Dok Republička izborna komisija (RIK) Srbije proglašava predsedničke kandidature, pristižu primedbe da bi demokratski izborni proces mogao biti ugrožen, između ostalog, i zbog sastava samog RIK-a. Timovi pojedinih opozicionih predsedničkih kandidata, ali i civilni sektor, upozoravaju da više od polovine stalnog sastava RIK-a čine predstavnici onih koji su predložili jednog predsedničkog kandidata - Aleksandra Vučića.
Već sam sastav RIK-a ne garantuje nepristrasnost, kažu u timu kandidata za predsednika Srbije Saše Jankovića, koji zahteva od predsednice Skupštine Srbije ili da se stalni sastav Republičke izborne komisije raspusti ili, ako se to ne učini, da se izuzmu svi članovi koji čine većinu koja nije dopuštena.
„Jedna koalicija može imati predstavnike samo do jedne polovine, oni (koalicija koja je predložila Aleksandra Vučića) imaju 12 od 17 stalnih članova, to je više nego dve trećine“, rekla nam je Vesna Rakić Vodinelić, članica proširenog sastava RIK-a u ime grupe građana "Za Srbiju bez straha", čiji je kandidat Saša Janković.
I iz pravnog tima predsedničkog kandidata Vuka Jeremića su najavili da će izaći sa pravnim predlogom u vezi sa ovim pitanjem.
Iz RIK-a pak stiže objašnjenje od predsednika Vladimira Dimitrijevića da se pri imenovanju članova vodilo računa o tome da nijedna poslanička grupa nema više od pola članova Komisije.
"Našem imenovanju je prethodio dogovor svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini u pogledu rasporeda mesta u Komisiji. Pogrešno je povezivati sastav Komisije, bilo sa predizbornim bilo sa postizbornim koalicijama, jer bi u suprotnom sastav Komisije bio podložan čestim izmenama, koje Zakon ne poznaje", naveo je Dimitrijević.
Međutim, Vesna Rakić Vodinelić kaže da poslanička grupa nije zakonski pojam.
„Naprotiv, u izbornom zakonu koji se primenjuje na ovim izborima u članu 29. stav 4. (Zakona o izboru narodnih poslanika) rečeno je da nijedna koalicija koja predlaže kandidata za predsednika Republike ne može imati više od jedne polovine članova. On je takođe rekao da su se oni tako dogovorili na nekoj od sednica skupštine, međutim, niko se ne može dogovoriti o tome da krši zakon“, navodi Rakić Vodinelić.
U međuvremenu su 24 organizacije civilnog društva ocenile da je u Srbiji ozbiljno ugrožen demokratski izborni proces. U saopštenju nevladinih organizacija navodi se da posebno zabrinjava činjenica da vladajuća koalicija protivno zakonu u RIK-u ima većinu, kao i da veliku bojazan predstavlja činjenica da bi, prema rečima pravnih eksperata, izborno pravo građana moglo da bude ugroženo i od Republičke izborne komisije.
"RIK je, naime, uspostavio novi, veoma sporni mehanizam načina utvrđivanja izbornih rezultata proširujući svoja ovlašćenja, među kojima je i prepravljanje javnih isprava, što predstavlja ozbiljno krivično delo", piše u saopštenju.
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, organizacije koja je među potpisnicima saopštenja nevladinog sektora, kaže da je najveća opasnost to što RIK vrlo često zakone tumači kreativno. Navodeći da je i prošle godine na parlamentarnim izborima bilo mnogobrojnih problema oko toga kako će se utvđivati rezultati sa pojednih biračkih mesta Popović upozorava da je moguće da će biti opet slična situacija i da će onda biti preglasavanja u RIK-u.
„S obzirom da imaju ogromnu većinu mogu preglasavanjem da obezbede kakve god hoće odluke. I sama ta činjenica ne uliva ni malo poverenja kod građana da će izborni proces proteći besprekorno. I to je sve u kontekstu atmosfere u društvu gde imate već narušene osnovne postulate fer izbora zbog medijskih nesloboda, zbog ogromnog učešća funkcionera izvršne vlasti u kampanji i zbog ogromne neravnopravnosti u novcu koji koristi vlast i koji koristi opozicija“, kaže Popović.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević izjavio je, povodom kritika nevladinih organizacija, da "izborna prava građana nisu i neće biti ugrožena" kao i da je celokupan rad Republičke izborne komisije usmeren isključivo na zakonito sprovođenje izbora.
"Povodom tvrdnji da je uspostavljen navodno sporni mehanizam načina utvrđivanja izbornih rezultata, uz proširenje ovlašćenja RIK, dužan sam da još jednom naglasim da su te tvrdnje neosnovane“, naveo je u saopštenju Dimitrijević.
On je rekao da su odredbe Uputstva za sprovođenje izbora o statističkoj obradi rezultata iz zapisnika o radu biračkih odbora usmerene isključivo ka otklanjanju očiglednih omaški u rezultatima glasanja koje je birački odbor uneo u zapisnik o radu, bez zadiranja u brojeve glasova koje budu dobili kandidati.
Dimitrijević je takođe izneo tvrdnju da "ovakvo rešenje ide u susret i primedbama OEBS-a da se verifikovanje podataka iz zapisnika o radu biračkih odbora treba sprovoditi na unapred uređen način.“
Vesna Rakić Vodinelić, članica proširenog sastava RIK-a kaže da je u članu 91. Uputstva, koje je donela Republička izborna komisija u stalnom sastavu bez prisustva članova koji su proširenom sastavu, predviđeno u pet tačaka da se mogu ispravljati zapisnici ako sadrže tzv. logičko-računarske greške koje su posledica očigledne omaške.
„Međutim, u dve od tih pet tačaka radi se o greškama koje nisu, odnosno ne moraju biti računsko-logične koje su posledice očigledne omaške i u tom slučaju ne bi moglo da se postupi onako kako je predviđeno u članu 91. Uputstva nego bi se morao otvarati glasački materijal. Ja ću tražiti tumačenje te odredbe pošto je nedovoljno jasna i donekle suprotna zakonu, barem ovako kako je formulisana“, kaže Rakić Vodinelić.
Nikakve primedbe koje se sada upućuju nisu nove u odnosu na one koje smo primetili i u izbornom procesu tokom 2016. godine u kojem RIK u suštini predstavlja partijsko telo "koje se formira na predlog poslaničkih grupa od strane parlamenta i samim tim imamo telo koje sprovodi direktno interese partija koje se i kandiduju na izborima i koje preko svojih poslanika usvajaju izborno zakonodavstvo", kaže Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA "Građani na straži".
"Dakle, tu je ključni problem što RIK kao centralno izborno telo u našoj zemlji nije profesionalno i nije sastavljeno od članova koji svojim kredibilitetom i na osnovu toga ko ih predlaže garantuju nezavisnost i ravnopravnost u izbornom procesu za sve učesnike u izbornoj trci“, ocenjuje Nedeljkov.
U kojoj meri je zakonodavstvo u odnosu na izbore poštovano moći će da se kaže nakon praćenja rada RIK-a, izborne kampanje i samog izbornog dana.
Facebook Forum