Francuski parlament je u ponedeljak izglasao nepoverenje vladi zbog njenih planova da ukroti nacionalni dug, produbljujući političku krizu i dajući predsedniku Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron) zadatak da pronađe petog premijera za manje od dve godine.
Fransoa Bajru (Francois Bayrou) je stupio na dužnost premijera pre samo devet meseci. Sada mora da podnese ostavku, ostavljajući Makrona da se suoči sa smanjenim skupom opcija, dok finansijska tržišta signaliziraju zabrinutost zbog političke i fiskalne krize u Francuskoj.
Makron će prihvatiti Bajruovu ostavku u utorak, dok žuri da pronađe naslednika i spreči novu političku krizu.
Francusko predsedništvo je u saopštenju navelo da je Makron "primio k znanju" ishod i rekao da će imenovati novog premijera "u narednim danima", okončavajući spekulacije da bi umesto toga mogao da raspiše vanredne izbore.
Tačno kada bi novi premijer mogao biti imenovan ostaje nejasno, a izvor blizak Makronu kaže da je imenovanje već u utorak moguće i da se ne isključuje ni govor predsednika.
Bajru je neočekivano pozvao na glasanje o poverenju kako bi pokušao da dobije parlamentarnu podršku za svoju strategiju smanjenja deficita koji je skoro dvostruko veći od gornje granice Evropske unije od tri odsto i da počne da rešava dug koji je narastao na 114 odsto bruto društvenog proizvoda.
Međutim, opozicione stranke nisu bile raspoložene da stanu iza njegovih planiranih ušteda od 44 milijarde evra u budžetu za sledeću godinu, s obzirom na to da izbori za Makronovog naslednika slede 2027. godine.
Makron bi sada mogao da nominuje političara iz svoje centrističke manjinske vladajuće grupe ili iz redova konzervativaca za sledećeg premijera, ali to bi značilo ponavljanje strategije koja nije uspela da donese stabilan savez.
Mogao bi da skrene levo i nominuje umerenog socijalistu ili da izabere tehnokratu.
Nijedan scenario verovatno ne bi dao sledećoj vladi parlamentarnu većinu. Ministar finansija Erik Lombard (Eric) pre glasanja je rekao da će potreba za formiranjem nove vlade neizbežno rezultirati razvodnjavanjem plana za smanjenje deficita.
Makron je zasad odolevao pozivima krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja i krajnje levičarske Nepokolebljive Francuske da po drugi put raspusti parlament.
Najhitniji zadatak sledeće vlade biće usvajanje budžeta, što je izazov i s kojim se Bajru suočio kada je stupio na dužnost.
"Imate moć da srušite vladu, ali nemate moć da izbrišete stvarnost", rekao je Bajru poslanicima pre glasanja o poverenju.
"Realnost će ostati neumoljiva: troškovi će nastaviti da rastu, a teret duga, već nepodnošljiv, postaće sve teži i skuplji", rekao je on.
Bajru je dodao da je "sam opstanak Francuske u pitanju".
Francuska ima najveći deficit kao procenat BDP-a u evrozoni.
Bonitetska agencija Fič (Fitch) razmatraće 12. septembra francuski kreditni rejting AA- s negativnim izgledima. Agencije Mudis (Moody's) i S&P Global koji su Francuskoj dali isti rejting, doneće odluke u oktobru i novembru.
Sniženje rejtinga bi moglo da omete sposobnost Francuske da prikuplja novac po niskim kamatnim stopama od investitora, što bi potencijalno produbilo njene dužničke probleme.
Dug period političke i fiskalne neizvesnosti rizikuje da potkopa Makronov uticaj u Evropi u vreme kada SAD tvrdo nastupaju po pitanju trgovine i bezbednosti, a rat besni u Ukrajini.
Makron i političke ličnosti iz centrističkih i konzervativnih stranaka smatraju da vanredni izbori ne bi rešili krizu i da bi trebalo nastaviti razgovore sa socijalistima, rekla su dva izvora upoznata s Makronovim razmišljanjem.
Socijalisti su ponudili kontrabudžet kojim bi se uveo porez od najmanje dva odsto na lično bogatstvo veće od 100 miliona evra i ostvario uštede od 22 milijarde evra. Taj predlog je ipak teško uklopiti sa probiznis Makronovim reformskim programom.
Nezadovoljstvo bi moglo da počne da se širi i na ulicama. Protestni pokret pod nazivom Blokirajmo sve (Bloquons Tout) poziva na nemire širom zemlje u sredu. Sindikati planiraju štrajkove nedelju dana nakon toga.
