Nelegalno sazidani objekat na najvišoj tački na Kopaoniku, Pančićevom vrhu, i dalje radi. Zakazano rušenje se nije dogodilo u utorak 7. avgusta, mada je pripremano, čak su i struja i voda isključeni prošle nedelje.
Sada se napaja iz agregata, a umesto teških mašina, u vreme zakazano za rušenje ispred objekta se okupilo desetak nepoznatih muškaraca, koji nam nisu dozvolili da dalje snimamo.
U Nacionalnom parku Kopaonik, telu nadležnom za zaštitu i unapređenje prirode ove planine, kažu da o razlozima za odloženo rušenje znaju koliko i svi drugi građani, to jest da rušenja nije bilo, jer nije obezbeđena asistencija policije:
„Što se tiče Nacionalnog parka, mi smo uradili sve predradnje. U skladu sa zakonom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno republička inspekcija tenderom određuju izvođača. Taj izvođač u ime države pristupa izvođenju radova. On se danas nije pojavio, a razlog je nedostatak asistencije. Verovatno je izvođač smatrao da će biti problema i zato se rušenju nije pristupilo“, rekao nam je Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik.
MUP: Zahtev za asistenciju nije sadržao potpunu dokumentaciju
Izostanak asistencije policije u rušenju bespravno podignutog objekta na Kopaoniku bio je opravdan i u skladu sa zakonom, jer od strane Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture nije priložena potpuna dokumentacija, navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa Ministarstvo unutrašnjih polsova (MUP).
„Tačnije, od strane Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, dostavljen je zahtev za pružanje policijske pomoći prilikom sprovođenja izvršenja rešenja Odeljenja građevinske inspekcije o uklanjanju objekta na Kopaoniku, uz koji nije priložen odgovarajući dokaz da je organ nadležan za izvršenje pokušao izvršenje bez pružanja policijske pomoći“,
MUP navodi da je članom 53 Zakona o policiji propisano da se policijska pomoć u izvršenjima pruža kada se u sprovođenju izvršenja osnovano očekuje otpor, dok je odredbama člana 54 istog Zakona, između ostalog, predviđeno da uz zahtev za pružanje pomoći mora biti priložen akt kojim se dokazuje da je organ nadležan za izvršenje pokušao izvršenje bez pružanja policijske pomoći.
Sporni objekat od 1.000 kvadrata je podignut u samom nacionalnom parku, gde je potrebna dozvola čak i da bi se postavio venac Josifu Pančiću, po kome ovaj vrh nosi ime. Nalazi se tek nekoliko stotina metara od linije od koje počinje Kosovo i u blizini vojnih objekata, pa je potrebna i dozvola Ministarstva odbrane.
Kako nam je rekao Bojan Milovanović iz Nacionalnog parka Kopaonik, odobrena je gradnja privremenog objekta od 150 kvadrata, gotovo deset puta manjeg od naknadno izgrađenog.
„Svi investitori su dužni da, nakon prikupljanja svih zakonom potrebnih dokumenata, da ih podnesu upravi Nacionalnog parka koja daje mišljenje da se tome moće pristupiti, obaveštava republičku i opštinsku građevinsku komisiju koje vrše nadzor da li se taj objekat gradi u skladu sa zakonom i u skladu sa građevinskom dozvolom, te sa uslovima Zavoda za zaštitu prirode“, objašnjava Milovanović.
Država ne želi da se uhvati u koštac sa nelegalnom gradnjom, jer bi u tom slučaju morala da ukloni veliki broj takvih objekata koje su po čitavoj Srbiji podigli članovi stranaka na vlasti, ocenuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže Miodrag Radulović, diplomirani inženjer arhitekture i magistar ekoloških nauka.
Prema rečima našeg sagovornika, praksa da investitor izgradi objekat na mnogo većoj površini od one navedene u papirima je česta u Srbiji. Kao primer on navodi da je tokom karijere radio u firmi koja se bavila izradom tipskih projekata kojih se investitori nisu držali:
„Na osnovu tih jeftinih tipskih projekata su dobijani krediti, a onda su građene velelepne vile. Niko se nije držao tih projekata niti je ono što je bilo izgrađeno imalo veze sa projektom. Dakle, čovek kupi tipski projekat za pet ili deset hiljada dinara, ode u opštinu i dobije građevinsku dozvolu. Od tog trenutka, on gradi soliter, niko ga ne kontroliše, on završava tu svoju ’divlju’ gradnju, a po zakonu on je legalan, ima dozvolu. Samo što niko nije proverio da on ne gradi objekat po toj dozvoli, nego nešto sasvim drugo. I danas je takva situacija i u Beogradu i u zemlji u celini.“
Gradnja objekta na Pančićevom vrhu odvijala skoro godinu dana bez ikakvih problema i bez reakcije nadležnih institucija, iako je jedan broj medija o tome redovno izveštavao.
Osim narušavanja estetskih standarda, nelegalna gradnja poput objekta na Pančićevom vrhu, na planini Zlatibor ili u drugim prirodnim oazama širom Srbije može imati i posledice po bezbednost, kaže Radulović i podseća na nedavne velike požare u Grčkoj, u kojima su na desetine ljudi nastradale.
„U jednom delu Grčke 20.000 stanovnika je napravilo divlje objekte, čime su bili zaprečeni putevi za dolazak vozila za zaštitu od požara, država je izostala, dakle, niko nije došao da pomogne tim ljudima, a istovremeno vatrogasci nisu mogli da priđu i zbog toga imamo toliko mrtvih i toliko uništenih objekata“, kaže Miodrag Radulović.
Podsetimo, u Srbiji je Zakon o ozakonjenju objekata stupio na snagu novembra 2015. godine. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tada je najavilo da će na ovaj način više od milion i po „divljih“ objekata biti uvedeno u legalne tokove.
Opozicija je tokom parlamentarne rasprave ovaj zakon nazvala „Nikolićevim zakonom“, aludirajući na tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, zbog sporne zakonske odredbu, koja kaže da „predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra)...“
Naime, mediji su u više navrata pisali o vikendicama Nikolićevih sinova na Savskom nasipu u Beogradu, u zoni u kojoj je gradnja zabranjena, a koje do dan-danas nisu ukonjene.
Sprega politike sa nelegalnom gradnjom jedan je od glavnih razloga zbog kojeg inženjer arhitekture Miodrag Radulović ne očekuje da će se država ozbiljno pozabaviti ovim problemom:
„Ako bi se legalizovalo to što može da se legalizuje, najveći broj tih vila izgrađenih po Kopaoniku, Zlatiboru, Tari i drugim mestima u Srbiji, prvi na tapetu bi bili članovi partija koji su vlasnici toga. Ti objekti bi trebalo da im se ruše ili da plaćaju 20 ili 30 puta veće poreze na imovinu.“
Iako je najavljeno da će Zakon o ozakonjenju stati na put „divljoj“ gradnji, samo u glavnom gradu Srbije gotovo svakodnevno niču bespravni objekti, o čemu je u više navrata izveštavao i Radio Slobodna Evropa.
Facebook Forum