Neko iza rešetaka, neko u kućnom pritvoru, neko na slobodi.
To su, odlukama Višeg suda u Novom Sadu, sudbine osumnjičenih ili optuženih za različita krivična dela.
U razmaku od dva dana, isti sud je jednog studenta, učesnika antivladinih protesta u Srbiji ostavio u pritvoru, dok je jednom bivšem ministru odredio blažu meru - kućni pritvor.
"Sud nema iste kriterijume kada tretira pristalice i oponente vlasti", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) advokat Rodoljub Šabić.
"Ta selektivnost po pravilu izaziva ogorčenje i nerazumevanje javnosti", dodaje on.
Dok deo javnosti optužuje sud za pristrasnost, odgovora nema.
Iz Višeg suda u Novom Sadu do objave teksta nisu odgovorili na pitanje RSE o tim optužbama, kao ni o kriterijumima po kojima odlučuju o pritvoru.
Student Bogdan Jovičić, koji ostaje u pritvoru, sumnjiči se za nasilničko ponašanje na jednom od antivladinih skupova.
Kućni pritvor određen je bivšem ministru građevinarstva Goranu Vesiću – optuženom za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti, nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Upravo je pogibija 16 ljudi u toj nesreći bila okidač za masovne proteste širom države. Stotine hiljada demonstranata na ulicama, predvođenih studentima, duže od deset meseci traže da se utvrdi odgovornost vlasti za nesreću.
Proteklih meseci, u više navrata, skupovi su se završavali privođenjima i sukobima policije sa demonstrantima.
"Reakcija vlasti na demonstracije pokazuje težnju da se represijom zastraše ljudi, a ne da se uvede red i primeni pravo", smatra advokat Rodoljub Šabić.
Slučaj studenta Jovičića
Student Bogdan Jovičić ostaje u pritvoru, odučio je Viši sud u Novom Sadu 19. septembra.
Odbijena je žalba njegovog advokata Srđana Kovačevića i zahtev da se student, koji poslednjih osam dana štrajkuje glađu, brani sa slobode.
U obrazloženju odluke, vanpretresno veće suda tvrdi da je pritvor "jedina adekvatna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka".
Smatraju da bi student, ako bi se našao na slobodi, mogao da ponovi krivično delo za koje je osumnjičen.
"Čim se zakon selektivno primenjuje, onda tu pravde nema", poručio je za RSE Jovičićev advokat Srđan Kovačević.
Jovičić se sumnjiči za nasilničko ponašanje na jednom od skupova u Novom Sadu, na kojem su, polovinom avgusta, demolirane prostorije vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Nakon što mu je jednomesečni pritvor produžen 12. septembra, Jovičić je stupio u štrajk glađu.
Iz Novog Sada je 17. septembra prebačen u bolnicu beogradskog zatvora.
U više gradova se proteklih dana održavaju protesti podrške, sa kojih se traži da se student Jovičić pusti na slobodu.
Advokat kaže da ga je video pre nego što je prebačen u zatvorsku bolnicu.
"On je jak duhom, ali su posledice štrajka glađu vidljive. Smršao je dosta", opisuje Srđan Kovačević.
Protiv Jovičića u ovom momentu ne postoji optužnica. Slučaj je u fazi istrage.
Za krivično delo nasilničko ponašanje, za koje ga tužilaštvo sumnjiči, zaprećena je zatvorska kazna.
"I sad zamislite da se jednom studentu, koji nikad do sad nije imao nijedno krivično delo ili prekršaj, stavlja na teret nešto što može da rezultira zatvorom do 12 godina", dodaje njegov advokat Kovačević.
Jovičiću je, dok je bio u pritvoru u Novom Sadu, preminuo otac, a na sahranu je sproveden vezanih nogu.
Snimci sa sahrane objavljeni na društvenim mrežama, na kojima se vidi da student vezanih nogu stoji pored kovčega, izazvali su osudu javnosti.
Usledila je i reakcija pravosuđa. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija tvrdila je da je Jovičić bio vezan lisicama na sahrani kako ne bi izvršio bekstvo.
Slučaj bivšeg ministra Vesića
Kritike je proteklih dana izazvala još jedna odluka Višeg suda u Novom sadu.
Iako je za trinaestoro optuženih u slučaju pada nadstrešnice tužilaštvo tražilo pritvor, sud je 18. septembra to odbio.
Izrečena je blaža mera, i oni će naredna tri meseca provesti u kućnom pritvoru.
Dvanaestoro optuženih, među kojima je i nekoliko bivših državnih funkcionera, bili su u kućnom pritvoru i pre ove odluke, a sada im je on produžen na još 90 dana.
A na slobodi je, do došenja ove mere, bio bivši ministar građevinarstva Goran Vesić.
On se, međutim, prema medijskim izveštajima, i dalje nalazi na lečenju u jednoj privatnoj beogradskoj bolnici.
Vesić je u bolnici završio poslednjeg dana jula - uoči izdate naredbe za njegovim hapšenjem u drugoj istrazi, koju beogradsko tužilaštvo vodi zbog sumnji za korupciju tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.
U prvim danima posle novosadske nesreće, Vesić je podneo ostavku na mesto ministra, ali je negirao krivicu, uz ocenu da "ostavku podnosi kao odgovoran čovek".
Bio je privođen krajem novembra, u istrazi novosadskog tužilaštva nakon pada nadstrešnice, ali je pušten posle nekoliko dana.
"Nakon privođenja, pojavljuje se šef države Aleksandar Vučić i govori da je Vesić njegov drug i da se on svojih drugova ne odriče. I bivši ministar biva pušten iz pritvora", podseća advokat Rodoljub Šabić.
Prva optužnica protiv Vesića i još 12 optuženih za teška dela protiv opšte sigurnosti podignuta je 30. decembra 2024, ali je sud nije potvrdio.
Ona je, posle višemesečnog čekanja javnosti, vraćena Višem tužilaštvu u Novom Sadu na dopunu istrage.
Nova je podignuta 16. septembra, ali i ona još čeka potvrdu suda.
Viši sud je 18. septembra saopštio da će o njoj odlučivati "u daljem toku postupka".
Ko odlučuje o pritvoru?
Po zakonu, pritvor traži tužilaštvo, a o njemu odlučuju sudovi.
"Pritvor nije sankcija, ne znači da je neko kriv i da će biti osuđen, ili da je nevin. To je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u postupku", objašnjava za RSE advokat Rodoljub Šabić.
Zakon propisuje i razloge za određivanje pritvora.
Među njima su opasnost od bekstva, uništavanja dokaza, ili uticaja na svedoke.
Takođe, sud može odrediti pritvor ako postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela.
Dok je pritvor najstroža, sud može odrediti i blaže mere - poput "kućnog" pritvora, odnosno zabrane napuštanja stana, uz elektronski nadzor.
U tom slučaju, može odrediti i uslove pod kojima će okrivljeni boraviti u kućnom pritvoru - kao što su zabrana da koristi telefon i internet, ili da prima posete.
U "blaže mere" spadaju i zabrana napuštanja države ili grada, odnosno mesta boravišta, kao i zabrana kontakta sa svedocima.
"Ali u velikom broju slučajeva videlo se da ljudi na strani režima u Srbiji ne trpe nikakve ili privilegovane mere, a da demonstranti sede u pritvoru, nekad i zbog prekršaja, odnosno remećenja javnog reda i mira", tvrdi advokat Rodoljub Šabić.
Podseća na podatke sa kojima je izašla neformalna inicijativa "Pustite ih sve".
Prema tim podacima, od pada nadstrešnice 1. novembra i početka antivladinih protesta, privedeno je najmanje 920 ljudi.
"Pritvor i kućni pritvor praktično služe da se najaktivniji sklone, očigledno na neodređeno, po potrebi, bez dokaza i osnova, sa namerom da se borbom za nečiju slobodu oslabi potencijal za dalje organizovanje", navela je ta inicijativa 15. septembra.
Sa druge strane, predstavnici policije i pravosuđa su u više navrata odbacivali optužbe za represiju, uz tvrdnju da "postupaju po zakonu".
U Novom Sadu je osudu dela javnosti izazvala i odluka da u pritvoru bude šestoro omladinskih i opozicionih aktivista, optuženih za pokušaj rušenja ustavnog poretka uoči velikog antivladinog protesta 15. marta.
Svih šestoro su negirali krivicu.
Posle više od dva meseca iza rešetaka, prebačeni su u kućni pritvor. Odluci su prethodili protesti i dvonedeljna blokada novosadskih sudova i tužilaštava.
U Novom Sadu su u pritvoru bili i aktivisti vladajuće stranke, optuženi da su krajem januara pretukli grupu studenata. Međutim, postupak protiv njih je obustavljen, jer ih je početkom jula pomilovao predsednik Srbije.
Koliko traje pritvor?
Zakon razlikuje pritvor u istrazi i pritvor nakon podizanja optužnice.
Kada je reč o pritvoru tokom istrage, protiv osumnjičenih za krivična dela, on može trajati najviše tri meseca.
Sud je dužan da na svakih 30 dana ispita da li i dalje postoje razlozi za pritvor i da donese odluku o produžetku ili ukidanju.
Zakon propisuje i da se tromesečni istražni pritvor može produžiti na još tri meseca, samo u slučaju "važnih razloga".
Ako se nakon isteka istražnog pritvora ne podigne optužnica, okrivljeni se mora pustiti na slobodu.
Kako se navodi u zakonu, dužnost svih organa je da se trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću.
Pritvor tokom istrage se može tražiti protiv osumnjičenih za teška krivična dela - za koja je zaprećena kazna preko deset godina zatvora, ili više od pet godina za dela sa elementima nasilja.
A nakon podizanja i potvrđivanja optužnice, sud je dužan da na svakih 60 dana odlučuje da li ima razloga da optuženima produži pritvor.
