Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je da "ne postoji logika u navodima da je njegova funkcija kompromitovana" zbog objave na društvenoj mreži Iks (X) povodom godišnjice operacije Oluja.
Smatra da njegova funkcija u EP nije razlog da se odrekne bilo kog dela svoje biografije i da namerava da nastavi rad.
Picula je za portal European Western Balkans (EWB) rekao da je javna informacija da je pre 30 godina bio pripadnik hrvatske vojske koja je povratila teritorije koje su bile pod kontrolom takozvane Republike Srpske Krajine.
Ocenjuje da to mogu osporavati samo "oni koji i danas rerelativizuju ili maskiraju politiku koja je od počekta 1990-ih godina prouzrokovala goleme ljudske patnje i materijalna razaranja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu".
"Moje životno iskustvo i politička karijera mi samo pomažu, da kao stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, bolje razumem procese koji i dalje blokiraju Srbiju na njenom evropskom putu", naveo je Picula za EWB.
On je na društvenoj mreži Iks povodom tridesete godine vojno-policijske akcije "Oluja" tokom koje je iz Hrvatske proterano 200.000 Srba, objavio svoju fotografiju u maskiranoj vojnoj uniformi sa puškom u ruci iz perioda rata.
To je izazvalo oštre reakcije vlasti u Srbiji, ali i kritike opozicionih političara koji su ocenili da je tom objavom narušio kredibilitet funkcije koju obavlja.
Na pitanje kako komentariše reakcije iz Beograda, ne samo vlasti već i opozicije, Picula kaže da nije iznenađen reakcijama vlasti, jer nije prvi put da se susreće sa kritikama i zahtevima za njegovu smenu, direktno ili preko prorežimskih medija u prizmenim kampanjama blaćenja.
"Ovog puta su im se, sa jedne strane, pridružili njima slični političari krajnje desnice iz EU, kompromitovani skandalima i neuvijeno skloni Putinovoj Rusiji, a sa druge, deo opozicije kojima je neprihvatljivo što sam branio svoju zemlju u nametnutom ratu", dodao je Picula.
Na pitanje da li će nastaviti da obavlja funkciju izvestioca kao i do sada, on je rekao da njegova dužnost u Evropskom parlamentu nije i ne može biti razlog da se odrekne bilo kog dela svoje biografije.
"Nameravam nastaviti sa svojim radom, a o njegovom kvalitetu najbolje govore uspešni pregovori o izveštaju o Srbiji, kao i uverljiva podrška na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta (410 glasova 'za' od ukupno 720)", rekao je Picula.
Kako kaže, da je pristrasan ili neobjektivan, ta podrška ne bi bila moguća i samim tim ne postoji logika u prozivanjima da je njegova funkcija kompromitovana.
"Srbija se već dugo nalazi u unutrašnjim blokadama iz kojih ne može pronaći izlaz. Ti problemi su mnogo stariji od mog imenovanja za stalnog izvestioca. Voleo bih da u Sribji pokazuju barem jednaku osetljivost za višestruke razloge stagnacije kao što pokazuju za delove moje biografije", zaključio je Picula.
Otkako je u oktobru 2024. godine imenovan za specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula nije bio rado viđen gost u zvaničnom Beogradu.
Glavni razlog su njegove kritike na račun vlasti, koje se tiču medijskih sloboda, kao i njegova podrška zahtevima studenata u blokadi koji su blokirali fakultete, zahtevajući procesuiranje odgovornih za smrt 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Tokom njegove posete u februaru 2025. sa Piculom su odbili da se sretnu predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova Srbije.
Dva viđenja 'Oluje'
Srbija i Hrvatska imaju dva različita viđenja "Oluje".
U Hrvatskoj se obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, a u Srbiji kao Dan sećanja na stradale u hrvatskoj operaciji.
Za Hrvatsku je vojno-policijska operacija "Oluja" važna jer je time ta zemlja povratila delove koji su bili pod upravom lokalnih Srba, nakon pobune 1991. godine.
Zavisno od izvora, procene broja Srba koji su napustili Hrvatsku tokom operacije "Oluja" kreću se od 130.000 do 250.000, a nevladina organizacija Documenta identifikovala je više od 2.300 žrtava, većinom srpskih civila.
Svake godine uoči obeležavanja godišnjice te akcije podižu se tenzije između dve zemlje.
Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji ocenile su da su vlasti Hrvatske i Srbije iskoristile obeležavanja 30. godišnjice od operacije "Oluja" kako bi, svaka na svoj način, demonstrirale šovinizam i potpuno odustajanje od odgovornosti prema žrtvama.
