"Nećemo bagere vaše na starine naše!" i "Nećemo Beograd stari da se kvari!" - ove poruke ispisane su na transparentima okačenim na starim kućama građenim autentičnim stilovima u Topolskoj ulici. Ovo je jedna od ulica u centralnoj beogradskoj opštini Vračar čiji stanovnici pokušavaju da sačuvaju arhitektonsko i istorijsko nasleđe tog kraja.
"Mi svi idemo danas i u Pariz i u London i u Berlin i u Barselonu i u Madrid, a svoj sopstveni grad razrušavamo nemilice i hoćemo na mestu Beograda da podignemo Dubai, Kuala Lumpur, Abu Dabi", kaže za Radio Slobodna Evropa stanovnica Topolske ulice, antropološkinja Jasna Đokić.
"Dobijamo nove 'kocke' na mestima nekadašnjih vila sa baštama i predbaštama koje upravo čine taj lepši deo grada i urbanu oazu", objašnjava naša sagovornica čija se kuća nalazi u ovoj staroj zoni grada, koja se pre svega razvijala između dva svetska rata i gde su pravljene porodične kuće.
Žitelji okupljeni u Udruženju građana "Topolska" pokrenuli su akciju jer je, kažu, "divljanje" investitora poslednjih godina došlo do te mere da se podižu razni objekti koji nisu adekvatni ambijentalnim uslovima kraja. Nisu protiv gradnje ali žele da se poštuju urbanistički uslovi, estetski kriterijumi i spratnost, te da se konsultuju i stručnjaci za infrastrukturu.
"Da se ne mogu dizati kuće od po četiri, pet, šest spratova. Ovde nema ni jedne kuće koja ima više od prizemlja i sprata, eventualno drugog sprata. Zalažemo se da ulica ostane mirna, urbana oaza, ali da ne bude jedan kanjon Kolorado, takođe da ne bude ni Abu Dabi ni Kuala Lumpur", poručuje Jasna Đokić.
Građani Vračara pokrenuli su i peticiju protiv menjanja izgleda takozvanog Krunskog venca koji obuhvata ulice Topolsku i Petrogradsku sa granicama: prostor između ulica Kalenićeve (parna strana), Mileševske (parna strana) do Vojvode Dragomira, Novopazarske (neparna strana) do Maksima Gorkog (neparna strana) do ukrštanja sa Kalenićevom. Takođe su tražili novi plan detaljne regulacije kojim će se ograničiti maksimalna spratnost na 12 metara, odrediti kriterijumi za stil gradnje i uslovi za ograđivanje parcela i zelenih površina.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda prihvatio je zahtev Udruženja "Topolska" da se Krunski venac kao celina sa graditeljskim objektima sa istorijskim ili arhitektonskim vrednostima, stavi pod prethodnu zaštitu. To znači da je za sve intervencije na prostoru i objektima Krunskog venca neophodno da se korisnici i imaoci obrate Zavodu za izdavanje mera tehničke zaštite.
"To je taj prvi korak što daje neku vrstu garancije da će svaki projekat za izgradnju zgrade ili renoviranje vila imati neki okvir. Zavod sada može da smanji spratnost, može da utiče na izgled fasade i tako dalje", kaže predsednica Udruženja "Topolska" Leticija Jovanović.
Prema navodima ovog udruženja samo nekoliko dana pre nego što je Krunski venac stavljen pod prethodnu zaštitu, izdata je građevinska dozvola (18. jula) za izgradnju nove zgrade zbog čega je započeto rušenje predratne vile u Topolskoj 15 izgrađene u art deco stilu.
Zbog toga što je gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao građevinsku dozvolu za novi objekat na uglu Topolske i Petrogradske ulice u trenutku kada je Zavod za zaštitu spomenika kulture vršio revalorizaciju Krunskog venca, udruženje "Topolska" je u otvorenom pismu od gradskog sekretara Miloša Vulovića, koji se nalazi na čelu tog Sekretarijata, zatražilo da svoj posao radi savesno i odgovorno ili da se tim poslom više ne bavi.
Na upit RSE ovom gradskom sekretarijatu zbog čega nisu reagovali na peticiju Udruženja "Topolska" kojom je, između ostalog, zatraženo da se obustavi potvrđivanje urbanističkih projekata i izdavanje lokacijskih uslova i građevinskih dozvola dok Zavod ne donese svoju odluku nismo dobili odgovor.
U međuvremenu je Društvo za ulepšavanje Vračara zatražilo od gradskih vlasti da hitno donesu mere kojima će se očuvati preostale arhitektonsko-urbanističke vrednosti Vračara i drugih delova Beograda. Predsednik tog društva Aleksandar Arsenijević kaže da je Vračar ugrožen nadogradnjom i investitorskom gradnjom.
"Ima tu kuća koje su nadziđivane za po tri-četiri sprata. Tu se jednostavno nije imalo mere i to je krenulo još 90-ih godina kada se posle Dedinja i Senjaka 'finansijska elita' opredelila za Vračar. Drugi problem je investitorska gradnja gde investitori preteruju u spratnosti. Tako se stare vračarske ambijentalne celine, divne stare ulice pretvaraju u tunele", kaže Arsenijević.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da podržava zahtev građana Krunskog venca na Vračaru da se taj deo grada sačuva kao autentična ambijentalna celina. Vesić je podsećajući da je ceo kraj stavljen pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je inicirao i izradu plana detaljne regulacije za taj deo grada, najavio njegovo usvajanje na Skupštini grada u septembru.
"To će omogućiti da investitori koji žele da grade u istorijskim delovima Beograda, a u kojima želimo da sačuvamo ambijentalnu celinu, morati da poštuju uslove koje će izraditi Zavod za zaštitu spomenika, kako bismo ubuduće sačuvali njihov duh", rekao je Vesić.
Vračar u samom centru Beograda privlačan je kako za stanovanje tako i za investitore te je, kako svedoče i tamošnji žitelji, godinama unazad predmet sve većeg interesovanja.
Topolska protiv bagera
"Ja se osećam napadnutom, veoma napadnutom. Do mog praga je došao nemir. Ne mogu u svojoj sopstvenoj kući, dvorištu da nađem mir jer stalno su pretnje investitora", kaže Jasna Đokić koja je rođena u kući u Topolskoj.
"Znate to je jedan atak, vi kad otvorite poštansko sanduče samo vam ispadne 'kupujem vašu kuću, kupujem u ovom kraju, pozovite me, kupujem vašu kuću'. Kako kupujete moju kuću, pa nije na prodaju uopšte, gde piše ovde da je na prodaju", pita se ova žiteljka Topolske ulice na Krunskom vencu.
Žitelji Vračara, koji je i najgušće naseljena beogradska opština, upozoravaju da infrastruktura ove opštine ne može da podnese investitorsku urbanizaciju jer zelene površine, parking mesta, prostor i nedovoljna širina trotoara, nedostatak drvoreda ne dozvoljavaju da se nastavi sa takvom politikom urbanizacije.
Upravo to što infrastruktura grada ne može da izdrži investitorski urbanizam arhitekta Mia David potencira kao najveći problem.
"Najveći problem je što se praktično izlazi u susret pojedinačnim investitorima, neću da ulazim u pretpostavke kakvih dogovora je to posledica, ali to nije nešto što donosi boljitak gradu. I to bez obzira na to ko gradi i kakva je ta arhitektura u svojoj estetici", ocenjuje David.
Ona međutim, navodi da u 21. veku treba da se gradi u estetici sadašnjosti i da građani Topolske jesu u pravu, ali da ne treba da stavljaju akcenat na to da su nove zgrade "kao kutije".
"Kada odemo u jedan Njujork, gde se ne štite ambijentalne celine, imamo niz zgrada koje su simboli nekog vremena bez neke pretenzije da će tu ostati zauvek. Sa druge strane, u Evropi ozbiljni gradovi čuvaju svoje ambijentalne celine na različite načine. I videćete, na primer, da u Amsterdamu imamo primere savremene arhitekture i u urbanom jezgru, ali je arhitektura ozbiljno kontrolisana. To znači da se vodi računa o visinama, o otvorima, ali jezik bude savremen", navodi David.
Udruženje "Topolska" najavljuje dalje akcije. Kako kaže Leticija Jovanović, 15. septembra žitelji će organizovati manifestaciju na kojoj će javne ličnosti pričati o arhitekturi i istoriji Beograda.
Facebook Forum