Tri zainteresovana partnera za otkup ruskog većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Jedine su informacije koje je o pregovorima podelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sa kim se pregovara, za Radio Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili ni NIS, ni većinski vlasnik ruska državna kompanija Gasprom njeft.
I dok stručnjaci ukazuju da bi to morala biti kompanija koju odobre Sjedinjene Američke Države (SAD), koje su primenu sankcija prema NIS-u otpočele početkom oktobra, postavlja se pitanje kako će se ta prodaja realizovati, s obzirom na to da sankcije izričito zabranjuju bankarske transakcije sa kompanijama "na crnoj listi".
"Postoji uvek veliki broj kombinacija kako možete da napravite nešto, dokle god vam to dopuste", kaže za RSE Milan Nedeljković, profesor Fakulteta FEFA.
Pojašnjava da je jedan od mogućih načina da se dopusti direktno plaćanje ka nekoj od Gaspromovih kompanija koja nije trenutno pod sankcijama.
Drugi način je preko specijalnog entiteta, odnosno kompanije.
"Tu mislim da posebnu kompaniju, koja će biti osnovana u onoj jurisdikciji koja zadovoljava ono što su pravila i da se preko toga obavi ta transakcija", kaže Nedeljković.
Ističe da su sankcije, pre svega, političko pitanje, i da će za svaku odluku biti potrebno odobrenje, u ovom slučaju Sjedinjenih Američkih Država.
Američka administracija traži izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute.
Sankcije Sjedinjenih Država usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Zašto Srbija 'nije u igri'?
Srbija, koja je vlasnik gotovo trećine Naftne industrije Srbije nije "u igri" za otkup ruskog udela iako ima pravo preče kupovine, što znači da je ruski partner u obavezi da ponudi Srbiji otkup udela pre nego što ga proda trećoj strani.
Tu mogućnost još od januara kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD, odbacuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poslednji put to je izjavio 20. novembra.
"Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što kao manjinski partner imamo pravo, jer će nam Rusi reći da to nije dobrovoljna, već prinudna prodaja", rekao je Vučić.
Dodao je da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima.
Vlasnička struktura NIS-a više puta je menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Kako se situacija rešava sa kompanijom Lukoil?
Pod američkim sankcijama nalazi se i ruska naftna kompanija Lukoil. Nameru da proda svoju imovinu u inostranstvu izrazila je pet dana nakon što je stavljena na listu sankcija krajem oktobra.
Nove sankcije SAD trebalo je da izvrše dodatni pritisak na Rusiju u okviru napora administracije Donalda Trampa (Trump) da se okonča rat u Ukrajini.
Kako mogući kupac vrlo brzo se pojavila švajcarska trgovačka kompanija Gunvor. Međutim, SAD nisu dale "zeleno svetlo" za taj posao, jer se kompanije dovodi u vezu sa Rusijom.
Američke vlasti su 19. novembra izdale posebnu licencu kojom su dozvoljene "određene transakcije" u procesu pregovora o prodaji imovine Lukoila u inostranstvu.
Kako se navodi u tekstu posebne licence, onog trenutka kada do prodaje zaista i dođe, za to će biti potrebna posebna licenca.
Prema dokumentu objavljenom na sajtu Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija, SAD će proceniti svaku predloženu prodaju imovine Lukoila u inostranstvu na osnovu faktora koji "podržavaju ciljeve nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD".
Ti faktori uključuju to da li se sa transakcijom potpuno prekida veza sa kompanijom Lukoil, da li se blokiraju sredstva koja se duguju Lukoilu dok se sankcije ne ukinu i da li transakcija dovodi do toga da Lukoil od nje ostvaruje prihod.
"Navedeni cilj je da se izbegne usmeravanje sredstava na račune u vlasništvu Lukoila ili Gasprom njefta", pojasnio je za RSE u kratkom odgovoru Ben Kahil (Cahill) iz Centra za analizu energetskih i ekoloških sistema na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
Lukoil je u Evropi, između ostalog, prisutan u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a na Zapadnom Balkanu benzinske stanice ima u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Na tržištu naftnih derivata u Srbiji na kojem je prisutan od 2003. godine, Lukoil zauzima nešto više od sedam odsto.
Upozorenje stiglo i Narodnoj banci Srbije
U međuvremenu, upozorenje iz Vašingtona o mogućim sankcijama zbog NIS-a stiglo je i na adresu Narodne banke Srbije.
"Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji 19. novembra.
Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile.
Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao ove informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred".
Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije, dok se ostatak uvozi.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Država je 2008. udeo od 51 odsto u toj kompaniji prodala ruskoj državnoj kompaniji Gasprom njeftu po ceni od 400 miliona evra, direktnom pogodbom, bez tendera.
Srbija više od četvrt veka zavisi od ruskih energenata, a saradnju sa tom državom je nastavila i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Zavisnost od ruskih energenata bio je jedan od ključnih argumenata vlasti u Beogradu za to što se Srbija nije uskladila sa sankcijama Evropske unije i SAD protiv Rusije.