Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegova poruka da neće više biti "Oluja" nad bilo kojim narodom.
"Molićemo za mir, ali branićemo naš narod", rekao je Vučić u Novom Sadu 4. avgusta tokom obeležavanja 27. godišnjice proterivanja Srba iz Hrvatske tokom vojno-policijske akcije "Oluja".
U Hrvatskoj se 5. avgust obeležava kao Dan pobede u domovinskom ratu, kada su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica.
Centralna manifestacija u Srbiji povodom Dana sećanja na prognane i stradale u akciji "Oluja" održana je 4. avgusta uveče u centru Novog Sada.
Za žrtve akcije "Oluja" bio je održan pomen u Crkvi svetog Marka u Beogradu, kao i u drugim mestima u Srbiji.
Političke poruke iz Srbije
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je 4. avgusta da se sećanjem na žrtve "Oluje", Srbija zavetuje "na praštanje, ali ne i zaborav".
"Srbija i Hrvatska su susedne zemlje, i zbog budućnosti moraju da grade bolje odnose, da ekonomski sarađuju i da pokušaju da na nove generacije ne prenose predrasude i nasleđene animozitete prema onom drugom, međutim malo je verovatno da će se dva viđenja 'Oluje' i nekih drugih istorijskih događaja ikada pomiriti, kao što se ne mogu pomiriti dželat i žrtva ili radost i tuga", rekao je Selaković.
Lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je ocenio da je godišnjica "Oluje" prilika da svi shvate koliko je važno pomirenje naroda na Zapadnom Balkanu, ali i kažnjavanje onih koji su zločine počinili.
Đilas je u saopštenju naveo da "bez takvog razmišljanja nema trajnog mira i bolje budućnosti za sve koji žive na ovim prostorima", prenela je SSP.
Crkvenom događaju, odnosno parastosu, prisustvovao je i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, koji je rekao da ljudi ne pamte samo dan kada je Oluja počela, već i, kako je naveo, svoj zavičaj, iako su novi dom našli u Srbiji, i doprineli razvijanju svog novog kraja.
Dodik je prisustvovao i centralnom događaju u Novom Sadu.
'Politička zloupotreba žrtava'
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda saopštila je da ni nakon 27 godina, pravda za žrtve "Oluje" nije dostignuta.
U saopštenju objavljenom 4. avgusta FHP je pozvao institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse.
"Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u "Oluji", a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života", naveo je FHP u saopštenju.
Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na tadašnju samoproglašenu "Republiku Srpsku Krajinu", koju su Srbi držali pod kontrolom četiri prethodne godine.
U operaciji "Oluja" hrvatska vojska i policija povratile su kontrolu nad delovima svoje državne teritorije. Usledio je povratak oko 150.000 ljudi hrvatske nacionalnosti koji su proterani sa te teritorije 1991. godine.
Tokom "Oluje" iz Hrvatske je izbegao veliki broj građana srpske nacionalnosti. Hrvatski izvori govore o brojci od 90.000 ljudi, Ujedinjene nacije o 150.000, a srpski o broju između 200.000 i 250.000.
Prema podacima nevladinih organizacija, 677 ljudi je ubijeno nakon završetka akcije.
Izbeglima koji su došli u Srbiju nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz kroz glavni grad.
Aprila 2011. godine, Haški tribunal je prvostepeno osudio hrvatske generale Antu Gotovinu na 24 godine zatvora i Mladena Markača na 18 godina za zločine počinjene tokom akcije "Oluja".
Međutim, novembra naredne godine Pretresno veće Tribunala u Hagu je poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo dvojicu generala.
Nevladine organizacije u Hrvatskoj godinama apeluju na vlasti da procesuiraju odgovorne za zločine počinjene tokom i nakon akcije "Oluja".
