Pre nekoliko nedelja, delovalo je da su retki zemni elementi, kritični minerali i drugi prirodni resursi samo još jedan faktor u naporima da se okonča ruski rat protiv Ukrajine.
Sada su u samom središtu i glavnom fokus razgovora SAD s Kijevom, kao i istaknuta ruta intenziviranja diplomatskih aktivnosti koje takođe uključuju Moskvu, Evropsku uniju i druge dok ruska invazija ulazi u četvrtu godinu.
Snažne indicije pojavile su se 25. februara da je postignut sporazum o okvirnom dogovoru i da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doći u Vašingtonu kasnije ove nedelje da ga potpiše.
Sporazum bi pokrivao zajednički razvoj kritičnih ukrajinskih minerala i drugih prirodnih resursa, kao što su nafta i gas, navodi više medija koji se pozivaju na neidentifikovane izvore u ukrajinskoj vladi. U izveštajima se navodi da je sporazum okvir za široki ekonomski dogovor koji bi uključivao eksploataciju minerala retkih zemalja.
Nije zasad jasno da li sporazum nosi bilo kakvu specifične bezbednosne garancije SAD ili da li se Vašington obavezao da će poslati dodatnu vojnu pomoć, naveo je Rojters (Reuters).
Međutim, jedan zvaničnik ukrajinske vlade, kojeg citira AP, rekao je da se Kijev nada da će potpisivanje sporazuma obezbediti nastavak vojne podrške SAD koja je urgentno potrebna Ukrajini.
Zasad nema zvanične potvrde iz SAD, mada je predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želi da dođe u Vašington da potpiše sporazum.
"Čujem to. Čujem da dolazi u petak", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, dodajući da bi Zelenski "želeo da to potpiše sa mnom" i da je dogovor "uglavnom ispregovaran".
Blumberg (Bloomberg) je prethodno izvestio da se očekuje da će ukrajinski kabinet 26. februara preporučiti potpisivanje sporazuma, a AFP je citirao višeg ukrajinskog zvaničnika koji je rekao da vlada "radi na detaljima" i da "razmišlja o poseti Vašingtonu u petak kako bi se potpisao sporazum".
Rojters je citirao dva izvora koje nije identifikovao koja da su rekla da Zelenski planira da ode u Vašington 28. februara da se sastane s Trampom.
List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je citirao ukrajinske zvaničnike koji su rekli da je Kijev sada spreman da potpiše sporazum pošto su SAD "odustale od zahteva za pravo na 500 milijardi dolara potencijalnog prihoda od eksploatacije resursa".
List je naveo da nacrt sporazuma ne uključuje konkretne američke bezbednosne garancije za Ukrajinu od ruskog napada, što je bila jedna od pritužbi Kijeva na prethodne verzije sporazuma.
Izveštaji o postizanju dogovora usledili su manje od mesec dana pošto je Tramp 3. februara rekao da njegova administracija "nastoji da sklopi dogovor s Ukrajinom kako bi obezbedila njihove retke zemne elemente i druge stvari za ono što im dajemo" skicirajući obrise trampe: pomoć SAD, uključujući desetine milijardi dolara uglavnom vojne podrške koju je Vašington već pružio, u zamenu za pristup ključnim mineralima.
Od tada, s pojavom više detalja, sporenje oko ukrajinskih rezervi kritičnih minerala ušlo je u diskusije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji od 14. do 16. februara i oštru javnu razmenu kritika između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je rekao da je odbio početni predlog SAD delom tato što u njemu nije bilo konkretnih bezbednosnih garancija.
Čini se da je Bela kuća pojačala napore da postigne dogovor s Kijevom o kritičnim mineralima u svetlu tih događaja i Tramp je 24. februara rekao da očekuje da će Zelenski u roku od dve nedelje doći u Vašington da potpiše sporazum.
Prethodno je tog dana potpredsednica ukrajinske vlade Olha Stefanišina rekla ne mreži X da su razgovori o sporazumu u "završnoj fazi" i da su "skoro svi ključni detalji finalizovani".
Nekoliko sati kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin je iznenada dodao novi element transatlantskim diskusijama o kritičnim mineralima, u, kako je izgledalo, pokušaju da zakomplikuje put ka sporazumu SAD i Ukrajine.
On je predsedavao sastankom na visokom nivou o retkim zemnim metalima i ponudio SAD šansu za zajedničko istraživanje ruskih nalazišta, dodajući: "Nesumnjivo imamo, želim da istaknem, znatno više resursa ove vrste od Ukrajine".
Putin je govorio nakon što je Tramp pozdravio mogućnosti za blisku američko-rusku ekonomsku saradnju u slučaju mirovnog sporazuma.
On se dotakao osetljivog pitanja koje je u središtu njegovog rata protiv Ukrajine i koje će verovatno biti glavna tačka sporenja dok se nastavljaju napori da se okonča rat, navodeći da bi potencijalni poslovi istraživanja retkih zemnih elemenata mogli uključivati nalazišta u delovima istočne Ukrajine koje je okupirala Rusija, u regionu bogatom resursima poznatom kao Donbas.
Zamenica ukrajinskog premijera Julija Sviridenko rekla je 23. februara na konferenciji za novinare da se "oko 350 milijardi dolara vrednih ovih korisnih kritičnih materijala" nalazi na teritoriji koju je okupirala Rusija.
S 3,8 miliona tona, ruske rezerve retkih zemnih elemenata su pete po veličini u svetu, pokazuju podaci američkog Geološki zavod.
Glavne ruske kompanije za rudarstvo i proizvodnju retkih zemnih elemenata nacionalizovane su posle početka invazije na Ukrajinu i sada ih kontroliše Rosatom, državna nuklearna kompanija, koja ima jake veze s bliskim Putinovim saradnikom Mihailom Kovalčukom, izvestila je 25. februara Sistema, istraživačka jedinica Ruskog servisa RSE.
Retki zemni elementi su klasa s više od oko 17 minerala – među kojima su itrijum, cerijum i lantan – koji se nalaze u tragovima na celoj površini Zemlje. Za njima vlada sve veća potražnja zbog upotrebe u proizvodima kao što su baterije, računari, pametni telefoni, magneti i električni automobili i oružje visoke tehnologije.
Ukrajinski mineralni resursi
Ukrajina navodi da ima rezerve polovine od 50 minerala koje su SAD označile kao "kritične za ekonomiju i nacionalnu bezbednost", što je šira kategorija koja uključuje litijum i titanijum, kao i uobičajenije mineralne resurse poput uglja, rude gvožđa, nafte i gasa.
Tramp je jasno stavio do znanja da bi sve ovo moglo biti uključeno u dogovor: "Želim da nam daju nešto za sav novac koji smo dali", rekao je ranije ove nedelje. "Tražimo retke zemne minerale i naftu – sve što možemo da dobijemo".
Američki zvaničnici su rekli da bi sporazum o mineralima poboljšao bezbednost Ukrajine jer bi SAD želele da zaštite svoje interese, a Zelenski je naglasio da su Kijevu potrebne snažne i pouzdane bezbednosne garancije u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma.
Pored zabrinutosti oko bezbednosnih garancija, iznosi koje su SAD pominjale su takođe izazvale konsternaciju u Kijevu. Tramp je ranije ovog meseca rekao da želi "ekvivalent u retkim zemnim mineralima u vrednosti od oko 500 milijardi dolara".
Vašington je predložio novi nacrt sporazuma pošto je odbijen prvobitni koji je zahtevao da Ukrajina doprinese dok ne dostigne taj iznos.
Zelenski je istakao da je iznos američke ratne pomoći dosad daleko ispod 500 milijardi dolara i da je veliki deo novca otišao u američkim proizvođačima oružja.
Do septembra je Kongres izdvojio 174,2 milijarde dolara hitnog dodatnog finansiranja za potrebe u vezi sa Ukrajinom, od čega je 64 odsto otišlo u Ministarstvo odbrane SAD i na račune povezane s odbranom, pokazuju podaci Istraživačke službe Kongresa.
Fajnenšl tajms je naveo da je video "konačnu verziju" sporazuma, za koji je rekao da je datiran na 24. februara i da nije uključivao zahtev o 500 milijardi dolara.
Sporazum bi "uspostavio fond u koji bi Ukrajina davala 50 odsto prihoda od 'buduće monetizacije' državnih mineralnih resursa, uključujući naftu i gas i prateću logistiku", navodi list, a fond bi "ulagao u projekte u Ukrajini".
Prema pisanju lista, sporazum isključuje mineralne resurse koji već doprinose ukrajinskoj državnoj kasi, "što znači da neće pokrivati postojeće aktivnosti Naftogasa ili Ukrnafte, najvećih ukrajinskih proizvođača gasa i nafte".
Iako nacrt ne uključuje posebne bezbednosne garancije, AFP je citirao "visokog ukrajinskog izvora" koji je rekao da "postoji opšta klauzula koja kaže da će Amerika ulagati u stabilnu i prosperitetnu suverenu Ukrajinu, da radi na trajnom miru i da Amerika podržava napore da se garantuje bezbednost".
Postojeći memorandum Ukrajine i EU
U jeku tenzija između SAD i EU oko Rusije i rata u Ukrajini, novinska agencija AFP je prenela da je zvaničnik EU rekao da je Brisel predložio poseban sporazum EU i Ukrajine tokom posete Kijevu predsednice Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Layen) 24. februara, na treću godišnjicu početka invazije.
"Dvadeset i jedan od 30 kritičnih materijala koji su potrebni Evropi može da obezbedi Ukrajina u partnerstvu na kome svi dobijaju", rekao je evropski komesar za industrijsku strategiju Stefan Sežurne (Stephane Sejourne). "Dodana vrednost koju Evropa nudi je to što nikada nećemo zahtevati dogovor koji nije obostrano koristan".
Međutim, portparol Evropske komisije Tomas Regnijer (Thomas Regnier) rekao je 25. februara da "nema predloga" EU, dodajući da Unija ima partnerstvo sa Ukrajinom po pitanju kritičnih minerala od potpisivanja memoranduma o razumevanju 2021.
Fon der Lejen je "ponovo potvrdila posvećenost sprovođenju tog memoranduma o razumevanju i ubrzanju rada na jačanju našeg obostrano korisnog partnerstva", rekao je on. "Kao što vidite, ovde se zaista radi o saradnji s Ukrajinom, a ne nekakvoj konkurenciji sa SAD".
Govoreći za RSE pod uslovom da mu se ne navodi ime, visoki zvaničnik EU je rekao da bi bio "iznenađen" ako bi Fon der Lejen i Evropska komisija "poželeli da se suprotstave SAD u ovome."