Prošla 2022. bila je zlatna za proširenje EU-a, a 2023. bi mogla biti pristojna, ali je put neravan i ponekad cijeli proces proširenja može završiti u slijepoj ulici.
S obzirom da su Ukrajina i Moldavija dobile letos status kandidata za članstvo u EU, te da će biti dodeljen i Bosni i Hercegovini pre Božića, Kosovo bi ostala jedina država na Zapadnom Balkanu koja formalno još uvek nije podnela zahtev za pridruživanje.
Ukoliko bi ruski državni moćnici započeli pregovore o prekidu rata, o vraćanju svih okupiranih teritorija Ukrajini, stav većine demokratskih država unutar Parlamentarne skupštine BSEC će se tada promeniti, kaže za RSE poslanik u Parlamentu Ukrajine i član ukrajinske delegacije BSEC, Vadim Ivčenko.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama kroz različite rezolucije osudila invaziju Rusije na Ukrajinu. Međutim, i pored upornih apela zapadnih država, odbija da uskladi svoju spoljnu politiku i uvede sankciji Rusiji.
Ispada da RT u Srbiji ne donosi ništa posebno novo i drugačije na sadržinskom planu – što, doduše, manje govori o samom RT a više o stanju duhova u srpskim medijima i Srbiji uopšte., piše u kolumni Teofil Pančić.
Bivši zvaničnik NATO-a Jamie Shea kaže da je incident sa eksplozijom projektila u Poljskoj, koji god da je bio uzrok, naglasio potrebu da zemlje NATO-a, posebno one u istočnoj Evropi, ojačaju svoju protivvazdušnu odbranu.
Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju mora da se do kraja godine jednoglasno dogovori o svom budžetu za 2023. godinu. Ali, izgledi za to ne čine se dobri - ovogodišnji budžet nije usvojen, a Rusija izgleda nije raspoložena da odobri zeleno svijetlo ni za sljedeću godinu.
"Putevi solidarnosti", kojima se ubrzao izvoz iz Ukrajine preko zemalja EU, bio je jedan od najmanje zapaženih, a ipak najznačajnijih doprinosa zvaničnog Brisela Kijevu od izbijanja rata
"Mislim da je za Rusiju prisustvo na Balkanu uvek bilo pitanje reputacije i kako izgleda, pre nego suštine", ističe saradnik Karnegi zadužbine za međunarodni mir, Maksim (Maxim) Samorukov.
Neke od diplomata ukazuju na to da potez proširenja obima sankcija uglavnom treba tumačiti kao "taktiku zastrašivanja" kako bi se treće zemlje primorale da počnu da se usklađuju sa sankcijama EU.
Kosovska strana je u briselskom dijalogu zvanično pokrenula pitanje političkog reciprociteta prava koja imaju Srbi sa Kosova i za Albance u Srbiji, kaže za RSE politička savetnica premijera Kosova za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Učitajte više sadržaja...
