U Evropskom parlamentu u Strazburu 9. septembra održana je rasprava o antivladinim protestima u Srbiji pod nazivom "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", prenela je agencija Beta.
Na početku rasprave, evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnim paradama u Moskvi i Pekingu i njegov verbalni napad na evroposlanike grupe Zeleni nisu ono što bi se očekivalo od zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Vučić je prisustvovao 3. septembra vojnoj paradi u Pekingu povodom 80. godišnjice od Drugog svetskog rata, a takođe i na vojnoj paradi u Moskvu 9. maja.
Kos je takođe referirala na Vučićevu izjavu nakon antivladinog protesta 5. septembra kada je rekao da je demonstrantima u Novom Sadu "pomagao ološ iz Evropske zelene partije, najgori ološ evropski koji je došao u Novi Sad večeras da podrži ovo nasilje".
Vučić je 9. septembra rekao da je verovatno pogrešio što je evroposlanike Evropske zelene partije nazvao "ološem" nakon što su prisustvovali studentskom protestu u Novom Sadu, dodajući ipak da o njima misli mnogo gore.
Kos je navela da Evropska komisija mesecima sa povećanom zabrinutošću prati dešavanja u Srbiji i dodala da je posle 10 meseci protesta srpsko društvo "duboko podeljeno, frustrirano i ispunjeno mržnjom, što se sve vidi na ulicama srpskih gradova".
"Očekujemo da policija deluje srazmerno i da poštuje osnovna prava. Osuđujemo sva dela mržnje, vandalizma i nasilja. I dalje pozivamo sve strane da krenu prema smanjenju napetosti", rekla je Kos.
Navela je da će i dalje "sarađivati sa vlastima i svim učesnicima političkog života u Srbiji i hrabrićemo ih da pronađu izlaz iz slepe ulice u kojoj se nalaze i da nastave sa procesom pristupanja EU", navela je Kos.
Izostaju evropske obaveze i reforme u Srbiji, rekao Picula
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula rekao je da "Brisel ne sme Vučiću nuduti šargarepe, da bi on isporučivao batine svojim građanima".
"Uvrede koje je uputio predstavnicima ovog Parlamenta predsednik Vučić već godinama koristi protiv svojih neistomišljenika u Srbiji. Ni susedne zemlje nisu pošteđene od posledica poruka iz Beograda. U međuvremenu izostaju evropske obaveze i reforme dok se godinama ponavljaju fraze o ozbiljnoj zabrinutosti Komisije uz nastavak politike popuštanja Vučićevom Beogradu", kazao je Picula.
Evropska narodna partija će doneti odluku o SNS, najavio Ivo Štir
Davor Ivo Štir iz Evropske narodne partije rekao je da će ta partija "doneti odgovarajuće odluke u odnosu prema SNS kao što je danas najavio predsednik (partije Manfred) Veber".
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), kao stranka iz zemlje koja nije članica EU, pridružena je članica Evropske narodne partije od 2016. godine.
Ipak, Ivo Štir rekao je i da su problemi u Srbiji dublji i da se ne mogu rešiti smenom jednog čoveka.
"Problemi u Srbiji su puno dublji, oni su strukturni i oni takođe obuhvataju deo opozicije i studentskog pokreta. To je postalo očito još u junu na velikom mitingu u Beogradu, Radio Slobodna Evropa je okarakterisala skup sa naslovom – Nacionalizam nadjačao borbu protiv korupcije", rekao je on.
RSE je objavio analizu reakcija iz regiona na antivladin protest na poziv studenata na Trgu Slavija u Beogradu 28. juna gde su u govorima dominirali nacionalistički narativi.
Vladimir Prebilič iz Zelenih i Slobodne alijanse rekao je da su studenti i demokratska opozicija hrabro na ulicama "tražeći odgovornost i istinu".
"Oni moraju da znaju jednu stvar, Evropa vas čuje. Ne možemo da prihvatimo Srbiju u kojoj huligani napadaju mirne demonstrante, ne možemo da prihvatimo Srbiju u kojoj predednik Vučić naziva predstavnike ovog Parlemanta ološem", rekao je on.
Peter Bistron, evroposlanik i član ultradesničarske Alternative za Nemačku, rekao je da su evroposlanici licemerni i da "Vučić ima snažan stav i stav prema EU i zato ga napadate".
Predstavnici pet opozicionih stranaka iz Srbije zatražili su prethodno, tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, uvođenje sankcija Vučiću i dugim visokim državnim funkcionerima.
Povod su antivladini protesti, koji su ušli u deseti mesec, a na kojima se zahteva se odgovornost vlasti za stradanje 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Demonstranti optužuju policiju za brutalnost u razbijanju protesta, što vlast odbacuje.
