Sud u Azerbejdžanu potvrdio je u utorak kaznu od devet godina zatvora izrečenu novinaru i ekonomisti Faridu Mehralizadi po optužbama za koje kaže da su direktno povezane s njegovim kritičkim izveštavanjem za Azerbejdžanski servis RSE.
Sud za teška krivična dela u Bakuu je odbacio žalbe na presude Mehralizade i šest drugih novinara, koji su svi negirali krivicu. Njima su u junu izrečene kazne između sedam i po i devet godina zatvora.
"Oštro osuđujemo odluku suda da potvrdi Faridovu nepravednu i neosnovanu kaznu", rekao je predsednik i glavni izvršni direktor Radija Slobodna Evropa Stiv Kapus (Steve Capus) posle sudske objave.
"Danas je trebalo da se Farid vrati ženi i bebi. Umesto toga, on ostaje iza rešetaka, uskraćen za pravda koju zaslužuje", dodao je Kapus.
Mehralizada je prvi put pritvoren 30. maja 2024. godine, kada su ga agenti obezbeđenja zaskočili, stavili mu kapuljaču preko glave i šapnuli mu na uvo: "Previše pričaš".
Dva dana kasnije, sud u Bakuu je stavio Mehralizadu u pritvor zbog "planiranja šverca strane valute" u vezi sa slučajem koji su azerbejdžanske vlasti pokrenule protiv Abzas medije.
Odmah posle hapšenja, Abzas medija je izdala saopštenje u kojem tvrdi da Mehralizada nije imao direktne veze s tom medijskom kućom i da je bio jedan od mnogih stručnjaka čiji su se komentari pojavili na njenoj veb stranici.
Osnivač Abzasa, Ulvi Hasanli, i glavna urednica, Sevindž Abasova (Vagifkizi), takođe su 20. juna osuđeni na devet godina zatvora.
Zaposleni u Abzasu, Mahamad Kekalov, dobio je sedam i po godina, dok je urednik Turan informativne agencije Hafiz Babali dobio devet godina. Novinarke Nargiz Absalamova i Elnara Gasimova osuđene su na po osam godina zatvora u okviru tog slučaja.
Tokom suđenja, Mehralizada je pažljivo izložio okolnosti svog hapšenja kao dokaz da je slučaj politički motivisan, kao odgovor na njegova "kritička mišljenja u vezi sa socijalnom i ekonomskom politikom koja se sprovodi u Azerbejdžanu".
Mehralizadine ekonomske analize često su kritikovale zavisnost Azerbejdžana od nafte i gasa i dovodile u pitanje zvaničnu statistiku nezaposlenosti i siromaštva.
Prvo je optužen za šverc, ali su naknadno dodate dodatne optužbe, uključujući ilegalno preduzetništvo, utaju poreza, krijmčarenje bandi i falsifikovanje dokumenata – optužbe za koje su on i njegove pristalice navele da su izmišljene, kao i da predstavljaju dodatni dokaz da slučaj vode političke snage.
Trend suzbijanja drugačijih mišljenja
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev suočava se, od preuzimanja vlasti neposredno pre smrti svog prethodnika i oca Hejdara Alijeva 2003, s optužbama za suzbijanje drugačijih mišljenja pritvaranjem novinara, opozicionih ličnosti i aktivista civilnog društva.
Čini se da se taj trend nedavno ubrzao, pošto je više od 30 novinara i branitelja ljudskih prava uhapšeno po sličnim optužbama koje međunarodne institucije smatraju politički motivisanim.
Azerbejdžanske vlasti dosledno poriču tu karakterizaciju. U slučaju Mehralizade i drugih nedavno pritvorenih, vlada insistira da njihova hapšenja proizilaze iz konkretnih krivičnih dela, a ne iz političke odmazde.
