Manjinska prava u Srbiji moraju biti značajno unapređena, a posebno zabrinjava situacija u kojoj se nalaze Romi, zaključci su komiteta Saveta Evrope (SE) koji je izradio četvrti izveštaj o primeni Okvirne konvencije za zaštitu manjinskih prava.
Uprkos tome što su zakoni solidni i u skladu sa evropskim standardima, nedostaju mehanizmi koji bi omogućili efikasno praćenje njihove primene, i to je što pre potrebno promeniti, navedeno je u dokumentu SE u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Uprkos tome što srpske vlasti ulažu napore da poprave položaj pripadnika nacionalnih manjina, najveći problem je što država ne raspolaže podacima koji se odnose na zaštitu prava manjinskih grupa. Država, tako, na primer, nema evidenciju ni koliko pripadnika nacionalnih manjina je zaposleno u javnoj službi, saopštio je SE.
“Nacionalne manjine nastavljaju da prijavljuju slabu zastupljenost u državnim telima, uključujući i jedinice lokalne samouprave u kojima su predstavnici manjina većina, ili čine značajan deo populacije. Ovo je posebno izraženo u delovima koje naseljavaju Albanci i Bošnjaci”, navodi se u izveštaju Saveta Evrope i dodaje da je potrebno značajno unaprediti zastupljenost nacionalnih manjina u državnim telima kako bi se postigla integracija i inkluzija.
Još alarmantnija situacija je, prema mišljenju Saveta Evrope, u romskoj zajednici; Romi ne samo da su potpuno odsutni iz državne i lokalne administracije, već se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u svim oblastima života.
“Sveukupni položaj Roma je loš, a stanje je alarmantno u svim segmentima svakodnevnog života, bilo da je u pitanju zaposlenje, stanovanje, pristup obrazovanju ili službama zdravstvene zaštite”, stoji u izveštaju.
Savet Evrope navodi da je potrebno najbrže moguće uspostaviti mehanizme za prikupljanje podataka o tome kojim pravima, i u kojoj meri, pripadnici nacionalnih manjina imaju pristup, a na osnovu tih podataka potrebno je zatim uspostaviti, prilagoditi i usmeriti buduće manjinske politike.
“Ovo je posebno važno i zbog popisa stanovništva koji je planiran za 2021. godinu. Država bi trebalo da organizuje kampanju podizanja svesti i da pripadnike nacionalnih manjina informiše o tome koliko je važno da učestvuju u popisu, izraze nacionalnu pripadnost i ostvare svoja prava”, piše u izveštaju.
Pored učestvovanja u popisu, Savet Evrope smatra i da Srbija dodatno treba da promoviše multikulturalni perspektivu u obrazovanju, te predlaže pokretanje programa razmene između zajednica koji bi bio dostupan učenicima na svim nivoima školstva.
“Srbija treba, što je pre moguće, a najkasnije do sledećeg izveštaja, uz učešće pripadnika nacionalnih manjina, da osigura da nastavni planovi za časove istorije, ali i ostali materijali koji se koriste u obrazovanju, ukazuju poštovanje svim manjinskim grupama i đacima nude široko znanje o zajednicima koje su sastavni deo srpskog društva”, navodi Savet Evrope.
U skladu sa ovim ciljem, SE smatra da treba obratiti pažnju i na poboljšanje sveukupnog odnosa između različitih zajednica koje žive u Srbiji, kao i položaja Međuetničkog saveta, čije nadležnosti su i dalje vrlo ograničene.
Bez jednakog tretmana manjinskih zajednica
U izveštaju Saveta Evrope konstatuje se i da postoji velika razlika između zaštite manjinskih prava u Vojvodini u odnosu na ostatak države, a posebno Centralnu i Južnu Srbiju, te vlasti treba da posebnu pažnju posvete upravo ovom region.
“Država treba da se usmeri na ekonomsko oživljavanje ovih delova, pre svega kroz poboljšanje infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta. U isto vreme, naravno, potrebno je dodatno poboljšati stanje u Vojvodini, posebno kada je u pitanje međuetnički dijalog ili upotreba jezika nacionalnih manjina u državnim institucijama”, smatra savetodavni komitet Saveta Evrope.
Priliku da odgovori na izveštaj i podatke koje je prikupio ovaj komitet imala je i Srbija. U komentaru koji je izradila Kancelarija za ljudska i manjinska prava, pored odgovora na činjenice iznete u izveštaju SE, posebna pažnja data je upotrebi geografske odrednice “Centralna i Južna Srbija”. Umesto konkretnih mera koje država planira da preduzme kako bi poboljšala položaj manjina u ovoj regiji, SE je dobio detaljno objašnjenje zašto geografski termin “Centralna i Južna Srbija” nije adekvatan i zašto ga državna administracija u Srbiji ne koristi. Srpskim vlastima zasmetala je i upotreba termina Preševska dolina i Sandžak, te pozivaju Komitet Saveta Evrope da u budućnosti bude oprezniji prilikom korišćenja ovih termina.
