Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Kragujevca.
Do kraja ove godine u Kragujevcu će biti proizvedeno oko 2500 automobila. U proizvodnju kragujevačke verzije italijanskog ’punta’ uključiće se brojni proizvođači auto-delova iz regiona jugoistočne Evrope, a pored 80 firmi iz Srbije koje su iskazale interesovanje za proizvodnju delova za ’zastavu 10’ to je učinilo i više od 30 firmi iz Hrvatske.
Srpsko tenisko čudo u Parizu donelo je novu dozu samopouzdanja i optimizma naciji koja se još uvek suočava sa teškim nasleđem i posledicama ratne prošlosti i kojoj tek predstoje nova istorijska iskušenja poput rešavanja konačnog statusa Kosova i priključenja EU.
Kragujevačka Zastava je pre raspada bivše Jugoslavije imala izuzetno razvijene privredne veze sa svim delovima države. Njen automobil «jugo» bio je najsavršeniji tehnološki proizvod tadašnje jugoslovenske privrede u čijoj realizaciji su učestvovala mnoga preduzeća iz svih krajeva bivše zajedničke države.
U Srbiji, kao i u ostalim zemljama regiona, jedan od najvećih problema romske populacije je katastrofalno nizak nivo obrazovanja, a prema zvaničnim podacima 80 odsto Roma je nepismeno ili polupismeno. Međutim, i pored toga, romske porodice još uvek nerado šalju svoju decu u školu.
Više od 100.000 građana Srbije s nestrpljenjem očekuju donošenje zakona o restituciji koji bi im omogućio vraćanje imovine koju im je oduzeo komunistički režim nakon Drugog svetskog rata. Očekuje se da će nova Vlada Srbije prihvatiti Nacrt zakona o denacionalizaciji, koji predviđa opštu denacionalizaciju i vraćanje oduzete imovine u naturi. Šta od zakona, koji tek treba biti usvojen, očekuju vlasnici oduzete imovine u Kragujevcu?
U bivšoj zajedničkoj državi česta su bila takozvana bratimljenja gradova. Tako je Kragujevac u Srbiji bio grad pobratim s Karlovcem i Splitom u Hrvatskoj, Mostarom i Fočom u Bosni i Hercegovini te Ohridom u Makedoniji. No nakon krvavog raspada zemlje, veze su pokidane. Može li obnavljanje prijateljstva obnoviti i nekadašnju privrednu i političku saradnju?
Vlada Srbije verifikovala je ugovor o poslovnoj saradnji između Zastave i General Motorsa, koji predviđa montažu dva Opelova modela u kragujevačkoj fabrici, Astra i Vectra, potvrdio je Predrag Bubalo ministar privrede u Vladi Srbije. Shodno ranijim najavama sredinom naredne godine počeće uvoz delova za model Astra Classic, koji će se montirati u zastavinim proizvodnim pogonima, a nešto kasnije počeće montaža još jednog modela tog proizvođača automobila.
Poslije akcije policije i Specijalnog tužilaštva, u kojoj je, zbog primanja mita, uhapšeno 10 profesora na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, otkazano je više ispita i predavanja, koja su tokom ove i naredne nedelje trebali da drže uhapšeni profesori.
Nekada gigant auto-industrije na Balkanu kragujevačka Zastava već deceniju i po tone u sve dublju krizu i neizvesnost. Najveći problem je nedostatak posla tako da - iako je nekoliko hiljada radnika uz otpremnine naupstilo fabriku - većina zaposlenih ne može da ispuni radne norme čak ni za minimalnu platu. U nedostatku proizvodnih programa menadžment Zastave pokušava da taj problem reši rentiranjem radnika firmama u Češkoj.
Danas je 29. novembar, Dan Republike u nekadašnjoj zajedničkoj državi SFRJ. Država više ne postoji, ali je nekim ljudima taj praznik toliko prirastao srcu da su ga uzeli za svoju kućnu slavu. Za poljoprivrednika iz okoline Gornjeg Milanovca u Srbiji, ovaj je dan postao Sveti 29-ti.
U kragujevačkoj tvornici Zastava pre tačno 51 godinu proizveden je prvi nacionalni automobil u bivšoj Jugoslaviji - fićo. Zanimljivo je da se fićo, iako je pre 20 godina prestala njegova proizvodnja, i danas može videti na putevima u regiji. Primera radi, u Srbiji ih je još oko 40.000 u saobraćaju. Posetili smo jedno od tradicionalnih okupljanja vlasnika fiće.
Ovog vikenda navršilo se 19 godina od sada već čuvene Osme sednice CKSK Srbije na kojoj je Slobodan Milošević razvlastio tada predsednika Republike Ivana Stambolića i njegove saradnike, te Srbiju poveo u seriju ratova čije se sve posledice ni danas ne mogu potpuno sagledati. Promena ustavnog položaja Kosova bio je ključna stepenica na usponu Slobodna Miloševića do apsolutne vlasti, podseća Desmir Jeftić, danas penzioner, a u vreme Osme sednice, premijer Srbije. Šta se nakon 20 godina promenilo, pre svega u odnosu prema Kosovu i da li je Srbija naučila lekciju iz vremena Miloševićeve vlasti?
U Srbiji su najavljeni masovni ulični protesti radnika, saznali smo od radnika sinoć, tokom protesta u Kragujevcu. U Srbiji, naime, sve više radnika gubi posao. Rastrzani su između propalog samoupravljačkog sistema i nedovršene tranzicije, a sindikati međusobno sukobljeni nisu u stanju da ih zaštite. Sve se događa u državi u kojoj se vlast hvali budžetskom rezervom od više od 11 milijardi dolara.
Književnik Vidosav Stevanović, autor nekada kultnih i nagrađivanih romana “Testament” i “Refuz Mrtvak”, posle decenije dugog političkog egzila iz Srbije ovih dana prvi put je posetio rodnu kuću u selu Botunju kraj Kragujevca. Za Radio Slobodna Evropa Stevanović govori o razlozima zbog kojih se u Srbiji ne štampaju njegove knjige napisane u egzilu (među kojima je i politička biografija Slobodana Miloševića), te zašto se ni danas ne želi vratiti u domovinu.
Stanovnike Kragujevca ove sedmice nemalo je iznenadio prizor pred gradskom Skupštinom. Inženjer agronomije Saša Nakić, humanitarni i mirovni aktivista sa šeširom u ruci tražio je neki dinar od svojih sugrađana. Reportažni zapis o tome kako se propadanje države odražava na pojedinca.
U bivšim industrijskim centrima u Srbiji tokom ove godine višestruko je povećan broj samoubistava.U Kragujevcu je samo prošlog mjeseca šest ljudi sebi oduzelo život. Poređenja radi, tokom osamdesetih godina prošlog veka toliki broj suicida registrovan je u godini dana. Stručnjaci nemaju precizan odgvovor na pitanje šta je uzrok te pojave, ali i oni i Kragujevčani sa kojima smo razgovarali pretpostavljaju da iza velikog broja samoubistava stoji sve veća beda bez naznaka da li će se i sada život vratiti u normalu.
Turističke agencije u Crnoj Gori najavljuju bitno smanjenje turista iz Srbije, nakon što je ta država krenula nezavisnim putem. Turistički radnici iz Crne Gore krenuli su na promotivnu turneju po srbijanskim gradovima, kako bi gostima koji su i inače bili u većini na njihovom promorju pokazali da politika i turizam ne moraju biti u direktnoj vezi. Međutim, prema onome što smo zabilježili u Kragujevcu, presudniju ulogu ima siromaštvo u Srbiji nego razdvajanje nekadašnja "dva oka u glavi".
Romska deca u Kragujevcu, kao i u većini gradova u Srbiji, ne idu u školu zbog diskriminacije kojoj su izložena, ali i zbog siromaštva. Ima, međutim, i onih Roma koji su bili uporni i završili i fakultet.
Najnovija istraživanja pokazuju da je svaka treća porodica u Srbiji doživela neki vid porodičnog nasilja, što najbolje ilustruje široke razmere te pojave. Istovremeno, nasilnici su sve brutalniji, a posledice po žrtve sve drastičnije. Zbog toga SOS telefoni za pomoć žrtvama sve češće zvone, a policija svakodnevno interveniše zbog porodičnog nasilja.
U Srbiji vlada frekvencijski haos ili, kako ga neki nazivaju, frekvencijska džungla. Procenjuje se da trenutno program emituje i 1.500 stanica, iako ima prostora tek za trećinu. Nova najava Vlade da će konkursom za lokalne frekvencije konačno uvesti red u toj oblasti za sada nije smanjila haos u etru. Kako to izgleda u Kragujevcu, gde bi neko ko za to ima volje i vremena, krećući se kroz razne delove grada, mogao da čuje preko 100 radio programa?
Učitajte više sadržaja...
