Teofil Pančić bio je jedan od simbola nedeljnika "Vreme", ocenio je Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika za koji je Pančić pisao od početka karijere 1993. do poslednjeg teksta.
"Teofil je bio najznačajniji književni kritičar u cijeloj Jugoslaviji proteklih 30 godina. Teofil je bio je talentiran pisac koji nema prethodnika i koji neće imati naslednika. Rupa nakon Teofila neće biti zatvorena", naveo je Švarm.
Na komemoraciji novinaru, kolumnisti i uredniku "Vremena" Teofilu Pančiću, Švarm je prisećajući se svog kolege rekao da je Teofil bio dobar čovek koji bi vam "dao košulju sa leđa, ali vam nikad ne bi posudio knjigu".
"Danas u Srbiji gledamo etičku revoluciju, gledamo mlade studente koji govore ono što je Teofil zastupao svih ovih decenija", dodao je Švarm.
Teofil Pančić pisao je za brojne listove i portale iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije. Bio je i dugogodišnji kolumnista Radija Slobodna Evropa.
Pisac Ante Tomić je govoreći o popularnosti Pančića u Hrvatskoj, rekao da je on u Srbiji za sve bio Teofil, a da su ga u Hrvatskoj zvali kraće, prisnije Teo.
"Teofil i Teo bile su dvije osobe. Bolno su se rascijepili u jesen 91. Fizički je Teofil s ocem otišao u Beograd, a duhovni Teo zauvijek je ostao u Zagrebu", naveo je Tomić.
Tomić je rekao da je Teofil Pančić svakim svojim tekstom branio ljudskost od nasilja političkih ideja.
"Sve ovo što se danas u Srbiji događa, on je već jednom vidio u 80-ima. Dobro je poznavao onaj zanos i ljepotu kada jedna diktatura ide svome kraju, ali nije nažalost stigao u tome dulje uživat", dodao je.
Opisujući svog prijatelja, Tomić je naveo da je Teofil Pančić bio "sama vrlina".
"Fantastično obrazovan, bez truna oholosti, đavolje duhovit, ali sa anđeoskim srcem. Pametan, pošten, topao, suosjećajan i solidaran", rekao je Tomić.
Reditelj Želimir Žilnik seća se Teofila Pančića kao "unikatnog, svežeg i inteligentnog".
"Mi smo se u Novom Sadu upoznali, odmah sam ga video kao jednog interesantnog, obaveštenog i temeljnog mladića, koji me je saleteo sa pitanjima kako sam uspeo krajem osamdesetih godina da snimim film o tzv. antibirokratskoj revoluciji", ispričao je Žilnik.
Novinar Nedim Sejdinović rekao je da je pozicija Teofila Pančića bila vrlo jasna – uvek protiv rata, nacionalizma, primitivizma, uvek za demokratske, civilizovane vrednosti, ali da je znao da bude kritičan i prema delu javnosti kojoj je pripadao.
"Bio je detinjast, a to je bilo povezano sa neverovatnom životnom energijom", rekao je Sejdinović.
Dodao je da je Teofil Pančić uvek za sebe govorio da je bio Vojvođanin.
"Ne samo zato što je poreklom iz Bačke, nego zato što je Vojvodinu doživljavao kao susret raznih kultura. Istovremeno je bio jugonostalgičan, Jugoslaviju je doživljavao kao jugoslovenski kulturi prostor", rekao je Sejdinović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić rekao je da je Pančić ostavio iza sebe toliko toga dobro napisanog kao da je živeo dva života.
"Njegovi su nam tekstovi bili neophodna doza zdrave logike i sjajne rečitosti da bi se obodrili i pregurali dane i nedelje", naveo je Bodrožić.
Teofil Pančić dobitnik je brojnih domaćih i regionalnih nagrada, kao što su "Jug Grizelj", "Vitez poziva", "Srđan Aleksić"… Većina nagrada koje je dobio dodeljuju se za hrabrost, novinarsku ili ljudsku, podsetio je nedeljnik "Vreme".
Osim zbirki političkih kolumni, u Pančićevoj bibliografiji je i nekoliko knjiga u kojima su sabrani tekstovi koji se bave savremenom književnom produkcijom, ovdašnjom i inostranom – "Na hartijskom zadatku" i "Pepeo bez bašte".
Ispraćaj na kremaciju Teofila Pančića biće u subotu 8. februara na Novom groblju u Novom Sadu.
Teofil Pančić preminuo je u noći između 3. i 4. februara posle duge i teške bolesti u Novom Sadu.
