Stejt department zatražio je od država koje razmatraju normalizaciju odnosa sa Sirijom da uzmu u obzir zločine koje je režim Bašara al Asada počinio nad sirijskim narodom.
U odgovoru na upit Glasa Amerike povodom odluke vlasti Srbije da diplomatske odnose sa Sirijom podignu na nivo ambasadora ukazano je i na, kako je navedeno, kontinuirane napore tamošnjeg režima da velikom delu zemlje uskrati pristup humanitarnoj pomoći i bezbednosti.
Sirijski režim, na čelu sa predsednikom Bašarom al Asadom, nalazi se na meti sankcija Sjedinjenih Država i Evropske unije zbog upotrebe hemijskog oružja i sprovedene represije nad građanima te zemlje, podsetio je Glas Amerike 20. jula.
Prethodno je i iz Brisela poručeno da put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji podrazumeva usklađivanje sa njenom spoljnom politikom.
"Stav Evropske unije (EU) u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije", naveo je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 15. jula portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano.
Vlasti u Srbiji saopštile su da će u glavni grad Sirije, umesto otpravnika poslova, uputiti ambasadora.
Ova najava usledila je nepuna dva meseca pošto je Bašar al Asad (Bashar al-Assad) obezbedio četvrti sedmogodišnji mandat pobedom na predsedničkim izborima koje Zapad i opozicija smatraju nelegitimnim.
Peter Stano je dodao da slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa (diplomatske) misije znači predaju akreditiva šefu države – "u ovom slučaju Bašaru al Asadu koji se nalazi na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao predsednik države".
"On je neko ko je nadgledao masovno brutalno nasilje koje su režimske trupe počinile nad stanovništvom, uključujući i upotrebu hemijskog oružja. To su razlozi zbog kojih države članice EU ne šalju ambasadore u Damask da predaju akreditive Asadu. One države članice koje upravljaju ambasadama u Damasku tamo imaju predstavnike u svojstvu otpravnika poslova, koji ne moraju da predaju akreditive šefu države", rekao je Stano.
Navodeći da je predstavljanje zemalja kandidata u Damasku u nadležnosti tih država, portparol EU je podvukao da bi u slučaju odluke Beograda "trebalo uzeti u obzir da je Vlada Srbije više puta potvrdila da su evropske integracije strateški prioritet zemlje".
To, kako je naveo, uključuje "progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU".
Većina evropskih zemalja i Sjedinjene Američke Države povukle su svoje ambasadore iz Damaska ili snizile aktivnosti na nivo otpravnika poslova 2012. godine, zbog kršenja ljudskih prava i ratnih zločina od strane Asadovog režima.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije su za RSE naveli da je odluka Srbije da se odnosi sa Sirijom vrate na ambasadorski nivo motivisana "kako tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i naroda, tako i promenjenom političko-bezbednosnom situacijom u Siriji, koja otvara šire perspektive za razvoj saradnje, pre svega na ekonomskom planu".
Uz "regionalni i geostrateški značaj Sirije", Ministarstvo kao razlog za vraćanje ambasade u Damask navodi i "razvoj situacije u Siriji" i uticaj koji ima na region "pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija".
Više od 400 osoba sa Zapadnog Balkana i dalje u Siriji i Iraku
Sirija spada u grupu država koje nisu priznale Kosovo, a 2015. godine glasala je i protiv prijema te države u UNESKO.
Iz Ministarstva su naveli da odlukom o upućivanju ambasadora, "Srbija potvrđuje da visoko ceni principijelan stav koji je Sirija zadržala" u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova.
U odgovoru se dodaje da "odnosi i saradnja Srbije sa Sirijom nisu upereni protiv interesa bilo koje zemlje" i da je saradnja "deo nezavisne, suverene i multivektorske spoljne politike Srbije, koja je utemeljena na osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija".
