Jovan Pavlović Bojadžić potomak jedne od najbogatijih kragujevačkih porodica, kojoj je nakon Drugog svetskog rata konfiskovana celokupna imovina ogromne vrednosti, podneo je zahtev za povratak nekretnina koje su bile u posedu njegove porodice:
"To je Bojadžićev mlin gde se danas nalazi Žitoprodukt. Tu su par kuća koje su oduzete mojoj familiji. Postoji još jedan značajan objekat, to je rudnik uglja u Bresnici kod Čačka. Tu je još od značajnih objekata jezero kod Zastava servisa sa jednim delom zemlje oko jezera, dosta polja oko Žitoprodukta i deo gde su bili vinogradi u to vreme. To je sve gradsko građevinsko zemljište. To je negde otprilike oko 34 hektara gradsko-građevinskog zemljišta."
Naš sagovornik kaže da je jedini greh njegove porodice je bio što je njihov mlin radio i tokom rata, snabdevajući Kragujevac brašnom i hlebom. Zbog toga su im posleratne vlasti, pod optužbom da su sarađivali sa okupatorima, oduzele celokupnu imovinu:
"Mojima je imovina oduzeta 100%, znači nije bilo ništa što su im ostavili. Oni su izašli sa torbama u rukama. Ono što su mogli da ponesu to je bila sva imovina koju su izneli iz tih kuća. Možete da zamislite koja je to tragedija kada neko stvara neku imovinu stotinama godina i onda samo dođe neko i faktički vas izbaci sa te imovine, samo sa torbama u rukama. Mogu samo da pretpostavim kako su se ti ljudi tada osećali, ne samo moja porodica nego svi koji su kroz to prošli."
U kuće koje su posle Drugog svetskog rata oduzete porodici Pavlović Bojadžić danas je smešten deo Gradske biblioteke, Aeroklub i upravna zgrada jednog društvenog preduzeća. Nekadašnji Bojadžićev mlin postao je moderna mlinsko pekarska industrija koja je u međuvremenu privatizovana, a na njihovom zemljištu danas se nalaze gradska naselja, sportska hala i vodeni park. I pored toga Jovan Pavlović Bojadžić se nada da će nepravda učinjena njegovoj porodici konačno biti ispravljena:
"Teško je sada nešto ispraviti posle 60 godina i vratiti se na nešto što je bilo pre 60 godina jer se promenilo mnogo toga, mnogo vlasnika. Malo je onoga što može da se vrati direktno. Meni je deda, kome je ta imovina oduzeta, umro, otac mi je takođe umro, nije doživeo da se vrati ta imovina. A sada je na meni ostalo da ja ostvarim tu neku moralnu satisfakciju i da zadovoljim to što naši nisu uspeli da urade."
"To je Bojadžićev mlin gde se danas nalazi Žitoprodukt. Tu su par kuća koje su oduzete mojoj familiji. Postoji još jedan značajan objekat, to je rudnik uglja u Bresnici kod Čačka. Tu je još od značajnih objekata jezero kod Zastava servisa sa jednim delom zemlje oko jezera, dosta polja oko Žitoprodukta i deo gde su bili vinogradi u to vreme. To je sve gradsko građevinsko zemljište. To je negde otprilike oko 34 hektara gradsko-građevinskog zemljišta."
Naš sagovornik kaže da je jedini greh njegove porodice je bio što je njihov mlin radio i tokom rata, snabdevajući Kragujevac brašnom i hlebom. Zbog toga su im posleratne vlasti, pod optužbom da su sarađivali sa okupatorima, oduzele celokupnu imovinu:
"Mojima je imovina oduzeta 100%, znači nije bilo ništa što su im ostavili. Oni su izašli sa torbama u rukama. Ono što su mogli da ponesu to je bila sva imovina koju su izneli iz tih kuća. Možete da zamislite koja je to tragedija kada neko stvara neku imovinu stotinama godina i onda samo dođe neko i faktički vas izbaci sa te imovine, samo sa torbama u rukama. Mogu samo da pretpostavim kako su se ti ljudi tada osećali, ne samo moja porodica nego svi koji su kroz to prošli."
U kuće koje su posle Drugog svetskog rata oduzete porodici Pavlović Bojadžić danas je smešten deo Gradske biblioteke, Aeroklub i upravna zgrada jednog društvenog preduzeća. Nekadašnji Bojadžićev mlin postao je moderna mlinsko pekarska industrija koja je u međuvremenu privatizovana, a na njihovom zemljištu danas se nalaze gradska naselja, sportska hala i vodeni park. I pored toga Jovan Pavlović Bojadžić se nada da će nepravda učinjena njegovoj porodici konačno biti ispravljena:
"Teško je sada nešto ispraviti posle 60 godina i vratiti se na nešto što je bilo pre 60 godina jer se promenilo mnogo toga, mnogo vlasnika. Malo je onoga što može da se vrati direktno. Meni je deda, kome je ta imovina oduzeta, umro, otac mi je takođe umro, nije doživeo da se vrati ta imovina. A sada je na meni ostalo da ja ostvarim tu neku moralnu satisfakciju i da zadovoljim to što naši nisu uspeli da urade."
