Solomonsko rešenje kojem je Vlada Srbije pribegla zbog problema sa kontaminiranim mlekom, povećavanjem dozvoljene koncentracije aflatoksina za 10 puta, dodatno je zbunila ionako uznemirene građane poslednjih dana bombardovanih oprečnim informacijama o ispravnosti mleka koje piju. Uz to što je pokazala nesposobnost za rešavanje problema koji se tiču zdravlja svojih građana, reakcija zvaničnika postavlja i pitanje da li će neko ubuduće kupovati mleko koje Srbija izvozi na druga tržišta.
Izbor da se povuče pred problemom i dozvoljenu koncetraciju kancerogenog aflatoskina sa 0,05 poveća na 0,5 mikrograma po kilogramu, posle sijaset kontradiktornih i nedoslednih stavova o ispravnosti mleka, poput onih koje je iznosio ministar poljoprivrede Goran Knežević, izazvao je nove nedoumice javnosti u Srbiji.
Taj potez koji je Vlada povukla, dok se još uvek iščekuju rezultati analize spornih uzoraka mleka u Holandiji, izazvao je nevericu, ali i revolt građana sa kojima smo razgovarali ispred jedne prodavnice.
Njihovu zabrinutost deli i nekolicina onih koji su održali polučasovni protest ispred Vlade Srbije, gde su na pločniku ispred zgrade kredama ispisali poruku „Pravda za mleko“. Jedan od inicijatora skupa Marko Živković, predao je u ime građana zahtev za povlačenje ove odluke vlade.
“Nakon višednevnih spekulacija da li je mleko zdravo ili nije, povlačenja, zatvaranja farmi, izjava ministara da na našu odgovornost pijemo mleko, rekli smo da je država jedina ta koja ima mehanizme da nam obezbedi da mi slobodno kupujemo zdravu hranu i zdravo mleko. I onda su oni u četvrtak doneli odluku da za 10 puta povećaju toksični materijal u mleku i mi smo kao građani došli ovde da im kažemo da se ne slažemo sa time i da im predamo naš zahtev da povuku tu odluku“, rekao je Živković.
Dan posle sporne odluke Vlade ministar poljoprivrede Goran Knežević pokušao je da ponudi objašnjenje. Na osnovu procena nekih zdravstvenih ustanova, Knežević uverava da nema opasnosti po građane. Tvrdi i da nije bilo drugog način za spas domaće poljoprivrede:
“Postoji samo jedan naučni rad koji je rađen u periodu od 2005. do 2010. koji je pokazao da nema nikakve razlike u pojavi eventualno nekih bolesti između količina od 0,05 i 0,5 mikrograma aflatoksina po kilogramu.”
Pokušaj da se na ovaj način, koji predstavlja primer bez presedana u regulisanju standarda ishrane, nađe rešenje za aferu koja već nedeljama potresa Srbiju, dočekali su duhoviti komentari na društvenim mrežama.
Tržište regiona i EU
Slično razmišljaju i stručnjaci poput bivšeg ministra poljoprivrede i agroekonomiste Gorana Živkova koji danima ponavlja da domaći mleko i sir ne koristi od novembra, dva meseca pošto su se pojavile prve informacije o zaraženom kukuruzu:
"Suština celog sistema bezbednosti hrane, pogotovo kod kancerogenih stvari je da to bude nula. Čim je nešto kancerogeno, opasno je. I ono neće biti opasno u ovom mandatu, ali to da ja treba da cenim da li sam za pet do deset godina da znam da li sma dobio kancer od stresa ili aflatoksina i da li s eto nagomilalo u mojoj jetri danas sutra ili nekada, to je potpuno nebitno. I da se sad prestane rešavati problem kukuruza, stočne hrane i mleka i ko zna možda i mesa i jaja, to je meni jedna poprilično poražavajuća vest”, naglašava Živkov.
Osim zdravlja građana, nezaobilazna pitanja su i koliku je štetu izazvala afera zbog kontaminiranog mleka, ali i kako će izmena propisa uticati na izvoz mleka na tržištu regiona i EU, gde je maksimalna koncentracija aflatoskina deset puta manja?
O šteti se u Privrednoj komori još govori na nivou procena koje na mesečnom nivou iznose oko 50 miliona evra. Nešto precizniji je Slobodan Petrović iz Denjub fud grupe, koja kontroliše Imlek i Mlekaru Subotica, svojim tvrdnjama da je prošlog vikenda prodaja mleka samo u Beogradu opala za 50 odsto, što je koštalo 10 miliona evra.
“Mi izvozimo mleko u region, promenom pravilnika neće doći do zatvaranja tog tržišta. Izvozimo i u Sloveniju i Austriju i nije tačno da ne možemo da izvozimo. To što je kod nas dozvoljeno 0,05 to ne znači da ne možemo da proizvedemo mleko bez aflatoskina. Pri izvozu se uzimaju uzorci i ako su zadovoljeni propisi zemlje u koju se izvozi, dozvoliće uvoz", pojašnjava Petrović.
Upitan da li to znači da će uvoznici piti zdravije mleko od građana Srbije Petrović je odgovorio:
"Ne! I vi ćete piti mleko bez aflatoksina kada bude tako. Sada ćete piti mleko sa više aflatoksina. To mleko ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno. Kao što nije štetno ni u Kanadi, Meksiku, Kini, Rusiji, Australiji i Južnoj Americi.”
Promenom propisa iz domena bezbednosti hrane, Srbija se međutim udaljava od evropskih standarda kvaliteta, jer pojedine države EU, poput Mađarske, zabranjuju prisustvo aflatoksina u mleku.
Goran Živkov objašnjava da će se posledice ovakvog poteza Vlade, i kada je u pitanju zdravlje građana, ali i kada je reč o izvoznom potencijalu industrije mleka, tek meriti:
"To samo pokazuje nemoć države da se suoči sa jednim običnim problemom i to će imati sigurno velike posledice ne samo na zdravlje, da ne ulazimo u zdravlje, ali i na naš izvoz mleka i na našu reputaciju kao zemlje potencijalnog a i trenutnog izvoznika mleka, a i uopšte poljoprivrednih proizvoda. Meni to nije ništa drugo nego jedan veliki poraz države."
Sada pošto je, kako mediji šaljivo konstatutuju rešila problem kvaliteta mleka koje piju građani Srbije presecanjem Gordijevog čvora, ostalo je još utrđivanje odgovornosti. O tome bi, moglo biti reči na subotnjoj sednici predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, kojoj prethodi sastanak lidera naprednjaka Aleksandra Vučića i ministra Gorana Kneževića.
Izbor da se povuče pred problemom i dozvoljenu koncetraciju kancerogenog aflatoskina sa 0,05 poveća na 0,5 mikrograma po kilogramu, posle sijaset kontradiktornih i nedoslednih stavova o ispravnosti mleka, poput onih koje je iznosio ministar poljoprivrede Goran Knežević, izazvao je nove nedoumice javnosti u Srbiji.
Taj potez koji je Vlada povukla, dok se još uvek iščekuju rezultati analize spornih uzoraka mleka u Holandiji, izazvao je nevericu, ali i revolt građana sa kojima smo razgovarali ispred jedne prodavnice.
Njihovu zabrinutost deli i nekolicina onih koji su održali polučasovni protest ispred Vlade Srbije, gde su na pločniku ispred zgrade kredama ispisali poruku „Pravda za mleko“. Jedan od inicijatora skupa Marko Živković, predao je u ime građana zahtev za povlačenje ove odluke vlade.
“Nakon višednevnih spekulacija da li je mleko zdravo ili nije, povlačenja, zatvaranja farmi, izjava ministara da na našu odgovornost pijemo mleko, rekli smo da je država jedina ta koja ima mehanizme da nam obezbedi da mi slobodno kupujemo zdravu hranu i zdravo mleko. I onda su oni u četvrtak doneli odluku da za 10 puta povećaju toksični materijal u mleku i mi smo kao građani došli ovde da im kažemo da se ne slažemo sa time i da im predamo naš zahtev da povuku tu odluku“, rekao je Živković.
Dan posle sporne odluke Vlade ministar poljoprivrede Goran Knežević pokušao je da ponudi objašnjenje. Na osnovu procena nekih zdravstvenih ustanova, Knežević uverava da nema opasnosti po građane. Tvrdi i da nije bilo drugog način za spas domaće poljoprivrede:
“Postoji samo jedan naučni rad koji je rađen u periodu od 2005. do 2010. koji je pokazao da nema nikakve razlike u pojavi eventualno nekih bolesti između količina od 0,05 i 0,5 mikrograma aflatoksina po kilogramu.”
Pokušaj da se na ovaj način, koji predstavlja primer bez presedana u regulisanju standarda ishrane, nađe rešenje za aferu koja već nedeljama potresa Srbiju, dočekali su duhoviti komentari na društvenim mrežama.
Tržište regiona i EU
Slično razmišljaju i stručnjaci poput bivšeg ministra poljoprivrede i agroekonomiste Gorana Živkova koji danima ponavlja da domaći mleko i sir ne koristi od novembra, dva meseca pošto su se pojavile prve informacije o zaraženom kukuruzu:
I dalje se prodaje mleko sa visokim nivoom aflatoksina
U svim uzorcima mleka iz Srbije koji su analizirani u Nemačkoj pronađen je povećan nivo aflatoksina, objavila je u petak vojvođanska Vlada. Svih 25 uzoraka poslanih na ispitivanje u Nemačku je imalo više od 0,08 mikrograma aflatoksina po kilogramu, što je najviša vrednost koja se može izmeriti u toj laboratoriji. Deo uzoraka uzet je sa polica nakon odluke Vlade Srbije o povlačenju mleka.Osim zdravlja građana, nezaobilazna pitanja su i koliku je štetu izazvala afera zbog kontaminiranog mleka, ali i kako će izmena propisa uticati na izvoz mleka na tržištu regiona i EU, gde je maksimalna koncentracija aflatoskina deset puta manja?
O šteti se u Privrednoj komori još govori na nivou procena koje na mesečnom nivou iznose oko 50 miliona evra. Nešto precizniji je Slobodan Petrović iz Denjub fud grupe, koja kontroliše Imlek i Mlekaru Subotica, svojim tvrdnjama da je prošlog vikenda prodaja mleka samo u Beogradu opala za 50 odsto, što je koštalo 10 miliona evra.
“Mi izvozimo mleko u region, promenom pravilnika neće doći do zatvaranja tog tržišta. Izvozimo i u Sloveniju i Austriju i nije tačno da ne možemo da izvozimo. To što je kod nas dozvoljeno 0,05 to ne znači da ne možemo da proizvedemo mleko bez aflatoskina. Pri izvozu se uzimaju uzorci i ako su zadovoljeni propisi zemlje u koju se izvozi, dozvoliće uvoz", pojašnjava Petrović.
Upitan da li to znači da će uvoznici piti zdravije mleko od građana Srbije Petrović je odgovorio:
"Ne! I vi ćete piti mleko bez aflatoksina kada bude tako. Sada ćete piti mleko sa više aflatoksina. To mleko ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno. Kao što nije štetno ni u Kanadi, Meksiku, Kini, Rusiji, Australiji i Južnoj Americi.”
Promenom propisa iz domena bezbednosti hrane, Srbija se međutim udaljava od evropskih standarda kvaliteta, jer pojedine države EU, poput Mađarske, zabranjuju prisustvo aflatoksina u mleku.
Goran Živkov objašnjava da će se posledice ovakvog poteza Vlade, i kada je u pitanju zdravlje građana, ali i kada je reč o izvoznom potencijalu industrije mleka, tek meriti:
"To samo pokazuje nemoć države da se suoči sa jednim običnim problemom i to će imati sigurno velike posledice ne samo na zdravlje, da ne ulazimo u zdravlje, ali i na naš izvoz mleka i na našu reputaciju kao zemlje potencijalnog a i trenutnog izvoznika mleka, a i uopšte poljoprivrednih proizvoda. Meni to nije ništa drugo nego jedan veliki poraz države."
Sada pošto je, kako mediji šaljivo konstatutuju rešila problem kvaliteta mleka koje piju građani Srbije presecanjem Gordijevog čvora, ostalo je još utrđivanje odgovornosti. O tome bi, moglo biti reči na subotnjoj sednici predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, kojoj prethodi sastanak lidera naprednjaka Aleksandra Vučića i ministra Gorana Kneževića.
