Zvuči paradoksalno ali su mediji danas u Srbiji pod jačim političkim uticajem nego u Miloševićevom režimu jer su tada barem neki, doduše retki, bili nezavisni.
Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, stoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija, jer pod snažnim pritiskom političkih krugova mediji prećutkuju događaje, ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno.
Isto tako postoji saglasnost o tome da se podaci iz izveštaja koji to dokumentuju ne komentarišu, tvrdi predsednica Saveta Verica Barać.
„Očigledno je da je vlast zajedno sa drugima uspela da potpuno kontroliše sve informacije, očigledno je da to što smo mi u izveštaju napisali i otkrili mnogima ne odgovara a posebno ne odgovara državnim institucijama jer smo mi pokazali kako oni u stvari kontrolišu i zarobljavaju medije koji ide iz budžeta“, kaže Baraćeva.
Savet je utvrdio da među 30 najznačajnih medija u Srbiji za čak 18 njih pravi vlasnici nisu poznati domaćoj javnosti a razlog tome je, pre svega, prisustvo ofšor kompanija u vlasničkim strukturama medija što ima za cilj da se pravi vlasnici sakriju a time i interesi tih medija.
Tako TV Prva, TV B92, Radio B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sa dozvolom za emitovanje na prostoru čitave države, ali i štampani mediji Večernje novosti i Pres, za direktne vlasnike imaju preduzeća registrovana na Kipru, dok TV Avala i nedeljnik Standard imaju nepoznate vlasnike u Austriji.
Pored tih medija postoji značajna grupa medija sa nedovoljno transparentnim domaćim kapitalom, gde iza formalnih vlasnika, uglavnom stoje neki domaći biznismeni ili političari, navedeno je u izveštaju.
“Ono što je zaprepašćujuće je da mediji pošto-poto žele da sakriju svog vlasnika, drugi problem je uticaj državnih institucija kroz ogromna budžetska izdvajanja i treći problem je veliki problem RTS-a koji treba da bude javni servis pod kontrolom građana a politički uticaj na taj servis je jako veliki”, objašnjava Baraćeva.
Vlast preko oglašivača i marketinga, koje za privatne emitere i izdavače predstavlja osnovni izvor prihoda, utiče na način izveštavanja i uredjivačku politiku, kaže se dalje u izveštaju. Najviše sredstava medijima je plasirano kroz različite vrste kampanja, koje najčešće nemaju humanitarni karakter, kako to predviđa Zakon o oglašavanju, već karakter promocije rada ministarstava. Tako se kao jedan od primera navodi kampanja Ministarstva za životnu sredinu “Očistimo Srbiju”.
Mediji deo koruptivnog sistema
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da izveštaj Saveta pokazuje da su mediji deo koruptivnog sistema.
Vukašin Obradović
"To je pokazano kroz izveštaj na najbolji mogući način kroz sredstva koja su se na razne načine ulivala kroz medije. Međutim, ključno je pitanje zašto su mediji postali deo tog sistema. Ja se plašim da je odgovor vrlo jednostavan. Država je naterala medije da biraju između dve krajnosti, ili će postati deo tog sistema koji se može nazvati i otvorenom korupcijom ili će se pogasiti. Država sa svojim resursima preko ministarstava i javnih preduzeća raspolaže sa četvrtinom tog finansijkog kolača koji se deli na sve medijske aktere“, navodi Obradović.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije poklopio se sa usvajanjem vladine medijske strategije čije pojedine odredbe ne ulivaju poverenje novinarskim udruženjima da će se država odreći vlasništva i uticaja nad medijima. Obećanje da će se država povući iz vlasničke strukture medija u naredne dve godine zamagljeno je najavom o osnivanju regionalnih javnih servisa.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da izveštaj saveta baca novo svetlo na medijsku strategiju.
„Mi imamo praktično sistemski ugrađenu korupciju, to je potuno tačno. I ako to tako ostane sve naše dalje nade da će se demokratski transformisati naš medisjki sistem neće biti ostvarene“, ocenjuje Veljanovski.
Značajno mesto na tržištu reklama imaju agencije koje su u vlasništvu visokih funkcionera Demokratske stranke (DS) i bliskih saradnika Predsednika Republike Borisa Tadića. Savet je analizirao uticaj koji na medije imaju agencije Meken Erikson grupe u vlasništvu Srđana Šapera, i agencije Multikom i Direct media, u kojima udeo u vlasništvu ima Dragan Đilas, gradonačelnik
Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke, jer pored otkupljivanja reklamnog prostora od medija, posluju i sa većim brojem državnih institucija, odnosno budžetskih korisnika.
Kako sada izgleda medijsko tržište najbolje svedoči primer portala E – novine koji se zbog oštrog kritičkog stava prema vlasti već godinama bori za opstanak. Ljiljana Jokić Kaspar, novosadska spisateljica i kolumnistkinja E – novina kaže da sloboda medija ne postoji.
„Dovoljno smo već unakaženi i uništeni da ne postoji apsolutno sloboda medija tako da će nam trebati malo da se vratimo čak na Miloševićevo vreme jer ni u njegovo vreme nije bilo toliko uticaja države na medije bar su neki bili slobodni za razliku od današnjih. To je u praksi to je vrlo, vrlo bolesno, patološki. Mi na primer jednostavno ne možemo da se oglašavamo, ne možemo da dobijemo reklame“, kaže Ljiljana Jokić Kaspar.
Sa takvom kontrolom informacija nema mogućnosti za slobodne izboe, zaključuje predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, jer građani nemaju minimum informacija o vlasti koju treba da kontrolišu i kojoj treba da odlučuju.
