Dostupni linkovi

Solomon: U Srbiji država mora da izađe iz medija


Dragana Solomon u studiju RSE
Dragana Solomon u studiju RSE
Poslednja ozbiljna kritika na račun medijske scene u Srbiji stigla je nedavno iz Strazbura. Uz podsećanje na izuzetan značaj jakih i nezavisnih medija za demokratiju, rezolucijama o procesu evropskih integracija Srbije, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog pokušaja kontrole i mešanje u rad medijskog sektora, nesuglasica oko privatizacije, zatim osuđuje napade i pretnje novinarima, skreće pažnju na koncentraciju vlasništva, manjak transparentnosti i tako dalje.

O tome razgovaramo sa Draganom Solomon, šeficom Odeljenja za medije pri misiji OEBS-a u Srbiji.

RSE: Ovdje imamo širok spektar krupnih problema. Kako vidite medijsku situaciju u Srbiji trenutno? Koliko se ona poklapa sa ovim ocenama?

Solomon: Možemo napraviti bitnu razliku odmah na početku i reći da je napravljen pomak u odnosu na 90-te godine, kada je Srbija imala više radio i TV stanica nego Kina, kada je svako mogao da otvori televiziju i radio. U međuvremenu se nešto desilo. Od 2000. godine imamo zakonodavni okvir, postojanje regulatornih tela, licencirane televizije i radio stanice, uspostavljen je Savet za štampu, koji bi ubrzo trebao da počne da funkcioniše. Naravno, imamo i probleme. Naša misija OEBS-a u Srbiji se već od početka svoga mandata bavi reformom medija.

Jedan od osnovnih problema medijske scene u Srbiji sada je taj što je tržište poremećeno, ono je jako uzburkano, i ekonomskom krizom, koja je snažno pogodila medije, ne samo u svetu, već i u Srbiji. Tu je i jedan nekoherentan pravni okvir.

Donose se zakoni, koji nisu medijski, a koji su u suprotnosti sa medijskim zakonima, što dovodi do zabune. Imamo netransparentnu vlasničku strukturu. Građani Srbije trebaju da znaju ko su vlasnici medija koji im nude informacije. Imamo probleme sa regulatornim telima, digitalizacijom i donekle probleme sa slobodom medija. Novinari se konstantno žale OEBS-u na pritiske. Imamo i nedostatak ili urušavanje profesionalnih standarda. I sama regulativa je problem. Uvek je bolje da se sami mediji dogovore gde su granice profesionalnog novinarstva, a ne da to u njihovo ime radi država.

RSE: Čini mi se da je segment koji se odnosi na medije ostao u senci drugih tačaka: Hag, saradnja sa Kosovom, regionalna saradnja. Zašto kod nas nije došlo do bilo kakve rasprave nakon te Rezolucije po pitanju medija?

Solomon: To pitanje treba uputiti samim medijima jer to više govori o načinu na koji oni tretiraju neke važne teme. Do sada nisam stekla utisak da se mediji ne interesuju za same medije. Svi radnici u medijima su životno zainteresovani za to kako će se regulisati sfera u kojoj oni rade. Misija OEBS-a u Srbiji, naše medijsko odeljenje, zajedno sa Ministarstvom kulture i EU, smo ceo septembar i oktobar posvetili velikim diskusijama na temu medija i reforme medija. Imali smo okrugle stolove na kojima je gostovao jako veliki broj profesionalaca iz cele zemlje. Pokazalo se da su oni jako aktivni.

Kao šefica medijskog odeljenja OEBS-a smatram da su mediji izuzetno važni i da je to jedan vrlo važan mehanizam demokratije u jednom društvu. Naše mušterije su, pre svega, građani Srbije. Nama je jako stalo da oni budu na pravi način informisani, da budu aktivniji u političkim procesima. U tome mediji imaju vrlo ključnu ulogu.

RSE: Zašto je onda tako? Da li to znači da nekome odgovora ovakva situacija? Reklo bi se da postoje neki pritisci. Koliko su oni uočljivi?
U zemljama u tranziciji postoje određeni problemi sa slobodom izražavanja i ti prostori se osvajaju. Sami novinari ih osvajaju.

Solomon: U zemljama u tranziciji postoje određeni problemi sa slobodom izražavanja i ti prostori se osvajaju. Sami novinari ih osvajaju. Misija OEBS-a je, zajedno sa Institutom za društvene nauke, sprovela jednu anketu 2010. godine u kojoj smo anketirali preko 600 profesionalaca i urednika u zemlji. Mi smo zabeležili da se oko dve trećine ispitanika žali na razne vrste pritisaka, bilo da su politički ili finansijski, dok je broj fizičkih napada na same predstavnike medije u opadanju u odnosu na 2008. godinu.

Mislim da su se mediji više bavili i drugim pitanjima, osim sami sobom, ali to ne znači da se oni ne bave, pre svega, važnim pitanjima svoje profesije. Postoje vrlo aktivna medijska udruženja. Naša javna diskusija na temu Medijske studije, koju je finansirala evropska delegacija u Beogradu, je pokazala da se medijska udruženja itekako slažu oko određenih pitanja koja su vezana za medije. Jedno od najvažnijih ključnih pitanja, u kome se svi slažu, jeste da u Srbiji država mora da izađe iz medija.

Ime i prezime vlasnika medija

RSE: Ko to kontroliše medije u Srbiji?

Solomon: Takva situacija je vezana, ne samo za Srbiju, nego za sve zemlje istočne i centralne Evrope. Mislilo se da će padom komunističkog sistema, kada su mediji zaista bili kontrolisani od strane jedne političke opcije, slobodno tržište da reši sve. Sada imamo situaciju da to tržište ne funkcioniše kako treba u većini zemalja na Balkanu. Imamo prezasićeno tržište. Frapantan je podatak da u Srbiji imamo registrovano preko 1.000 javnih glasila. Da li znate da se za reklamno tržište, za 2009. godinu, izdvojilo oko 160 miliona evra. Da li svi ti mediji mogu da se izdržavaju na tako malim sredstvima?
Dragana Solomon u studiju RSE prilikom intervjua sa novinarom Nebojšom Grabežom, januar 2011.

Pitanje uređivačke nezavisne politike je pitanje finansiranja medija. Ne možete imati nezavisnu uređivačku politiku bez nezavisne finansijske konstrukcije. Svetsko je pitanje da li se prodaje informacija? Da li se velike svetske kuće sve više okreću ka jeftinim zabavama, kako bi se bolje prodali i privukli građanstvo da ih gleda i sluša? To je ključno pitanje. Imamo zabeležen pad prihoda iz javnih budžeta, koji u određenim opštinama finansiraju medije, ali imamo i registrovan pad prihoda od pretplate za javne servise. U ovoj zemlji imamo dva javna servisa - RTS i RTV. U određenim delovima Srbije narod nema novaca za električnu struju, a kamoli za TV pretplatu.

RSE: Ko je najviše stradao u takvoj situaciji i kome dogovara da ono, što ima najvišu gledanost opstaje i prolazi kao komercijalni proizvod? Šta je sa ozbiljnim informacijama, koje same po sebi nisu komercijalne, koje skeniraju naš svakodnevni život, i politički i društveni? Čini mi se da se to sve prelama preko leđa takvih medija. Trenutno je kriza sa RTV B92. BBC zatvara srpski servis. Imam utisak da se to najviše prelama preko informativnog programa.

Solomon: To je velika šteta za Srbiju da BBC odlazi sa ovog prostora. Na nedavnom forumu svetskog istraživačkog novinarstva u Ženevi, čula se sa više strana primedba da se istraživačko novinarstvo više ne isplati. Sada se u svetu sve više profilišu američki mediji kao najbogatiji i najviše imaju mogućnosti da se bave istraživačkim novinarstvom. Sada je vodeće telo u svetu Propublika, koju vodi čuveni američki novinar, ali ta organizacija je neprofitna. Ona se bavi istraživačkim novinarstvom. Finansira ih jedan bračni par koji su novac dobili prodajom svoje privatne banke. Novac su poklonili novinarima, sa vrlo važnom stavkom – da se ne smeju mešati u uređivačku politiku. Propublika ima fond od 10 miliona dolara godišnje da se bavi istraživačkim novinarstvom.
Moramo da shvatimo da se u medijima trenutno dešava jedna velika revolucija. To je revolucija koju nismo videli od početka televizije - to je digitalizacija, to su novi mediji.

Mislim da takav slučaj je redak u svetu, a naročito na ovom podneblju, gde je istraživačko novinarstvo veoma opasan i neisplativ posao. Moramo da shvatimo da se u medijima trenutno dešava jedna velika revolucija. To je revolucija koju nismo videli od početka televizije - to je digitalizacija, to su novi mediji. Koliko mladih osoba u Srbiji čita novine preko Interneta? Oni su u porastu svuda u svet. Sve će to na neki način dovesti do jedne drugačije medijske slike, koja nas očekuje u budućnosti.

RSE: Stav OEBS-a u Srbiji je da je potrebno obezbediti transparentnost vlasništva nad medijima, kako bi se znalo ko i kako utiče na njihovu nezavisnost. Moja drugarica je rekla da bi Nobelovu nagradu mogao da dobije onaj koji istraži ko je vlasnik Pressa, Kurira ili Pravde. Kako je uopšte to moguće?

Solomon: Zakon o transparentnosti vlasništva i koncentraciji još uvek nije došao na raspravu u Parlament, iako je pisan od strane jedne radne grupe koju je formiralo Ministarstvo kulture, a izradu tog Zakona su pratili Savet Evrope i OEBS misija u Srbiji. On je pisan tokom 2007-2008 godine, a početkom 2009. godine je završena javna rasprava na temu tog Zakona.

Medijska udruženja svugde u svetu govore o tome da oni žele da se imenom i prezimenom otkriju vlasnici medija. To je jedno vrlo ključno pitanje i o tome govore razne preporuke Saveta Evrope. Podatak je važan kako bi građani mogli da procene informaciju koja im se pruža. To u svim državama, čak i evropskim, donekle nije moguće. Ako ste registrovani na Kipru, kao fizičko lice ne morate da otkrivate ime. U Nemačkoj je borba za otkrivanje imena i prezimena fizičkih lica trajala gotovo 20 godina. Mi smo u jednom procesu. U više navrata smo govorili o nužnosti da se ovaj Zakon iznese i donese, da bi se znali vlasnici medija. Na osnovu toga bi moglo da se govori i da li postoji koncentracija ili ne. To su sve pitanja koja su vrlo važna za jednu zemlju u tranziciji. Vlasnik medija može da ima nesumnjiv uticaj na sadržaj medija koji je u njegovom vlasništvu, kada je u pitanju država, jedna lokalna opština ili jedan privatnik, koji ima svoj medij i koji želi u nekim slučajevima da se meša u uređivačku politiku.

Svakoj "novoj Brankici" će biti lakše

RSE: Poseban segment medija su televizije. I u ovoj sferi su prilično magloviti vlasnički odnosi. Izgleda da u ovom trenutku, jedna strana kompanija poseduje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Priča se da vlasnik jedne od najvećih televizija ima značajan udeo, ako ne i celu, drugu televiziju. Da li imate takva saznanja?

Solomon: Čuli smo te nezvanične priče. Znamo da se po zvaničnom registru, koji postoji u Agenciji za privatne registre, to ne vidi po zvaničnim podacima. Da li neko u ovoj državi krši propise, ili ne, je stvar državnih organa da istraže.

Mogu da okrenem priču i sa druge strane. Studija, koju su radili stručnjaci evropske delegacije EU, je pokazala da je broj nacionalnih emitera neodrživ za ovo tržište. Postoje tendencije da bi trebalo da dođe u elektronskim medijima do neke konsolidacije. Tržište ne može da podnese ovoliki broj emitera.

RSE: Novinari u Srbiji i dalje su izloženi otvorenim napadima i pretnjama. Brankica Stanković sa B92 odlazi na posao u policijskoj pratnji. Kako je moguće baviti se ozbiljnim novinarstvom u takvoj situaciji i zašto država ne preduzima ozbiljnije korake u zaštiti novinara?
I policija i sudski organi treba zajedno da rade na brzom procesuiranju napadača na novinare, a društvo treba da se razvija u pravcu - da drugačije mišljenje treba da bude prihvaćeno.

Solomon: Mislim da je ovo društvo na putu da se lako prevaziđe. U Srbiji je donesena izmena Krivičnog zakona, po kojem se novinar tretira kao službeno lice. U toku je procesiranje napada na Teofila Pančića, koji se dogodio prošle godine. S druge strane, sudski postupak koji se tiče snimatelja B92, Branka Boškovića, koji je povređen na demonstracijama 2008. godine, još uvek je u toku. I policija i sudski organi treba zajedno da rade na brzom procesuiranju napadača na novinare, a društvo treba da se razvija u pravcu - da drugačije mišljenje treba da bude prihvaćeno, da se ljudi ne osećaju pojedinačno ugroženi zato što neko misli različito i da taj koji misli različito može slobodno da iskaže svoje mišljenje.

Brankica Stanković
je novinar koji pomera granice slobodnog izražavanja u Srbiji. Ona je prošlogodišnji dobitnik velikog priznanja OEBS-a, ona je Ličnost godine za 2010. godinu, upravo zbog svoje borbe i osvajanja novih granica. Mislim da će posle Brankice Stanković, svakoj novoj i mlađoj Brankici, biti lakše u ovom društvu. Treba ceniti njen doprinos istraživačkom novinarstvu. Ona je postala brand istraživačkog novinarstva za Srbiju.

RSE: Čini mi se da ipak vidite izlaz iz ove mračne medijske situacije.

Solomon: Po prirodi sam optimista i mislim da je nastupio ključni trenutak. Ova zemlja ratifikuje Sporazum o stabilizaciji sa zemljama EU. To traži i donošenje medijske strategije od strane Ministarstva za kulturu, koji će biti jedan krovni medijski zakon. Imamo dolazak digitalizacije, kao ključne promene funkcionisanja scene u kojoj rade televizije i radija, koji će bitno izmeniti način komuniciranja i samu medijsku scenu.

Zato ćemo i u budućnosti nastaviti da podržavamo Vladine odluke da se poboljša ovaj medijski okvir u kome funkcionišu mediji, pa i njihove vizionarske odluke oko nekih stvari. Mislim da zaista svi treba da radimo na tome da se usvoji novi pravni okvir, da se uspostave što bolji međunarodni standardi, kako bi mediji mogli nesmetano da obavljaju svoju vrlo važnu dužnost. Mislim da smo mi na tom putu. Srbija je sada u jednoj vrlo ključnoj fazi, koju ne bi trebala da propusti.
XS
SM
MD
LG