U najnovijem paketu sankcija Rusiji, koji je Evropska unija (EU) usvojila ranije ovog meseca, blok je otvorio mogućnost targetiranja pojedinaca i kompanija u trećim zemljama ako pomognu entitetima EU da zaobiđu restriktivne mere koje su nametnute Kremlju.
Nakon što je godinama kritikovao Sjedinjene Američke Države (SAD) zbog pretnji sekundarnim sankcijama i njihovim primenama, uključujući i neke kompanije iz EU, čini se da se Brisel sada kreće u istom smeru kako bi ugušio rusku ekonomiju te onemogućio snabdevanje ratne mašine u Ukrajini.
Ipak, ne očekujte da će Brisel krenuti protiv ljudi i kompanija u svom susedstvu kao što su Srbija, Gruzija ili Jermenija, koje iz više razloga do sada nisu uspele da se usklade sa sankcijama bloka Rusiji. Kada su dokumenti o sankcijama EU objavljeni 6. oktobra u zvaničnom glasilu bloka, postojala je samo rečenica o ovom novom pravcu, u kojoj se navodi da će blok sada uključivati "fizička ili pravna lica, entitete ili tela" koji omogućavaju zaobilaženje sankcija EU.
Ova mera se podjednako odnosi i na aktere iz EU i na one van EU.
Na primer, ako izvoze sankcionisane artikle iz EU u Rusiju preko treće zemlje, ili idu nekim drugim putem, koristeći alternativnu rutu preko treće zemlje kako bi zabranjenu rusku robu uvezli u blok. Važna stvar je veza sa EU, jer je ova mera primenljiva samo za kažnjavanje ljudi ili subjekata ako pomognu ljudima iz EU da prekrše sankcije bloka Rusiji. Ali ovde, za razliku od poznatijeg američkog rođaka, postoje ograničenja.
Za početak, EU može protiv kompanije ili osobe da uvede mere zabrane izdavanja vize i zamrzavanja imovine, dok Vašington može u potpunosti da izbaci bilo koji sankcionisani entitet iz svog finansijskog sistema.
Glavno pitanje je, međutim, da li će se mera uopšte koristiti.
Sjedinjene Države su se do sada uzdržavale od upotrebe svog alata za sekundarne sankcije prema trećim zemljama koje su u odnosima sa Rusijom. Očekujte da će EU i ovde biti pažljiv.
Blok se polako sprema za novi paket sankcija kojim će pogoditi Rusiju i Belorusiju, ali kako kaže nekoliko diplomata sa kojima je RSE razgovarao, a koji su želeli da ostanu anonimni, u ranim diskusijama se ne pojavljuje aspekt eksteritorijalnosti.
Neke od diplomata ukazuju na to da potez proširenja obima sankcija uglavnom treba tumačiti kao "taktiku zastrašivanja" kako bi se treće zemlje primorale da počnu da se usklađuju sa sankcijama EU.
"Napravili smo za sebe korisno oružje kojim možemo sevnuti u slučaju da je to neophodno, ali to je krajnje sredstvo", rekao je jedan diplomata EU.
Drugi je dodao da ta mera "i dalje ima uglavnom simboličku vrednost... potrebno je još malo vremena da se vidi kako će se rešiti jedan ili drugi slučaj. Potreban je presedan."
A pitanje je da li će do tog presedana ikada doći.
Istina je takođe da Brisel i dalje nerado cilja na zemlje u svom susedstvu, posebno na zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Jer, i dalje je glavno razmišljanje da blok ne želi da uradi ništa što bi se moglo protumačiti kao da ih guraju od EU. Srbija, koja do sada nije uspela da se uskladi ni sa jednim od osam paketa EU protiv Rusije do danas, je eklatantan primer.
To što sankcije treba da budu usvojene jednoglasno takođe znači da neke zemlje članice EU koje imaju potencijalnu ekonomsku dobit ne rade da ih potpišu. Postoji mogućnost da bi proširenje sankcija moglo da krene istim putem bespuća kao i "instrument protiv prinude" koji je Evropska komisija (EK) predstavila sa velikom pompom u decembru prošle godine.
Predložena u jeku upornih pretnji Kine Litvaniji prilikom pojačane saradnje Viljnusa sa Tajvanom, ideja je bila da bi EU bila sposobna da donese dovoljno "mera odgovora" da zaštiti bilo koju državu članicu. Instrument za sada nije ni blizu usvajanja.
Uz potencijalne eksteritorijalne sankcije EU, čak i ako se prikupi politička volja, postoji još prepreka. Najočiglednije prepreke su kapacitet i zakonitost. Države članice i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) treba da pripreme pakete dokaza, i oni već rade prekovremeno kako bi pronašli razumne pravne osnove za targetiranje ruskih industrija. Ispitivanje poslova trećih zemalja možda nije uvek prioritet.
Briselu na mnogo načina nedostaje sopstvena verzija Kancelarije Sjedinjenih Država za kontrolu strane imovine (OFAC), koja upravlja i sprovodi američke sankcije.
Čak i da se pripreme paketi dokaza, oni takođe moraju da se odupru potencijalnom izazovu pred Evropskim sudom pravde (ECJ). Još jednom, čini se da Vašington ima glatkiju postavku, kao što mi je aludirao visoki diplomata EU: "EU je odgovorna Evropskom sudu pravde; SAD je odgovoran samo Bogu."
Dakle, ako se svi delovi postave na svoje mesto i vidimo da EU u nekom trenutku u budućnosti koristi ove mere protiv aktera iz trećih zemalja, na koga će oni najverovatnije biti usmereni?
Kipar i Grčka su navodno bili ključni u nastojanju da blok ide ka eksteritorijalnosti, a to dovodi do Turske.
U dokumentu Evropske komisije koji je procurio, u kojem se procenjuje uticaj sankcija kluba Rusiji do sada, Turska se, pored Kine, takođe pominje u potpoglavlju o zaobilaženju uz tekst u kome se navodi da se "vrednost turskog izvoza u Rusiju skoro udvostručila od drugog kvartala (2022), pokazujući isti trend u nekoliko ključnih sektora."
Takođe se dodaje da je "izvoz nekih zemalja članica u Tursku takođe naglo porastao tokom 2022."
U Ankari verovatno još ne bi trebalo da zvone zvona za uzbunu, ali je jasno da se Brisel, malo po malo, sve više interesuje za to kako se zemlje u njegovom susedstvu ponašaju prema Rusiji.
Facebook Forum