"Neke sudije nisu znale šta da rade sa dokazima koje im pokažemo. Pokažemo im član zakona koji je prekršen, oni okrenu glavu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) arhitektica Biljana Petrović, koja se godinama bavila ekspertizama u oblasti urbanizma i nelegalne gradnje.
"Donesu presudu koja je mimo svake logike. Vi ne znate šta da radite kada oni koji treba da odlučuju odluče naopako", pojašnjava Petrović.
Povod za raspravu o neefikasnosti pravosuđa u oblasti građevinarstva zbio se 2. septembra, kada je više puta osuđivanog građevinskog investitora Zorana Trifunovića, usmrtila sedamdesetogodišnja penzionerka Stojanka Stojanović.
Ubistvo je izvršeno pištoljem koji je bio u legalnom vlasništvu Stojanke Stojanović, a u blizini Trifunovićeve kancelarije u Bulevaru kralja Aleksandra u centru Beograda.
Tek nakon ovog zastrašujućeg ishoda, pokazalo se da je Stojanović ranije bezuspešno prijavljivala navodne pretnje nadležnom tužilaštvu u beogradskoj Opštini Zvezdara, na kojoj se parcela za koju je investitor bio zainteresovan nalazi, a koja je u vlasništvu porodice Stojanović.
Milena, čiji puni identitet je poznat redakciji RSE ali nije želela da bude objavljen, živi u komšiluku porodice Stojanović. Zahvaljujući nagodbi koju je ostvarila sa ubijenim, svojevremeno mu je ustupila svoj stan, u zamenu za dva nova podignuta na mestu njenog ranijeg doma.
Neprijatnosti su, kaže Milena, usledile kasnije.
"On je bez našeg pitanja preveo stan na svoje ime. To smo otkrili sasvim slučajno kada smo otišli u katastar i videli da ovaj stan više nije naš. Posle nekoliko godina smo saznali da je stavio hipoteku na naš stan. Bili smo izbezumljeni", priča Milena.
Pritužbe nisu retke
Slične pritužbe građana na rad nesavesnih investitora kojima je dužnost da kontrolišu ispravnost poslova vezanih za građevinarstvo u glavnom gradu Srbije nisu retkost, kaže za RSE zaštitnica građana Beograda, Katarina Žeželj.
"Prvu grupu građana, koji često nisu u nadležnosti lokalnog zaštitnika, ali bez obzira na to pokušavamo da pomognemo koliko možemo, čine oni koji stradaju zbog neregulisanih imovinsko-pravnih odnosa, investiraju, uđu u ugovorni odnos, pa se ispostavi da im je stan dva ili tri puta prodat po pravilu od divljih investitora. Dešava se i da su kupili stan koji je došao do sive faze 'divlje gradnje', a nikad ne mogu da ga dovedu do kraja zato što je investitor ostao bez sredstava, nestao, gubi mu se svaki trag, nema dozvole i ne može da se uknjiži", objašnjava Žeželj.
Drugu vrstu problema, dodaje beogradska ombudsmanka, imaju građani iz susedstva "divljih graditelja", a njihovi problemi se odnose na preopterećenje komunalne mreže kao i na fizičko ugrožavanje objekta u kojem žive.
Paradigma ovog problema je slučaj u Mosorskoj ulici, u beogradskom naselju Voždovac, gde su investitori 2007. godine podigli objekat od 1.800 kvadrata umesto 440, koliko je bilo propisano.
Posledice je osetila porodica koja je stanovala u kući pored novoizgrađene zgrade, podseća arhitektica Biljana Petrović.
"Ta kuća je počela da se sleže, imala je velike pukotine, dimnjak više nije bio u funkciji, sve se vraćalo u kuću. Pored svih tih problema, ljudi su već finansijski mnogo oslabili i nisu mogli da se izbore sa tim problemima", navodi Petrović.
Uprkos tome što je gradski pravobranilac podneo više krivičnih prijava, ova zgrada nije srušena, a nadležni u opštini Voždovac koji su više puta izdavali građevinske dozvole za ovaj objekat nikada nisu procesuirani.
Biljana Petrović ocenjuje da je porast nelegalne gradnje u Beogradu počeo tokom devedesetih godina, a da je ekspanziju doživeo nakon petooktobarskih promena vlasti 2000. godine.
Dva miliona nelegalnih objekata
U Srbiji je podignuto više od dva miliona nelegalnih objekata, a najveći broj njih je na području glavnog grada – više od 260.000, pokazuju podaci Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Srbije.
Prema oceni zaštitnice građana Katarine Žeželj, borba protiv nelegalne gradnje mora se voditi na više frontova, od primene postojećih zakona, do donošenja nove legislative koja će "divljim investitorima" smanjiti prostor za delovanje.
"Ako 'divljem graditelju' sprečite promet nepokretnosti, ako jednostavno ne bude moguće da on proda takav objekat, mislim da to može biti jedan od vrlo dobrih načina da 'divlja gradnja' bude svedena na minimum. Ne očekujem da je nestane, ali očekujem da bude svedena na minimum", reči su Katarine Žeželj.
Može vas interesovati: Teofil Pančić: Vučićeva sandžačka uzdanica
Borbu protiv "divlje gradnje" je polovinom avgusta ove godine najavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je rekao da će vlasti glavnog grada Srbije predložiti da se izmeni republički Zakon o planiranju i da će tražiti da se ubuduće ukrštaju informacije svih državnih organa kada je u pitanju takva gradnja.
Facebook Forum