kampanje. U njemu se napominje da su kandidati generalno mogli slobodno da vode kampanju, ali da je "značajna neravnoteža u finansijskim sredstvima doprinela neravnopravnim uslovima".
Demonstranti su počeli da se okupljaju u centru Tbilisija ubrzo posle izbora, pošto su se pojavile kritike zbog neregularnosti glasanja. Protesti su se intenzivirali nakon što je Kobahidze objavio da Tbilisi suspenduje do 2028. pristupne pregovore s Evropskom unijom.
ODIHR napominje da su neki protesti bili nasilno rastureni, što je rezultiralo brojnim hapšenjima i optužbama za brutalnost prema demonstrantima i novinarima.
ODIHR je saopštio da je suzbijanje protesta silom i brojna hapšenja "izazvali ozbiljnu zabrinutost u pogledu poštovanja međunarodnih obaveza o slobodi mirnog okupljanja".
