Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) imenovao je u utorak ministra odbrane Sebastijana Lekornua (Sebastien Lecornu) za novog premijera, saopštilo je predsedništvo.
Lekornu će zameniti Fransoa Bajrua (Francois Bayrou), kome je posle samo devet meseci na funkciji parlament izglasao nepoverenje zbog planova njegove vlade da ukroti nacionalni dug.
Dok se posle izglasavanja nepoverenja Bajruu spekulisalo da bi Makron mogao da imenuje nekog levo orijentisanog ili tehnokratu, izbor Lekornua (39) sugeriše da je predsednik Francuske odlučan da nastavi s manjinskom vladom koja čvrsto stoji iza njegovog programa ekonomskih reformi, koje traže manje poreze za kompanije i bogate, a višu starosnu granicu za penzionisanje.
Ipak, Makronov kabinet je u saopštenju naveo da je predsednik tražio od Lekornua da razgovara sa svim političkim snagama u parlamentu kako bi se pronašao kompromisi o budžetu i drugim merama pre nego što imenuje svoj kabinet, što je neobičan potez u francuskoj politici.
Makron je bio primoran da imenuje petog premijera za manje od dve godine nakon što je parlament smenio Fransoa Bajrua devet meseci nakon mandata zbog njegovih planova za smanjenje rastućeg duga zemlje.
Predlažući dugogodišnjeg saradnika i bivšeg konzervativnog protežea koji je podržao njegovu predsedničku kampanju 2017, Makron rizikuje da otuđi Socijalističku partiju s levog centra, a da učini vladom zavisnom od krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen (Marine) za podršku u parlamentu.
Lekornuov prvi prioritet biće postizanje konsenzusa o budžetu za 2026. godinu, zadatak koji je doveo do propasti Bajrua koji je insistirao na agresivnom smanjenju potrošnje kako bi obuzdao deficit koji je skoro dvostruko veći od gornje granice EU od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Politički previranja ove nedelje produbljuju krizu u Francuskoj, drugoj po veličini privrede evrozone koja tone sve dublje u dugove.
Imenovanje Lekornua Makrona izlaže riziku da deluje nezainteresovano za tinjajuće nezadovoljstvo naroda dok ankete pokazuju da birači žele promene. Protesti "Blokiraj sve" prete nemirima širom zemlje u sredu.
Lekornu je kao Makronov ministar odbrane nadgledao povećanje vojnih izdataka i učestvovao u evropskim razmatranjima o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u slučaju da se postigne mirovni sporazum s Rusijom.
Lekornu je ušao u politiku volontirajući za bivšeg predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy) kada je imao 16 godina. Postao je gradonačelnik malog grada u Normandiji kada je napunio 18 godina, a zatim najmlađi savetnik vlade bivšeg predsednika Sarkozija sa 22 godine.
Izašao je iz konzervativne partije Republikanci da bi se pridružio Makronovom centrističkom političkom pokretu kada je prvi put izabran 2017. godine. Pet godina kasnije, vodio je Makronovu kampanju za reizbor.
Imenovanjem ministra iz svog tabora s konzervativnom pozadinom, Makron je, izgleda, odlučio da po svaku cenu sačuva svoje ekonomsko nasleđe.
Socijalisti su se obavezali da će ukinute neke od njegovih vodećih probriznis mera, uključujući ukidanje poreza na bogatstvo i povećanje starosne granice za penzionisanje, planove koje predsednik smatra bitnim da bi Francuska bila privlačna investitorima.
Lekornu je povremeno imao pažnju Marin Le Pen i šefa njene partije Žordana Bardele (Jordan Bardella), s kojim je Lekornu prošle godine imao tajnu večeru. Zvaničnici Nacionalnog okupljanja rekli su za Rojters da bi mogli da održe neku vrstu prećutne podrške Lekornuu ako on bude imenovan za premijera.
