Samoubistvo direktora srednje škole u Mariboru, nakon što su učenici postavili na Internet snimak njegovog seksualnog odnosa sa profesorkom matematike, ponovo je aktuelizovao pitanje - dokle seže granica zadiranja u nečiju privatnost?
Dvoje profesora je tvrdilo da je snimak montaža. Međutim, zbog velikog pritiska javnosti na društvenim mrežama, kao i tabloidnog pisanja medija, direktor je izvršio samoubistvo.
Povodom ovog slučaja čula su se i mišljenja da je potez učenika bio legitiman jer su postavili snimak seksualnog odnosa dva profesora u prostorijama škole, dakle u javnom prostoru, gde se od njih očekuje da učenicima budu i profesionalni, ali i moralni uzor.
Međutim, pitanje je da li se mogu neovlašćeno postavljati na Internet sadržaji iz nečijeg privatnog života bez odobrenja dotične osobe, kao i kako to sprečiti?
Pojava Interneta je nagoveštavala carstvo slobode, ali se praksa često kreće između "digitalnog nadzora" i "digitalne džungle".
S jedne strane, kritičari smatraju da bi nekadašnji diktatori mogli da zažale za mogućnostima koje sada postoje za kontrolu ljudi. Takvi stavovi su učestali nakon prošlogodišnjeg slučaja Edvarda Snoudena, nekadašnjeg pripadnika američke bezbednosne službe (NSA), koji je tvrdio da ova institucija nadgleda komunikaciju, uključujući i privatnu, širom sveta.
Naši statusi i fotografije na društvenim mrežama lako su dostupni raznim službama, uključujući i tajnim, a istovremeno mogu da se koriste za reklamiranje.
Zbog toga su Francuska, Španija i Nemačka novčano kaznile najvećeg Internet pretraživača na svetu Googl, jer je kršio pravila o zaštiti privatnosti.
Kako ističe Andrej Diligenski, jedan od autora knjige "Facebook i pravo", živimo u vremenu kada smo svi samo fajl, naše životne aktivnosti arhiviraju u velike servere, "a društvene mreže nas poznaju bolje i od nas samih".
Zarad profita ne biraju se sredstva. Tako je tabloid News of the World iz medijske imperije Ruperta Mardoka ugašen pre nekoliko godina nakon što je utvrđeno da su njegovi novinari hakerisali mobilne telefone poznatih ličnosti o kojima su pisali, pa i čak i jedne žrtve ubistva.
Nedavno je izvršen najveći hakerski upad u svetu šoubiznisa, kada su u javnosti procurele obnažene fotografije, pa čak i video klipovi, sa lascivnim scenama poznatih lica kao što su Dženifer Lorens, Avril Lavinj, Kejt Apton.
Objavljene su fotografije 423 estradnih zvezda na web stranici 4chan. Pretpostavlja se da je material ukraden sa servisa iCloud.
S druge strane, anonimnost koju pruža Internet - osim podsticanja komunikacije među usamljenima i udaljenima ("intimnost na distancu") - istovremeno omogućava bestijalne napade, počev od uvreda, diskvalifikacija, pa čak i pretnji, često nekažnjeno jer su zakoni nedorečeni, a tamo gde i postoje teško ih je primeniti jer nije lako ući u trag onima koji ih krše.
Balkan: Internet i privatnost
Slovenačka javnost je u šoku nakon samoubistva direktora srednje škole. Policija istražuje ko je postavio snimak na Internet. U Udruženju novinara ističu da je reč o medijskom ubistvu. Enis Zebić donosi priču "Medijsko ubojstvo: Slučaj ravnatelja mariborske škole".
Da u Crnoj Gori nečija privatnost itekako može biti zloupotrebljena, najslikovitije je pokazao brutalni napad tabloida Informer na izvršnu direktoricu MANS-a, Vanju Ćalović, što je izazvalo oštre reakcije brojnih domaćih i međunarodnih organizacija. Sud je u dva navrata zabranjivao već objavljene tekstove uperene protiv Ćalovićke, ali to kao da nije zaustavilo tabloid da dalje najbrutalnije zadire u njenu privatnost. Šta piše u zakonima a koliko u stvarnom životu građani Crne Gore uspevaju da sačuvaju svoju privatnost od sličnih zloupotreba. Više pojedinosti u tekstu Predraga Tomovića "Zadiranje u privatnost zarad političko-ekonomskih interesa".
Krađe ličnih podataka sa društvenih mreža, objavljivanje kompromitujućih fotografija i snimaka, šikaniranje, verbalno uznemiravanje na Facebooku ili Twitter - samo su neki od oblika zloupotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija, sa kojima se suočavaju korisnici "mreže svih mreža" i u Srbiji. Institucionalni okvir u ovim slučajevima je anahron i zakržljao, pa građani ostaju u sivoj zoni - ističu sagovornici Dušana Komarčevića u priči "Bespuća virtuelnog sveta".
Sve veći broj građana u BiH koristi društvene mreže, međutim malo njih zna kakvim opasnostima je izloženo. Česte su zloupotrebe kao što su krađe identiteta, te lažno predstavljanje. Svemu tome doprinosi i slabašna legislativa. Međutim, društvene mreže odigrale su važnu ulogu tokom protesta građana, ali i poplava. Zahvaljujući njima, mnogi životi su spašeni. Pročitajte tekst Selme Boračić "Lice i naličje društvenih mreža".
Na socijalnim mrežama na Kosovu, u poslednje vreme, sve su učestaliji sadržaji i prepiske ispunjeni govorom mržnje i uvredama. To je posebno bilo uočljivo nakon fudbalske utakmice Srbije i Albanije, ali i ubistva srpskog državljanina u Istanbulu. Stručnjaci kažu da na Kosovu to ne može da se kontroliše zbog nepostojanja zakona. Amra Zejneli donosi priču "Zloupotreba društvenih mreža".
