Umetnici regije, odmah posle nedavnih ratova, počeli su uspostavljati kriterije koje, na žalost, političke elite nisu bile u stanju slediti. Gostovanja na festivalima i saradnja na zajedničkim projektima - postali su već uobičajena regionalna praksa.
Ratovi, podele, mržnja, etničke razlike i predrasude - koje neverovatno teško napuštaju ovaj prostor, u svetu pozorišta imaju potpuno drugačiju dimenziju – dimenziju sagledavanja i razračunavanja sa zlom koje je u narodima Balkana ostavilo duboke i bolne tragove.
Ne čekajući signale i poteze onih čiji je to posao, umetnici su odmah krenuli u uspostavljanje pokidanih veza.
„Nije se oružje ni dovoljno utišalo, a već smo imali jednu predstavu iz Hrvatske”, kaže Jovan Ćirilov, umetnički direktor BITEF-a.
Jovan Ćirilov
Ta praksa je nastavljena i u godinama koje su dolazile, ali ne kao nekakav princip, već, kao što kaže Ćirilov: „Kao jedna organska potreba.”
Upravo u trenucima aktuelne, obnovljene eskalacije nesporazuma i konfrontacija na relaciji Beograd – Priština, u BITEF teatru teku završne pripreme pozorišnog komada „Patriotski hipermarket" - o životu Srba i Albanaca sa Kosova, prema zajedničkom scenariju Minje Bogavac i Jetona Neziraja. Reditelj predstave je Dino Mustafić.
„Ušao sam vrlo emotivno u projekt sa velikom odgovornošću spram teme i sa svojevrsnom empatijom zato što znam koliko je ovo što ćemo mi govoriti bolno i važno jer ima elemente suočavanja sa prošlošću, zabludama, stereotipom, raznim oblicima diskriminacije, šovinizma i nacionalizma, sa manipulacijom osećanja i patriotizma“, kaže Mustafić.
Predstava „Patriotski hipermarket” je dvojezična, a nastala je na temelju serije intervjua koje je zabeležila Asocijacija „Kulturanova“, istražujući uspomene kosovskih Srba i Albanaca, njihove poglede na svet i razmišljanja o budućnosti.
„To je bukvalno dokumentaristički pristup. Kao što je i naša situacija realna, tako je i naša predstava realna. Mnoge stvari su dovedene do nekih apsurda i kada se pogleda, onda se apstrahuje od te priče, ko je više kriv - Srbi ili Albanci. Sve vreme nešto razmišljamo da li je priča anti-srpska ili anti-albanska, a ja bih rekao da je i anti-srpska i anti-albanska, zato što pokazuje neke gnusne stvari koje su radili i jedni i drugi, neke mnogo nepotrebne stvari”, pojašnjava Dragan Simeunović, izvršni producent predstave.
Višenacionalna kombinacija
Predstave iz zemalja bivše Jugoslavije već su uobičajena praksa na Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (BITEF), a ove godine su u posebnom fokusu. To, možda, najbolje ilustruje stih iz himne bivše zajedničke države - Proklet bio izdajica svoje domovine - kako je nazvana predstava reditelja Olivera Frljića, koju u Beograd donosi Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane.
O fokusu na region – Jovan Ćirilov kaže:
„Veoma je zanimljivo da u većini tih predstava, oko desetak njih, nisu čisto nacionalne kombinacija. Recimo imamo slovenački ansambl a hrvatskog redatelja Frljića, koji je sada u fokusu interesovanja, ili bosanskog pisaca Sidrana i tog istog Frljića sa Ateljeom 212, tako da imamo tri nacionalnosti.“
Kokan Mladenović
Tokom protekle sezone, beogradski Atelje 212 nametnuo se kao lider ex-YU saradnje i uspostavljanja jedinstvenog kulturnog prostora. Reditelj i upravnik Ateljea, Kokan Mladenović, i za ovu sezonu najavljuje intenzivnu komunikaciju sa pozorišnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji:
„Tu pre svega mislim na sarajevski MESS, kojeg zatvaramo 9. oktobra predstavom Otac na službenom putu, 7. oktobra smo u Zagrebu na Gavellininm večerima sa Gospodom Glembajevima. Očekuje nas MOT u Skoplju 25. septembra. Bićemo i dobri domaćini raznim pozorištima od Skoplja do Briona.”
Kokan Mladenović upravo režira komad „Zbogom SFRJ”, koji, kroz intimnu i tužno-smešnu priču, govori o raspadu te zemlje, ali najavljuje i ponovnu saradnju sa Oliverom Frljićem, koji je u ovom pozorištu režirao predstavu „Otac na službenom putu”.
„Oliver će režirati Aristofanove ptice, iznova napisane perom Gorana Stefanovskog, jednog velikog autora bivše Jugoslavije. Biće tu Elmir Jukić iz Sarajeva sa dramatizacijom priče Aleksandra Hemona - Ljubav i prepreke. Trudimo se u svemu što radimo da ne razmišljamo samo o - domaćem tržištu -, nego da svi ti naši pozorišni proizvodi budu na mnogo širem području, a to znači bar prostor bivše Jugoslavije”, kaže Mladenović.
Snažan regionalni predznak pokušava da utisne i Narodno pozorište iz Užica, gde – u zavisnosti od prilika - još uvek egzistira Jugoslovenski pozorišni festival.
U čast pola veka od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, na pozorišnu scenu sada stiže „Prokleta avlija“, koprodukcijski projekat teatara iz Virovitice, Užica i Tuzle. Premijera omaža slavnom književniku, najavljena kao sudbinska metafora tri države koje Andrićev opus svojataju kao svoju kulturnu baštinu, bila je ovog petka u Virovitici.
„Mislim da smo na dobrom putu da na jedan dublji, ne samo formalni način, radimo nekoliko stvari - da vršimo decentralizaciju kulturnih zbivanja, ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, i da sa tom predstavom krenemo putevima kojima je Ivo Andrić išao u svom diplomatsko-umetničkom životu i radu”, navodi Zoran Stamatović, direktor Pozorišta.
Stamatović kaže da su, pored uspostavljanja snažnije kulturne saradnje u regionu, od izuzetnog značaja susreti i međusobni razgovori o svakodnevnim, običnim životnim problemima:
„Mislim da je u tom dobrom razgovoru i dobroj atmosferi dobar put u pronalaženju pravih rešenja u svim državama bivše države i ovog regiona. Verujte, suprotstavljajući se i uzalud gurajući kola uzbrdo ili nizbrdo, nećemo postići ništa. Ovim dobrim razgovorima koji su realni i mogući postižemo da se stvori dobra atmosfera i za – ozbiljnije - teme jer smatram da su ove svakodnevne teme najozbiljnije. Te teme čine život realnim i mogućim, a velike političke teme, kad se stvore uslovi, biće nebitne i jednostavno će ih rešavati ljudi zaduženi za to, izabrani na izborima.”
Ratovi, podele, mržnja, etničke razlike i predrasude - koje neverovatno teško napuštaju ovaj prostor, u svetu pozorišta imaju potpuno drugačiju dimenziju – dimenziju sagledavanja i razračunavanja sa zlom koje je u narodima Balkana ostavilo duboke i bolne tragove.
Ne čekajući signale i poteze onih čiji je to posao, umetnici su odmah krenuli u uspostavljanje pokidanih veza.
„Nije se oružje ni dovoljno utišalo, a već smo imali jednu predstavu iz Hrvatske”, kaže Jovan Ćirilov, umetnički direktor BITEF-a.
Upravo u trenucima aktuelne, obnovljene eskalacije nesporazuma i konfrontacija na relaciji Beograd – Priština, u BITEF teatru teku završne pripreme pozorišnog komada „Patriotski hipermarket" - o životu Srba i Albanaca sa Kosova, prema zajedničkom scenariju Minje Bogavac i Jetona Neziraja. Reditelj predstave je Dino Mustafić.
„Ušao sam vrlo emotivno u projekt sa velikom odgovornošću spram teme i sa svojevrsnom empatijom zato što znam koliko je ovo što ćemo mi govoriti bolno i važno jer ima elemente suočavanja sa prošlošću, zabludama, stereotipom, raznim oblicima diskriminacije, šovinizma i nacionalizma, sa manipulacijom osećanja i patriotizma“, kaže Mustafić.
Predstava „Patriotski hipermarket” je dvojezična, a nastala je na temelju serije intervjua koje je zabeležila Asocijacija „Kulturanova“, istražujući uspomene kosovskih Srba i Albanaca, njihove poglede na svet i razmišljanja o budućnosti.
„To je bukvalno dokumentaristički pristup. Kao što je i naša situacija realna, tako je i naša predstava realna. Mnoge stvari su dovedene do nekih apsurda i kada se pogleda, onda se apstrahuje od te priče, ko je više kriv - Srbi ili Albanci. Sve vreme nešto razmišljamo da li je priča anti-srpska ili anti-albanska, a ja bih rekao da je i anti-srpska i anti-albanska, zato što pokazuje neke gnusne stvari koje su radili i jedni i drugi, neke mnogo nepotrebne stvari”, pojašnjava Dragan Simeunović, izvršni producent predstave.
Višenacionalna kombinacija
Predstave iz zemalja bivše Jugoslavije već su uobičajena praksa na Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (BITEF), a ove godine su u posebnom fokusu. To, možda, najbolje ilustruje stih iz himne bivše zajedničke države - Proklet bio izdajica svoje domovine - kako je nazvana predstava reditelja Olivera Frljića, koju u Beograd donosi Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane.
O fokusu na region – Jovan Ćirilov kaže:
„Veoma je zanimljivo da u većini tih predstava, oko desetak njih, nisu čisto nacionalne kombinacija. Recimo imamo slovenački ansambl a hrvatskog redatelja Frljića, koji je sada u fokusu interesovanja, ili bosanskog pisaca Sidrana i tog istog Frljića sa Ateljeom 212, tako da imamo tri nacionalnosti.“
„Tu pre svega mislim na sarajevski MESS, kojeg zatvaramo 9. oktobra predstavom Otac na službenom putu, 7. oktobra smo u Zagrebu na Gavellininm večerima sa Gospodom Glembajevima. Očekuje nas MOT u Skoplju 25. septembra. Bićemo i dobri domaćini raznim pozorištima od Skoplja do Briona.”
Kokan Mladenović upravo režira komad „Zbogom SFRJ”, koji, kroz intimnu i tužno-smešnu priču, govori o raspadu te zemlje, ali najavljuje i ponovnu saradnju sa Oliverom Frljićem, koji je u ovom pozorištu režirao predstavu „Otac na službenom putu”.
„Oliver će režirati Aristofanove ptice, iznova napisane perom Gorana Stefanovskog, jednog velikog autora bivše Jugoslavije. Biće tu Elmir Jukić iz Sarajeva sa dramatizacijom priče Aleksandra Hemona - Ljubav i prepreke. Trudimo se u svemu što radimo da ne razmišljamo samo o - domaćem tržištu -, nego da svi ti naši pozorišni proizvodi budu na mnogo širem području, a to znači bar prostor bivše Jugoslavije”, kaže Mladenović.
Snažan regionalni predznak pokušava da utisne i Narodno pozorište iz Užica, gde – u zavisnosti od prilika - još uvek egzistira Jugoslovenski pozorišni festival.
U čast pola veka od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, na pozorišnu scenu sada stiže „Prokleta avlija“, koprodukcijski projekat teatara iz Virovitice, Užica i Tuzle. Premijera omaža slavnom književniku, najavljena kao sudbinska metafora tri države koje Andrićev opus svojataju kao svoju kulturnu baštinu, bila je ovog petka u Virovitici.
„Mislim da smo na dobrom putu da na jedan dublji, ne samo formalni način, radimo nekoliko stvari - da vršimo decentralizaciju kulturnih zbivanja, ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, i da sa tom predstavom krenemo putevima kojima je Ivo Andrić išao u svom diplomatsko-umetničkom životu i radu”, navodi Zoran Stamatović, direktor Pozorišta.
Stamatović kaže da su, pored uspostavljanja snažnije kulturne saradnje u regionu, od izuzetnog značaja susreti i međusobni razgovori o svakodnevnim, običnim životnim problemima:
„Mislim da je u tom dobrom razgovoru i dobroj atmosferi dobar put u pronalaženju pravih rešenja u svim državama bivše države i ovog regiona. Verujte, suprotstavljajući se i uzalud gurajući kola uzbrdo ili nizbrdo, nećemo postići ništa. Ovim dobrim razgovorima koji su realni i mogući postižemo da se stvori dobra atmosfera i za – ozbiljnije - teme jer smatram da su ove svakodnevne teme najozbiljnije. Te teme čine život realnim i mogućim, a velike političke teme, kad se stvore uslovi, biće nebitne i jednostavno će ih rešavati ljudi zaduženi za to, izabrani na izborima.”