Predstavnik koalicije Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka u Skupštini Srbije Šaip Kamberi (Shaip) pozvao je građane Srbije da potpišu peticiju za izgradnju Memorijalnog centra u Batajnici, na mestu na kome je pronađena masovna grobnica sa telima Albanca sa Kosova.
Prema podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica, u Batajnici nadomak Beograda su 2001. godine otkrivena 744 tela.
"Kao što znate, Batajnica je jedna od masovnih grobnica u Srbiji, gde su bačena tela stotina nevinih civila, uključujući starce, žene i decu. Ovaj prostor, gde su masovne grobnice, i danas koriste pripadnici MUP-a Srbije", napisao je Kamberi na svom nalogu na Fejsbuku.
„Da bi se otklonili tragovi i pobegli od pravde, nakon monstruoznog ubistva, leševi žrtava su prebačeni preko 400 km od mesta zločina, po naređenju i dželatima, koji su bili i državni službenici Republike Srbije“, napisao je Kamberi.
Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je 20-ak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca.
2001. godine, na tom mestu su ekshumirana 744 tela. U pitanju je jedna od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije.
Ni dve decenije od pronalaska masovne grobnice, na tom mestu nema nikakvog spomen obeležja, mada je Fond za humanitarno pravo još je 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici.
Tada je pokrenuta i internet peticija koju je Kamberi 1. decembra podelio na Fejsbuku i pozvao građane da je potpišu.
Podsetimo da je poslanik Šaip Kamberi i 28. oktobra tokom obraćanja na sednici Skupštine na kojoj se birala nova Vlada Srbije Pozvao je Anu Brnabić, premijerku Srbije, da zajedno odu na mesto masovne grobnice u kojoj su pronađena tela Albanca sa Kosova u Batajnici.
Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora.
Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina. U nevladinim organizacijama koje prate ovaj slučaj, Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) i Fondu za humanitarno pravo, ističu da je Đorđević i jedina osoba koja je odgovarala za četiri pronađene masovne grobnice, dok pred domaćim pravosuđem nije bilo sudskih postupaka za te zločine.
