Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da se Ukrajina suočava s "jednim od najtežih trenutaka" u svojoj istoriji, dok SAD vrše pritisak na Kijev da pristane na kontroverzni plan za okončanje rata koji je pokrenula Rusija.
Zelenski je u snimljenom obraćanju naciji upozorio da Ukrajina rizikuje da "izgubi ključnog partnera", ali poručio da zemlja neće "izdati" sopstvene interese.
On je rekao da će njegova vlada "mirno sarađivati s Amerikom i svim partnerima" i zavetovao se da će voditi "konstruktivnu potragu za rešenjima" s Vašingtonom, koji mu je dan ranije predao nacrt plana od 28 tačaka.
"Izneću argumente, ubeđivaću, nudiću alternative, ali definitivno nećemo dati neprijatelju razlog da kaže da Ukrajina ne želi mir", rekao je Zelenski, sugerišući da će Kijev tražiti značajne izmene američkog predloga, koji podrazumeva velike ustupke od Kijeva, pošto se nacrt iznenada pojavio ove nedelje.
"Sada se Ukrajina može naći pred veoma teškim izborom. Ili gubitak dostojanstva ili rizik od gubitka ključnog partnera (SAD)", rekao je Zelenski, obučen u crno i pozivajući na jedinstvo u obraćanju sumornog tona. Plan je došao u teškom trenutku dok korupcijski skandal potresa administraciju Zelenskog.
"Ili teških 28 tačaka ili izuzetno teška zima – najteža – i dalji rizici. Život bez slobode, bez dostojanstva, bez pravde", rekao je Zelenski.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da smatra da je Dan zahvalnosti, 27. novembar, "prikladan" rok da ukrajinsko rukovodstvo donese odluku o planu.
Ruski predsednik Vladimir Putin, sa svoje strane, izjavio je da je Moskva spremna da pregovara o planu, smatrajući ga potencijalnom "osnovom" za mirno rešenje. Ipak, on je upozorio da je Rusija i dalje zadovoljna trenutnom dinamikom rata u Ukrajini.
Šta je u planu?
Nacrti predloga koje su dobili RSE i drugi mediji ukazuju na to da bi, ako bi bio odobren u sadašnjoj formulaciji, Ukrajina morala da ustupi više od 20 odsto svoje teritorije, barem de fakto, i da napravi druge velike ustupke, uključujući ograničavanje veličine svoje vojske i ustavnu zabranu ulaska u NATO.
Takođe bi uveo ograničenja i NATO-u, obavezujući Alijansu da se dalje ne širi ili stacionira trupe u Ukrajini, i okončao bi izolaciju Rusije na Zapadu, otvarajući put za ukidanje sankcija s pozivom Moskvi da se ponovo pridruži klubu poznatom kao G-7, pošto je isključena iz te grupe 2014. zbog aneksije Krima.
Ni SAD ni Ukrajina nisu potvrdile formulaciju nacrta predloga s 28 tačaka, dok je Rusija slabo komentarisala to pitanje. Nacrt iz medijskih izveštaja i komentari zvaničnika o predlogu pokrenuli su mnoga pitanja.
Kako se oblikuje najnoviji napor američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da okonča najveći i najsmrtonosniji rat u Evropi od 1945. godine, evo nekih od ključnih pitanja – i potencijalnih odgovora.
Koliko je Vašington fleksibilan po pitanju plana?
Prvobitni izveštaji sugerisali su da su plan razradile SAD i Rusija bez doprinosa Ukrajine, što je izazvalo zabrinutost da se Ukrajini nameće kao nešto što je skoro svršen čin.
List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je 20. novembra citirao neimenovane ukrajinske zvaničnike koji su rekli da je Trampova administracija rekla ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i drugima u njegovom timu da Bela kuća radi na "agresivnom" vremenskom okviru kako bi se rat okončao pre nove godine i da američki zvaničnici očekuju da će Zelenski potpisati plan pre Dana zahvalnosti, koji je 27. novembra.
"To je dobar plan" i za Rusiju i za Ukrajinu, rekla je portparolka Bele kuće Kerolin Livit (Karoline Leavitt) istog dana, dodajući: "Verujemo da bi trebalo da bude prihvatljiv za obe strane. I veoma naporno radimo na tome da se to ostvari."
Istovremeno, Livit je rekla da su specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof i državni sekretar Marko Rubio (Marco) radili na predlogu oko mesec dana i da su razgovarali i s Rusijom i s Ukrajinom "kako bi razumeli na šta bi se ove zemlje obavezale kako bi imale trajan i stabilan mir".
Rubio je izgleda sugerisao da nacrt sporazuma nije uklesan u kamen, napisavši na X da "razvijamo i nastavićemo da razvijamo listu potencijalnih ideja za okončanje ovog rata na osnovu doprinosa obe strane tog sukoba".
Da li ga je Ukrajina već odbila?
Kratak odgovor je ne. Posle sastanka s visokim oficirima Pentagona i načelnikom američke vojske u Kijevu 20. novembra, Zelenski je rekao da je dobio američki nacrt i da namerava da o njemu razgovara s Trampom, što bi, prema izveštajima medija, moglo da se desi sledeće nedelje.
"Radimo na dokumentu koji je pripremila američka strana. Ovo mora biti plan koji obezbeđuje pravi i dostojanstven mir", rekao je Zelenski u objavi na X 21. novembra.
Njegova formulacija nije jasna u pogledu toga da li su delovi plana prihvatljivi Kijevu i koliko bi Ukrajina mogla da insistira na promenama, velikim ili malim.
Na Savetu bezbednosti UN nedugo zatim, zamenica ukrajinskog izaslanika pri UN Kristina Hajovišin rekla je da se "o osnovnim principima Kijeva ne pregovara", pokazuje sažetak naveden u objavi na X: "Nema priznavanja privremeno okupiranih teritorija kao 'ruskih'", "Puno poštovanje suvereniteta i samoodbrane Ukrajine" i "Sloboda izbora saveza".
Nacrt o kojem su mediji izvestili izgleda da prelazi sve tri crvene linije, s svojim brojčanim ograničenjem veličine vojske, zabranom članstva u NATO-u i pozivom na priznavanje Krima i Donjecke i Luganske oblasti kao "de fakto ruskih".
Odredba "de fakto" može biti pokušaj da se ostavi rupa koja bi omogućila Ukrajini da izbegne formalno priznanje, ali Hajovišin je sugerisala da to neće proći.
"Nikada neće biti nikakvog priznanja, formalnog ili neformalnog, ukrajinske teritorije koju je privremeno okupirala Ruska Federacija kao ruske", rekla je Savetu bezbednosti UN.
Bez obzira na to kako se taj deo tumači, čini se veoma malo verovatnim da će Ukrajina prihvatiti formulaciju koja poziva na povlačenje njenih snaga iz dela Donjecke oblasti koje one još drže i brane u svakodnevnim žestokim borbama, a kamoli međunarodno priznanje te teritorije kao ruske.
Dok je Zelenski izrazio spremnost da Ukrajina sprovede izbore kada se rat završi i ukine vanredno stanje, Kijev – koji je ogorčen netačnim tvrdnjama ruskog predsednika Vladimira Putina da Zelenski više nije legitimni predsednik – mogao bi da se usprotivi uslovu da se izbori održe 100 dana posle potpisivanja sporazuma.
Klauzula kojom se poziva na "potpunu amnestiju" svih strana u ratu takođe bi bila teška za mnoge Ukrajince, s obzirom na široko rasprostranjene dokaze o zločinima ruskih snaga – koje je Moskva generalno negirala – i česte napade u kojima su ubijani i sakaćeni ukrajinski civili, između ostalog ponašanja ruske vlade i vojske.
Putina traži Međunarodni krivični sud zbog sumnje za ratne zločine zbog ilegalnog prebacivanja ukrajinske dece u Rusiju.
Šta je s bezbednosnim garancijama?
Jedan od ključnih zahteva Ukrajine za pristajanje na bilo kakav mirovni sporazum bile su čvrste bezbednosne garancije.
U objavljenom nacrtu plana navodi se da će Ukrajina dobiti pouzdane bezbednosne garancije i da bi nova ruska invazija na Ukrajinu dovela do "odlučnog koordinisanog vojnog odgovora", ponovnog uvođenja sankcija i povlačenja priznanja "nove teritorije".
Međutim, detalji su oskudni, a zabrana stacioniranja NATO trupa u Ukrajini izgleda isključuje potencijalni plan uglavnom evropske "Koalicije voljnih" da pošalje snage kao podršku ukrajinskim trupama.
"Postoji mnogo nejasnih i neotkrivenih tačaka koje treba razjasniti, jer mnogo toga zapravo zavisi od tih razjašnjenja", rekao je ukrajinski politički analitičar Petro Oleščuk za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE).
"Ono što sam video, čak i ako pretpostavimo da je tačno, više liči na nacrt napisan na salveti tokom pregovora nego na dokument koji bi neko zapravo mogao da potpiše."
Zelenski je naznačio da pored Ukrajine, Evropa ne sme biti po strani u mirovnom procesu. Posle razgovora s liderima Francuske, Velike Britanije i Nemačke 21. novembra, naveo je na X da zemlje "blisko koordiniraju kako bi se osiguralo da se principijelni stavovi uzmu u obzir".
Šta Rusija misli?
Izveštaji o američkom nacrtu predloga, posebno kada su se prvi put pojavili, izazvali su zabrinutost da odražava dugogodišnje ruske zahteve kao što su zabrana članstva Ukrajine u NATO-u i priznavanje Krima, Luganska i Donjecka kao ruskih, i da se svodi na kapitulaciju Kijeva.
Ipak, Rusija može pronaći mane u određenim aspektima plana, kao što je ograničenje veličine ukrajinske vojske na 600.000, što je daleko više od onoga što je Moskva ranije zahtevala, kao i na samoj formulaciji, za koju je analitičarka Tatjana Stanovaja rekla da "otkriva potcenjivačko i netačno razumevanje načina na koji Moskva formuliše svoje stavove".
U postu na X, ona je navela da "iako ustupci Rusiji deluju značajno, plan bi takođe zahtevao od Moskve da odustane od nekih svojih ranijih uslova – na primer, radikalnijeg smanjenja ukrajinskih oružanih snaga ili delova paketa političkih reformi", referišući na poziv Moskve na političke promene u Ukrajini.
"Ne sugerišem da bi Putin u potpunosti odbacio plan, ali bi gotovo sigurno insistirao na skrupuloznom radu na formulacijama i na detaljnom stavljanju svake obaveze na papir", rekla je Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju.
Putin nije javno komentarisao predlog, povodom kojeg je više zapadnih medija citiralo izvore koji kažu da je u velikoj meri rezultat razgovora Vitkofa i specijalnog izaslanika Putina, Kirila Dmitrijeva.
Međutim, portparol Kremlja je 21. novembra rekao da bi Moskva "radije tretirala bilateralne (rusko-američke) odnose i ukrajinsko rešenje kao dva različita puta", što odražava ono što analitičari nazivaju jasnom željom Kremlja da poboljša svoje odnose sa SAD bez pravljenja ustupaka Ukrajini.
"Ali nije bilo mnogo napretka po pitanju iritantnih faktora", rekao je Peskov, dodajući da SAD treba kriviti, u očima Moskve, "jer američka strana ima drugačije gledište. Oni i dalje veruju da sve treba da zavisi od toga kako ćemo napredovati u procesu rešavanja ukrajinskog problema".
Mnogi analitičari kažu da Putin neće pristati ni na jedan mirovni sporazum za koji veruje da bi potkopao ruske napore da potčini Ukrajinu silom, diplomatijom ili kombinacijom to dvoje.
