Među evropskim državama se pojavljuje "veoma širok konsenzus" o jačanju dugoročne bezbednosti Ukrajine kroz ukrajinske oružane snage, izjavio je u sredu francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu (Sebastien Lecornu) posle sastanka u Parizu pet ključnih evropskih odbrambenih sila.
Ministri odbrane pet najvećih evropskih vojnih sila – Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Poljske – obratili su se novinarima posle razgovora u Parizu.
Oni su priznali izazove koje predstavlja nova administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) – koja traži direktne razgovore s Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini – dok su insistirali da je Evropa spremna da stane na svoje noge.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov učestvovao je na sastanku putem video veze.
"Očigledno se javlja veoma širok konsenzus... da je prva od bezbednosnih garancija za Ukrajinu očigledno sama ukrajinska vojska", rekao je Lekornu novinarima, isključujući mogućnost posleratne "demilitarizacije" Ukrajine.
"Pojavljuje se reč 'demilitarizacija', ali to nije slučaj. Naprotiv, prava garancija dugoročne bezbednosti biće kapaciteti koje ćemo moći da damo ukrajinskoj vojsci", dodao je Lekornu, blizak saveznik predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron).
Lekornu je rekao da je "u ovoj fazi oko petnaest zemalja pokazalo interesovanje za nastavak ovog procesa", misleći na predložene opcije "bezbednosne arhitekture" u cilju trajnog prekida vatre u Ukrajini.
On je upozorio da se posleratna bezbednost Ukrajine ne vidi isključivo u smislu evropskih trupa koje bi tamo mogle da budu raspoređene, više puta insistirajući da to nije pitanje o kome se sada odlučuje.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš (Wladyslaw Kosiniak-Kamysz) takođe je pozdravio "stvarno jedinstvo kontinenta", govoreći o pretnji iz Rusije.
Prema njegovom mišljenju, reč je o tome da se "Rusija drži što dalje od svih naših država, a da bismo to uradili moramo pomoći Ukrajini".
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) rekao je da bi, uprkos brzom tempu promena, trenutna situacija mogla da pomogne Evropi.
"Uveren sam da ćemo, ako reagujemo sada, ako izaberemo bezbednost u Evropi umesto pitanja nacionalnog interesa, izaći iz ove situacije ojačani", rekao je on.
Britanski ministar odbrane Džon Hili (John Healey) rekao je da Velika Britanija i njeni saveznici znaju da "moraju da istupe" i ponovo se naoružaju.
"Nastojimo da napravimo koaliciju", rekao je on. "Ubrzavamo taj rad".
On je takođe govorio o "odlučujućim danima u nastojanju da se uspostavi mir u Ukrajini", ali je dodao da je posle sporazuma Ukrajine i SAD u utorak na Rusiji da pokaže da je ozbiljna.
"Kažem predsedniku (Vladimiru) Putinu 'na tebi je sada'. Rekli ste da želite razgovore. Dokažite to. Prihvatite prekid vatre, započnite pregovore i okončajte rat", rekao je britanski ministar, dodajući da je "pritisak sada na Putinu".
Ministri odbrane obratili su se novinarima pošto je Ukrajina u utorak na razgovorima u Saudijskoj Arabiji prihvatila planu za 30-dnevni prekid vatre koji podržavaju SAD.
Sastanak u sredu takođe je usledio nakon što je Makron u utorak pozvao vojne šefove iz Evrope i zemalja van kontinenta da pređu "od koncepta do plana" i naprave plan "kako bi se definisale kredibilne bezbednosne garancije" za Ukrajinu u slučaju prekida vatre, saopštila je Jelisejska palata.
Taj sastanak u utorak u Parizu okupio je predstavnike iz 34 zemlje – većinom iz Evrope i NATO-a, ali i iz Australije, Novog Zelanda i Japana – ali na njemu nije bilo zvaničnika iz SAD, koje su vodeća članica NATO-a.
