Policija Srbije uhapsila je u petak šest migranata u akciji posle vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu u kojem su poginula tri migranta i jedan povređen, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
Uhapšena su, kako se navodi u saopštenju, četiri državljana Avganistana i dvojica državljana Turske osumnjičeni za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Pripadnici MUP-a Kikinda su u akciji sprovedenoj posle vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu, blizu granice s Mađarskom, zatekla osumnjičene u napuštenom objektu u kom se dogodila pucnjava.
Dodaje se da je policija pronašla automatsku pušku s više desetina komada municije, kao i da je pretragom okolnog terena pronađena druga automatska puška. Takođe je otkriveno još 79 migranata koji su prevezeni u prihvatne centre.
MUP je naveo da je migrantu ranjenom ujutru ukazana medicinska pomoć i da se nastavlja intenzivan rad na rasvetljavanju činjenica i okolnosti događaja.
Šestorici osumnjičenih osumnjičenih migranata je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici određeno zadržavanje do 48 sati. Oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
U policiji je ranije rečeno da je do pucnjave došlo u napuštenim objektima nekadašnjeg poljoprivrednog dobra "Bačka".
Predsednik Saveta Mesne zajednice Horgoš Robert Šorš je rekao za RSE da je "jedan broj migranata prevezen autobusima u prihvatne centre".
Iz nevladinog Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila kažu da je, prema njihovim saznanjima, reč o ljudima koji su učestvovali u krijumčarskim sukobima.
"Ti sukobi se, kao i ranije, dešavaju kada se kriminalne grupe bore oko toga koja će da zauzme koju teritoriju", rekao je u izjavi za RSE izvršni direkor Centra Radoš Đurović.
Srbija je zemlja na takozvanoj "Balkanskoj ruti". Ljudi u pokretu, bežeći od rata i siromaštva, prolaze kroz nju u pokušaju da se domognu država Evropske unije (EU).
Prema procenama Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila, u Srbiji trenutno ima 5.000 migranata. Od početka godine kroz zemlju je prošlo preko 70.000 ljudi.
Sve češći obračuni krijumčarskih grupa
Granični pojas Srbije i Mađarske je u poslednje vreme bio često mesto sukoba krijumčarskih grupa.
Početkom septembra, na parkingu jednog megamarketa u Subotici, na severu Srbije, dogodila se pucnjava u kojoj je jedna osoba ranjena vatrenim oružjem.
U junu su tri osobe ranjene u pucnjavi u naselju Makova sedmica kod Subotice. U obračunu krijumčarskih grupa, koji se dogodio u julu prošle godine na istom mestu, jedna osoba je ubijena, a više ranjeno.
Izvršni direktor Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila upozorava da su problemi sa krijumčarskim grupama na severu Srbije postali hronični.
"Članovi tih grupa nisu samo migranti koji se bave krijumčarenjem, nego su to složene strukture koje uključuju i građane Srbije", ocenio je Đurović.
Napominje da je izuzetno važno istaći razliku između migranata koji se bave krijumčarenjem i običnih ljudi koji su izbegli iz svojih zemalja i koji su često žrtve.
'Ograde neće zaustaviti migracije'
Kako bi sprečila ilegalne ulaske migranata na svoju teritoriju, Mađarska je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.
Migranti i izbeglice i dalje pokušavaju da uđu u zemlje EU sa srpsko-mađarske granice, uprkos čestim pušbekovima (pushbacks) – odnosno, nasilnim vraćanjima ljudi preko spoljnih granica EU.
Radoš Đurović kaže da se, mimo sporazuma o readmisiji, preko ograde nazad u Srbiju nasilno vrati i do 600 ljudi dnevno.
"Samo u poslednjih nedelju dana vraćeno je preko 4.500 migranata mimo bilo koje pravne procedure."
Đurović smatra da je takav koncept borbre protiv migracija kontraproduktivan i da rezultuje porastom krijumčarenja.
"Nijedna migracija u istoriji nije stala zato što je neko podigao ogradu. To samo može da pojača krijumčarenje i patnje tih ljudi", rekao je on.
U prilog tome navodi da je uprkos restriktivnim politikama, prema njihovim sazbanjima, ove godine mnogo više ljudi ilegalno ušlo u EU nego prethodne.
"Preko 130.000 ljudi je ove godine ušlo u EU ilegalno", kazao je Đurović.
Onima koji beže od rata i siromaštva i kojima je to jedini način da prežive i stignu do "kapije Evrope" krijumčari traže i po više hiljada evra, kako je ranije pisao Radio Slobodna Evropa.
Zakonom u Srbiji je za krijumčare predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, dok su kazne veće za članove organizovanih kriminalnih grupa.
