Izborna kampanja za predsednika Srbije, po često ponavljanim ocenama ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke pa i samog njihovog predsedničkog kandidata, koncentrisana je na odmeravanje argumenata za i protiv Aleksandra Vučića.
Da li opozicija u Srbiji zaista ne uspeva u pokušaju da predstavi politiku alternative u odnosu na populistički način vladanja lidera naprednjaka?
Da li zbog toga što su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka angažovali sve resurse u ostvarenju cilja koji su zacrtali, pobede u prvom izbornom krugu ili što prema istraživanjima javnog mnenja niko od protivkandidata njegovu pobedu ne može da ugrozi, tek utisak je da je Vučić centralna figura kampanje. I opozicija se postavlja u odnosu na to, kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
„Tu ima nekoliko različitih pristupa. Recimo, imate Sašu Radulovića koji pokušava da govori o onome o čemu govori njegova stranka, o transparentnosti, odgovornosti. Imate Sašu Jankovića koji govori o institucijama, Ustavu, o ograničenju vlasti. I imate druge kandidate koji su malo više usmereni na programske pozicije koje više priliče parlamentarnim izborima nego predsedničkim. Ali u suštini mi kampanju razumemo i čitamo iz te perspektive da li su glasači za ili protiv Vučića i suštinski cela kampanja se vodi u odnosu na tu ideju“, ocenjuje Spasojević.
Vučićeva glavna poruka je da se ne sme dozvoliti da pobede oni koji su pre njega bili na vlasti, odnosno kako to često ponavlja da se „vrati prošlost“ pod kojom Vučić otvoreno navodi snage koje su nekada činile DOS (koaliciju koja je sa vlasti srušila režim Slobodana Miloševića).
Na drugoj strani, opozicija svoj nastup bazira na kritici Vučićeve populističke politike i autokratskog načina vladanja.
Upravo to što se kampanje opozicionih kandidata zasnivaju na kritici sadašnje vlasti Istok Pavlović, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije vidi kao glavni problem.
„Koliko god da se narod slaže sa tim kritikama, oni nisu našli jasnu alternativu, odnosno kako bi oni sve te probleme o kojima pričaju rešili. Nije samo dovoljno da kritikujete postojeću vlast, morate da date jasne planove i ciljeve kako biste vi te probleme rešili i zato opozicija ne uspeva da dobije zamah“, navodi Pavlović.
Stav da se opozicija nije nametnula deli i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević, ali napominje da se to nije dogodilo ne zato što opozicija to nije htela nego da su je sprečili trenutni uslovi.
„Od onih tehničkih detalja, naoko tehničkih, koji se zovu prikupljanje potpisa i verifikovanje kod notara koji rade prema zakonu koji, gle slučaja, počinje da se primenjuje dan uoči raspisivanja izbora. Dakle, došli su u poziciju da se bave nekim perifernim temama a uslovi za izbore za celu kampanju su neregularni. Čak bih se usudio da kažem, pošto pratim izbore od onih prvih višestranačkih 90-godine, da su ovo najneregularniji predsednički izbori od 1990. godine naovamo“, ocenjuje Milivojević.
Aleksandar Vučić takođe ponavlja da se deset kandidata udružilo protiv njega jednog i da se on sam bori protiv svih. Zapravo su se samo iz proevropskog dela opozicije kandidovala četvorica takmaca jer nije bio moguć dogovor o zajedničkom kandidatu kao protivniku režimskom.
Sama kampanja se odvija u uslovima kada se drugačije mišljenje ili kritika rada nosilaca najviše vlasti ne toleriše. Mnogi upozoravaju da se širi atmosfera straha. Osim što režimski kandidat na svojoj strani ima neuporedivo više resursa i medijsku zastupljenost, stižu i upozorenja brojnih organizacija i stručnjaka da tokom ove kampanje regulatorna tela ne rade svoj posao poput REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije).
Ovo je kampanja u kojoj kampanje nema, konstatuje Cvijetin Milivojević.
„Jedan čovek u jednom sekundu nastupa kao premijer države, u sledećem kao predsednik najjače vladajuće stranke, u trećem sekundu nastupa kao predsednički kandidat, u četvrtom sekundu kao najveći državnik, čak veći od Tita, koga smo imali na spoljno političkom planu, u petom kao favorit Putina, u šestom kao favorit Angele Merkel, u sedmom kao favorit EU, u osmom kao kineski čovek, u devetom kao regionalni lider koji miri ceo zaraćeni Balkan“, navodi Milivojević uz opasku da se sve to spakuje u jednu informativnu emisiju na svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama i objavljuje kao najudarnija vest koja se direktno prenosi sa mitinga ili poseta premijera.
„Koji nemilosrdno otvara fabrike tokom kampanje i paralelno ponižava, vređa, diskvalifikuje opoziciju prebacujući i menjajući teze tvrdeći da zapravo opozicija mrzi njega. Kako tu možete govoriti o mogućnosti da neko od opozicionih kandidata na adekvatan način predstavi sebe i svoj program“, pita Milivojević.
Ono što će takođe obeležiti ovu izbornu trku su i neka nova lica poput Saše Jankovića i Vuka Jeremića, ali i Luke Maksimovića, poznatijeg kao Ljubiša Beli Preletačević. Snaga opozicije da se postavi kao protivnik Vučiću se jako dobro vidi, smatra Dušan Spasojević, u poređenju sa parlamentarnim izborima.
„Mi danas imamo barem nekoliko opozicionih lidera koji nisu stranački lideri i koji izgleda imaju bolje rezultate, bolje rejtinge nego što imaju opozicione stranke. Dakle, iz te perspektive neki novi ljudi i uslovno rečeno neke nove pozicije očigledno da daju rezultate i da bolje prolaze kod birača od stranaka opozicije“, smatra Spasojević.
Aleksandar Vučić će pravom pobedom smatrati samo onu dobijenu u prvom krugu. Za opoziciju će pobeda biti ulazak u drugi krug sa Vučićem.
Facebook Forum