Evropski zastupnik Tonino Picula posetiće Srbiju naredne nedelje, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz izvora u ovoj instituciji.
Biće ovo prva poseta Picule od kada je on krajem prošle godine imenovan za stalnog izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu (EP).
Imenovanje Picule i njegove izjave koje su usledile, naišle su na oštre reakcije beogradskih zvaničnika.
Za sada nije poznato ko će biti Piculini sagovornici tokom njegove posete zemlji.
Poseta Srbiji će uslediti nakon što će spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta raspravljati o nacrtu izveštaja o Srbiji. Autor tog izveštaja je Tonino Picula.
Rasprava je zakazana za četvrtak, 20. februar.
Biće ovo prvi zvanični dokument jedne evropske institucije u kojem će se najoštrije osuditi nasilni napadi na mirne demonstrante, te će se izraziti zabrinutost što su neki od demonstranata uhapšeni i što je protiv njih pokrenut sudski postupak.
Kako stoji u nacrtu ovog izveštaja koji će biti objekat rasprave na spoljnopolitičkom komitetu, Evropski parlament će pozvati diplomatska predstavništva Evropske unije (EU) i država članica da nastave da prate pravne slučajeve koji su u toku u vezi s protestima.
"EP oštro osuđuje nepotkrijepljene navode srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje studentskih protesta u cilju pokretanja 'obojene revolucije'. Oštro osuđuje, u tom kontekstu, nezakonita hapšenja i proterivanja državljana EU i javno otkrivanje, od strane osuđenih ratnih zločinaca, lične podatke građana EU", stoji u nacrtu izveštaja o Srbiji.
U ovom dokumentu se izražava duboka zabrinutost zbog sistemskih pitanja koja su istakli studentski protesti u Srbiji, kao što su pitanja koja se odnose na građanske slobode, institucionalnu i finansijsku transparentnost i odgovornost.
Ovim izveštajem će Evropski parlament izraziti iskreno saučešće porodicama 15 žrtava koje su izgubile živote nakon urušavanja nadstrešnice novosadske železničke stanice 1. novembra 2024. godine. Poziv će uputiti nadležnim vlastima u Srbiji na otvaranje potpunog i transparentnog pravnog postupka nakon istrage koju vode organi vlasti.
Dokumentom će se pozvati Vlada Srbije da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija; pozvaće se vlasti da istraže i krivično gone sve slučajeve govora mržnje, klevetničkih kampanja i strateških tužbi protiv novinara.
Naglasiće se važnost stvaranja okvira koji omogućava organizacijama civilnog društva da rade slobodno i učestvuju u kreiranju politike na inkluzivne i smislene načine.
Biće upućen poziv Srbiji da se bori protiv dezinformacija, uključujući manipulativne anti-EU narative i, posebno, kampanje dezinformisanja koje sponzoriše država; osuđuje otvaranje kancelarije RT (bivši Russia Today u Beogradu i pokretanje onlajn vesti RT službe na srpskom jeziku.
O evropskim integracijama
U nacrtu izveštaja se žali zbog činjenice da nije postignut napredak u Poglavlju 31, jer Srbije nije promenila kurs usklađivanja sa spoljnopolitičkim stavovima EU.
"EP poziva Srbiju da se sistematski i bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji", kaže se u nacrtu izveštaja. Primećuje se napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU te se poziva na potpuno usklađivanje.
Evropski parlament će ponoviti stav da ukupni tempo pristupnih pregovora između Beograda i Brisela i dalje zavisi od opipljivog napretka u osnovama i dijalogu Beograda i Prištine, pored usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
U ovom dokumentu se primećuju "tekući izazovi" u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, "uključujući neprimeren uticaj na pravosuđe".
Napominje se da je postignut ograničen napredak u borbi protiv korupcije uprkos usvajanju nove strategije za borbu protiv korupcije za period 2024-2028 te se izražava zabrinutost da korupcija još uvijek prevladava u mnogim područjima.
Evropski parlament će pozdraviti pluralistički sastav nove Skupštine Srbije sa većom zastupljenošću političkih partija, te napominje da su prevremeni izbori i privremeni prekid u funkcionisanju vlade i parlamenta ometali napredak u reformama.
Kako stoji u nacrtu izveštaja EP ponavlja svoju spremnost da podrži Narodnu skupštinu i njene poslanike u demokratskim procesima u vezi sa evropskim putem Srbije koristeći postojeće instrumente i inicijative Evropskog parlamenta za podršku demokratiji.
O dijalogu Srbije i Kosova
U nacrtu izveštaja o Srbiji se ponavlja da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni elementi procesa proširenja.
Izražava se puna podrška dijalogu koji vodi EU i pozdravlja se imenovanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine.
"EP ponavlja važnost konstruktivnog angažmana vlasti i Srbije i Kosova u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji. Poziva i Kosovo i Srbiju da izbegavaju jednostrane akcije koje bi mogle da eskaliraju tenzije. Poziva da se svi dosadašnji sporazumi poštuju i u potpunosti sprovedu, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom", navodi se u nacrtu ovog izveštaja.
U tom smilsu se poziva šefica evropske diplomatije Kaja Kallas kao i Evropska komisija da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju procesa dijaloga.
Procedure nakon predstavljanja izveštaja
Tonino Picula će 20. februara predstaviti nacrt izveštaja u spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta. Nakon rasprave koja će uslediti, zastupnici, imaju određeni vremenski rok da predlože amandmane kojim će se dopuniti izveštaj.
Predloženi amandmani će biti izglasani ponovo u spoljnopolitičkom komitetu gde treba da se glasa o celokupnom, dopunjenom dokumentu.
Nakon usvanjanja u spoljnopolitčkom komitetu, o izveštaju će kasnije, sredinom godine, glasati svi zastupnici EP na plenarnoj sednici, kada izveštaj dobije verziju Rezolucije EP o Srbiji.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za EU institucije i države članice.
