Uličnim performansom i šetnjom centralnim ulicama Beograda nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Fond za humanitarno pravo (FHP) i Žene u crnom (ŽuC) obeležile su 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, čija su tela skrivana u beogradskom naselju Batajnici.
Grupa aktivista je u Knez Mihailovoj ulici izvela performans „Batajnica 744: Zakopana istina“ i tom prilikom su zemljom zatrpali pano sa imenima kosovskih Albanaca iz masovne grobnice u beogradskom naselju Batajnica.
Staša Zajović, predsenica Žena u crnom, izjavila je da je tokom NATO bombardovanja 1999. godine celokupno stanovništvo bilo izloženo razaranju i nasilju, ali je, dodala je, albansko stanovništvo na Kosovu uz to bilo izloženo i etničkom čišćenju od strane režima Slobodana Miloševića.
„Jedan od zločina je bilo premeštanje leševa sa Kosova, a jedna od najvećih lokacija na kojoj su pronađeni leševi je Batajnica. Ovim simboličkim činom prekrivanja imena albanskih žrtava, poručujemo da želimo darazotkrijemo tu istinu koja je zakopana u ovoj i drugim masovnim grobnicama u Srbiji i da gradimo drugačiju kulturu sećanja“, rekla je Zajović okupljenim novinarima.
Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava, izjavio je da u Srbiji u poslednjih 20 godina postoji narativ kojim se prećutkuju masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu, jezeru Perućac i u Rudnici, te da se priznaju samo srpske žrtve
„Ovde imate više od 10 lokacija sa kojih su transportovane te žrtve, a sam broj od 744 posmrtna ostatka koji su iskopani samo desetak kilometara odavde, govore o tom zlu o kojem ne smemo da prestanemo da debatujemo. Na tome ćemo insistirati i pokušaćemo da edukujemo mlade ljude kako bi znali čitav kontekst rata na Kosovu i raspada bivše Jugoslavije“, izjavio je Milosavljević.
Nakon performansa, usledila je šetnja do platoa Narodne skupštine Srbije, a čitav događaj obezbeđivala je policija. Incidenata nije bilo.
Organizacije zahtevaju da država Srbija popiše sve žrtve rata na Kosovu, da se otkriju i saopšte podaci o nestalima tokom sukoba na Kosovu, te da se saopšte svi podaci o masovnim grobnicama u Srbiji u kojima se nalaze posmrtni ostaci osoba albanske nacionalnosti, kao i da se procesuiraju odgovorni za počinjene zločine i njihovo prikrivanje.
Takođe, zahtevi su i da Specijalni sud preduzme sve radnje u cilju procesuiranja odgovornih za zločine počinjene nad osobama albanske nacionalnosti i da počinioci zločina budu adekvatno kažnjeni.
Beograd: Sećanje na stradale albanske civile sa Kosova
Među zahtevima su i izgradnja spomenika žrtvama u Batajnici, kao i da se prestane sa slavljenjem osuđenih ratnih zločinaca i prekine sa praksom njihovog povratka u institucije.
Tri organizacije podsećaju da je albansko civilno stanovništvo na Kosovu bilo izloženo, osim NATO bombardovanja, i kampanji zločina od strane režima predsednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
„Oružane formacije (MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice) počinile su veliki niz zločina na Kosovu, koji su kulminirali tokom NATO intervencije. Zločin takođe predstavlja i premeštanje tela ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice po Srbiji. Pre nego što su prevezena u Batajnicu, tela ubijenih Albanaca bila su zakopana u primarne masovne grobnice na Kosovu“, navodi se u saopštenju YIHR, FHP i ŽuC.
Od 2001. do danas, na teritoriji Republike Srbije na četiri lokacije su otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van oružane borbe.
U batajničkim masovnim grobnicama otkriveni su posmrtni ostaci 744 kosovska Albanca stradalih na Kosovu od 24. marta do 22. maja 1999. godine.
